Gvozdena zavesa Vladimira Putina počela je nezaustavljivo da rđa: Njegovi planovi se ruše jedan za drugim

Plan ruskog predsednika Vladimira Putina da ponovo sastavi Sovjetski Savez započeo je ponovnim osvajanjem Gruzije, Moldavije i Ukrajine, zemalja koje nisu članice NATO niti Evropske unije, a za koje je pretpostavio da ih može ponovo zauzeti uz minimalno mešanje Zapada.

Rusifikacija istočnoevropskih i crnomorskih zemalja odvija se teritoriju po teritoriju još od septembra 1990. I Rusi su u tome bili uspešni u Pridnjestrovlju (Moldavija), Abhaziji i Južnoj Osetiji (Gruzija), Krimu, Donjecku, Lugansku, Zaporožju i Hersonu (Ukrajina), navodi se u komentaru portala The Hil, koji prenosimo:

Preporučujemo

Pod izgovorom zaštite stanovništva koje govori ruski jezik, Kremlj stvara uslove koji "zahtevaju" raspoređivanje ruskih vojnih snaga radi "stabilizacije" unutrašnjih nemira. Potom se organizuju referendumi koji služe kao put ka konačnoj aneksiji u sastav Ruske Federacije. Kada se to ostvari, lokalno stanovništvo se proteruje, a na njihovo mesto naseljavaju se Rusi.

U poslednje vreme, čini se da se taj plan počinje raspadati. Kampanje dezinformacija, mešanje u izbore i operacije hibridnog ratovanja gube svoj efekat. Moskva gubi i na izborima i na ulicama. Kada imaju izbor, narodi biraju Evropu kroz EU i NATO, umesto "zaštite" i potčinjenosti pod ruskom vlašću.

Putinova nekadašnja Gvozdena zavesa u crnomorskom regionu počinje da pokazuje znake rđe. Gruzijci, Moldavci, Ukrajinci i Rumuni pružaju otpor, a Kremlj vojno ne može mnogo da učini. Sada je već 43 meseca i 1,1 milion žrtava u sopstvenom "večitom ratu" u Ukrajini, dok istovremeno izaziva NATO na istočnom frontu upadima dronova, lovaca i helikoptera u vazdušni prostor.

Prošle subote, Gruzijci su upali u predsedničku palatu u glavnom gradu Tbilisiju. Desetine hiljada ljudi izašle su na ulice tokom lokalnih izbora koje su bojkotovali glavni opozicioni blokovi, usred širokih represija protiv neistomišljenika. Snage bezbednosti upotrebile su vodene topove i suzavac da rasteraju demonstrante.

Organizatori su pozvali Gruzijce da "vrate vlast u ruke naroda", ističući da je aktuelna vlada "zatvorila ključne opozicione lidere, pokušala da ugasi kritičke medije i koristila masovna hapšenja i visoke kazne protiv uglavnom mirnih demonstranata".

"Borimo se za svoja prava, za nezavisnost. Ne želimo povratak u sovjetsku eru, kada se Gruzijom vladalo iz Moskve", rekla je jedna učesnica demonstracija.

Upad u predsedničku palatu proistekao je iz spornih izbora u oktobru 2024. godine, kada je vladajuća Partija gruzijskog sna, koju predvodi Bidzina Ivanišili, proruski oligarh, proglašena pobednikom.

Demonstracije su izbile nakon što je Ivanišvili zaustavio pregovore o pridruživanju Gruzije EU. Prethodno, u decembru 2023. godine, Evropski savet je dodelio Tbilisiju status kandidata. Demonstranti su tvrdili da su izbori bili pokradeni i pozivali na ponovno prebrojavanje glasova i nove izbore.

U novembru 2024. godine, navodeći značajne nepravilnosti, dokumentovane slučajeve zastrašivanja birača, manipulacije glasovima, ometanja posmatrača izbora i medija i prijavljene manipulacije koje uključuju elektronske mašine za glasanje, Evropski parlament je odbacio ishod parlamentarnih izbora u Gruziji i pozvao na njihovo ponovno održavanje u roku od godinu dana.

To se nikada nije dogodilo. Od tada, Gruzijci marširaju ulicama više od 200 noći protesta. Drski napad na predsedničku palatu u subotu može nagovestiti promene u bliskoj budućnosti.

Putin ne može sebi da priušti gubitak političkog uticaja u Gruziji ili pristup novoj pomorskoj bazi koja se gradi u Očamčiru, u Abhaziji, koja bi trebalo da bude domaćin Crnomorske flote nakon što su je ukrajinski napadi primorali da napusti svoju pomorsku bazu u Sevastopolju na Krimu.

