EU želi da bude sposobna da ratuje protiv Rusije do 2030. godine: "Ova zemlja mora da postane ČELIČNI JEŽ"

Do 2030. godine Evropska unija će biti spremna da vodi rat sa Rusijom - to je jasna prekretnica koju Evropska komisija preuzima u vojnom planu koji će biti predstavljen za nekoliko sati, a koji je već bio konsultovan sa Politico. Za blisku budućnost, militarizovana Rusija predstavlja stalnu pretnju po evropsku bezbednost, navodi se u dokumentu. Ukrajina mora biti naoružana da postane "čelični jež", sposoban da uništi svaki pokušaj agresije Rusije, naglašava vojni plan, prenosi Antena Observator.

Inače, ministri odbrane zemalja članica NATO i Ukrajina sastali su se u Briselu da diskutuju o jačanju podrške Ukrajini, ali i o poboljšanju odgovora Severnoatlantske alijanse nakon upada ruskih dronova u evropski vazdušni prostor.

Preporučujemo

Na sastanku je prisustvovao i šef Pentagona, koji je do sada uglavnom preferirao onlajn prisustvo. Pit Hegset je promenio retoriku i poručio Vladimiru Putinu da, ukoliko se ne sedne za pregovarački sto, SAD su spremne da odigraju svoju ulogu i nametnu troškove. Zatražio je od zemalja članica da više doprinesu podršci Kijevu, uz napomenu da, iako stiže više municije u Ukrajinu, isporuka raketa Tomahavk neće biti razmatrana na ovom sastanku. Ta odluka bi mogla biti saopštena u petak, kada ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski putuje u Vašington na razgovor oči u oči sa Donaldom Trampom.

NATO se mobilizuje da obezbedi oružje za Ukrajinu

Generalni sekretar NATO, Mark Rute, izjavio je da se više od polovine članica NATO obavezalo da kupi američko oružje za Ukrajinu. Inicijalno je bilo samo 6 država, sada je 16, ali nije precizirao koje su to države niti iznos obećanih sredstava. Za sada se zna za Finsku, Švedsku, Norvešku i Dansku. Pomoć je potrebna i hitna, jer statistika Instituta Kiehl, koji prati isporuke oružja Ukrajini, pokazuje da je vojna podrška pala za 43% tokom letnjih meseci.

Do tada, Nemačka je najavila da će stacionirati avione Jurofajter u vojnoj bazi na severu Poljske. Avioni će obavljati patrolne letove.

Takođe, ministri odbrane Nemačke i Francuske potpisali su sporazum o implementaciji sistema za rano upozoravanje na lansiranje raketa. Sistem se zove "Odinovo oko" i bazira se na informacijama dobijenim od satelita.

Na sastanku u Briselu, ministri odbrane država Alijanse doneli su odluke o novim vojnim nabavkama. Švedska, Estonija i Finska obećale su da će izdvojiti stotine miliona evra kroz mehanizam podržan od strane Evropske unije.

"Program kroz koji Sjedinjene Američke Države ponovo pružaju Ukrajini ključnu, smrtonosnu i nesmrtonosnu vojnu podršku, koju plaćaju saveznici. Već je izdvojeno dve milijarde dolara", izjavio je Mark Rute, generalni sekretar NATO.

Iznos koji je uložen manji je od onog koji je očekivala Ukrajina, koja je računala na oružje u vrednosti od tri i po milijarde dolara.

Paralelno, Rusija izdvaja 40% državnog budžeta za ratnu ekonomiju. Ove godine je sa proizvodnih linija izašlo najmanje 1.500 tenkova, 3.000 oklopnih vozila i stotine raketa Iskander, korišćenih za bombardovanje Ukrajine. Šef NATO je, međutim, bio ironičan na račun Putinove mornarice.

Šef NATO ismejao rusku mornaricu

"Postoji jedna ruska podmornica, usamljena i neispravna, koja se šepureći vraća kući sa patrolnog zadatka. Kakva promena u odnosu na roman Toma Klensija iz 1984. godine, 'Lov na Crveni Oktobar'. Danas, više liči na 'Lov na najbližeg mehaničara'", izjavio je Mark Rute, generalni sekretar NATO.

Ukrajina može da okrene situaciju u svoju korist kroz odluku Trampa. Naredno je gotovo izvesno: Sjedinjene Američke Države će prodati Kijevu rakete Tomahavk sa dometom od 2.500 kilometara, pišu međunarodne agencije.

"Veoma sam razočaran, jer ja i Vladimir smo imali vrlo dobar odnos. Ne znam zašto ovaj rat i dalje traje. Ne prikazuje Rusiju u dobrom svetlu", izjavio je Donald Tramp, predsednik SAD.

"Problemi proizlaze iz činjenice da režim u Kijevu Evropljani svakodnevno izazivaju da nastavi rat", izjavio je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Na frontu, ruska vojska nadoknađuje manjak konvencionalnog naoružanja desetinama hiljada dronova, koji predstavljaju pretnju i za zemlje NATO.

Ministar spoljnih poslova Poljske odneo je dron u Parlament u London, kako bi skrenuo pažnju na opasnost. Evropa će, kako je najavljeno, reagovati sutra, kada šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavi strategiju protiv dronova.

(Telegraf.rs)