Moldavija, smeštena između Rumunije i Ukrajine, ima procenjenih 1.500 ruskih vojnika stacioniranih u "međunarodno nepriznatoj Republici Pridnjestrovlje, koja je povezana sa Kremljem" kako bi zaštitila ruskogovorno stanovništvo. Procenjuje se da u Pridnjestrovlju živi 360.000 ljudi, od kojih se, prema popisu iz 2015. godine, 29,1 odsto stanovnika identifikuje kao Rusi.

Dele sličnu priču sa Gruzijom, ali sa drugačijim ishodom. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko, obraćajući se svom Savetu bezbednosti, stajao je 1. marta 2022. godine ispred mape koja je prikazivala ono što je izgledalo kao planirana ruska invazija na Moldaviju preko Pridnjestrovlja, iz lučkog grada Odese, koji bi trebalo da bude buduća faza sukoba u Ukrajini.

Moldavija je podnela zahtev za članstvo u EU 3. marta 2022. Evropski savet je 23. juna 2022. godine dodelio status kandidata. Zatim, u maju 2023. godine, predsednik moldavskog parlamenta, Igor Grosu, objavio je da će se Moldavija povući iz Međuparlamentarne skupštine Zajednice nezavisnih država. Ovo je bio neophodan prvi korak da Moldavija uskladi svoju politiku sa EU pre pridruživanja bloku.

Upornost Ukrajine je potom lišila Putina njegovog moldavskog bonusa. Odgovor Kremlja bio je pokušaj da se u Moldaviji instalira proruska vlada putem dezinformacija i mešanja u predsedničke izbore u oktobru 2024.

Moldavska predsednica Maja Sandu bila je spremna. Moldavija je prevazišla mešanje Rusije u izbore tokom predsedničkih i parlamentarnih izbora ovog meseca. Oba izbora su bila izuzetno tesna, a Sandu je pobedila proruskog kandidata Aleksandra Stojanogla.

Njena Partija akcije i solidarnosti zadržala je većinu obezbedivši 50 odsto glasova u odnosu na proruski opozicioni Patriotski blok. Na izborima 2024. na glasačkom listiću je bio i referendum o tome da li da se u ustav zemlje uključi cilj pristupanja EU. Referendum je prošao sa najmanjom većinom glasova.

Antonio Kosta, predsednik Evropskog saveta, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, i Sandu obratili su se 4. jula 2025. godine medijima u Kišinjevu na inauguralnom samitu EU-Moldavija. Njihove izjave su signalizirale snažnu podršku potencijalnom ulasku Moldavije u EU, označavajući značajnu prekretnicu u demokratskom napretku zemlje i njenom usklađivanju sa Evropom.

Ali, nije se zaustavio na Moldaviji. Kremlj je potom usmerio pogled na predsedničke izbore u Rumuniji. I Rumunija, kao i njen moldavski sused, bila je spremna. Na kraju, 8. maja 2025. godine, proevropski orijentisani Nikusor Dan pobedio je svog proruskog i nacionalističkog rivala Džordža Simiona, lidera krajnje desničarskog Saveza za Uniju Rumuna.

Ali to takođe nije prošlo bez kontroverzi. Tvrdnje o kršenju izbornih nalaza i ruskom mešanju, koje je Moskva negirala, rezultirale su poništenjem rezultata iz novembra 2024. Proruski Kalin Đorđesku, obezbedio je najviše glasova, ali su glasovi poništeni i uklonjeni su iz trke.

Simion je zauzeo njegovo mesto i vodio je u anketama nedeljama pre nego što je nagli porast u poslednjim danima kampanje izbacio Dana sa vrha, uglavnom na osnovu platforme za "suzbijanje korupcije i potvrđivanje posvećenosti Rumunije EU i NATO".

Ono što Rusija ne može da osvoji, pokušaće da uzme. Građani Crnomorskog regiona su već videli ovaj film iz sovjetskog doba. Oni odbacuju dalje rusko potčinjavanje i otvoreno prihvataju uključivanje u EU.

To nije baš ono što je Putin zamišljao kao ishod svoje takozvane "specijalne vojne operacije". Još jednom, još jedna ruska gvozdena zavesa počela je nazaustavljivo da rđa..

Autor komentara je pukovnik (u penziji) Džonatan Svit, koji je služio 30 godina kao oficir vojne obaveštajne službe i vodio je Odeljenje za obaveštajne angažmane Evropske komande SAD od 2012. do 2014.

(Telegraf.rs)