Opljačkano blago iz Luvra verovatno nikada neće biti pronađeno: Stručnjaci upozoravaju na najgore

Muzej Luvr u Parizu i dalje je zatovren dok se nastavlja istraga o nedeljnoj spektakularnoj krađi istorijskog nakita,  a stručnjaci upozoravaju da su šanse za povraćaj ukradenih dragocenosti veoma male i da on možda nikada neće biti pronađen.

U objavi na platformi X, muzej je izrazio žaljenje zbog zatvaranja, dok Francuska pokušava da shvati razmere drske pljačke u kojoj su lopovi odneli artefakte iz francuskog kraljevskog nakita, koji datiraju iz Napoleonove ere, preneo je CNN.

Preporučujemo

Kako je izvedena pljačka?

Lopovi su koristili kamionsku dizalicu sa merdevinama da kroz prozor uđu u Apolonovu galeriju, jednu od najraskošnijih prostorija u Luvru. Naoružani alatima, uključujući ugaonu brusilicu i brener, ciljali su dve izuzetno obezbeđene vitrine.

Parisko tužilaštvo saopštilo je da je pljačkašima bilo potrebno svega četiri minuta da provale u galeriju, zgrabe nakit i napuste zgradu.

"U 9,34 ujutro, pola sata nakon otvaranja muzeja, dvojica muškaraca u žutim prslucima razbila su prozor", navodi se u saopštenju tužilaštva. Pljačkaši su "otišli u 9:38" i pobegli na dva skutera "duž obala Sene". Cela operacija trajala je svega sedam minuta, navode vlasti.

Šta je ukradeno?

Među predmetima ukradenim iz Luvra nalazi se dijamantski i safirski set nakita, koji uključuje tijaru i ogrlicu koje su nosile kraljica Mari-Ameli i kraljica Ortans.

Dijadema, ukrašeni kraljevski venac, sadrži 24 cejlonska safira i 1.083 dijamanta, koji se mogu odvojiti i nositi kao broševi. Takođe je ukraden i set smaragdne ogrlice i minđuša, koji je Napoleon poklonio svojoj drugoj supruzi, Mariji Lujzi Austrijskoj, kao venčani dar u martu 1810. Set sadrži 32 precizno isečena smaragda i 1.138 dijamanata.

Šire implikacije po Francusku

Francuski ministar pravde Žerald Darmanen priznao je da je pljačka Luvra otkrila bezbednosne propuste u muzeju.

"Može se zapitati o činjenici da, na primer, prozori nisu bili osigurani, o činjenici da se lift za korpe nalazio na javnom putu“, rekao je za radio Frans Inter i dodao:

"Ono što je sigurno jeste da smo zakazali. Svi Francuzi se osećaju kao da su opljačkani".

Elen Skiolino, autorka knjige "Avanture u Luvru: Kako se zaljubiti u najveći muzej na svetu", naglasila je značaj pljačke u muzeju, koji je prvobitno izgrađen kao tvrđava pre nego što je postao palata za francusku kraljevsku porodicu.

"Ovaj napad je zaista bodež u srce Francuske i francuske istorije", rekla je ona.

Hoće li nakit ikada biti vraćen?

Natali Gule, poslanica francuskog senata, izjavila je da veruje da je nakit verovatno već iznet iz zemlje.

"Mislim da su komadi već u inostranstvu. Mislim da je zauvek izgubljen", rekla je ona.

Gule se takođe osvrnula i na mogućnost da nakit bude vraćen:

"Šanse za to su nikakve. Nakit će biti isečen i prodat i korišćen kao sistem za pranje novca. To je najlakši način da se opere prljavi novac".

Poslanica je navela i da je pljačka verovatno povezana sa organizovanim kriminalom:

"Oni nemaju apsolutno nikakav moral. Ne cene nakit kao deo istorije, već način da operu svoj prljavi novac".

Gule je dodala da je "veoma, veoma pesimistična" u pogledu izgleda za vraćanje nakita.

autorka Elen Skiolino, takođe je vrlo skeptičnapo pitanju pronalaska nakita:

"Nakit e može rastaviti. Može se iseći,može se prodati na crnom tržištu. Malo je verovatno da će svi predmeti biti pronađeni u originalnom stanju".

Kristofer Marinelo, osnivač Art Recovery International, rekao je da ako lopovi samo žele da što pre izvuku novac, mogli bi da istope plemenite metale ili ponovo izbruse kamenje bez obzira na integritet dela.

"Moramo da razbijemo ove bande i pronađemo drugi pristup, ili ćemo izgubiti stvari koje više nikada nećemo videti", rekao je Marinelo.

Ranije slične pljačke

Najpoznatija pljačka u Luvru dogodila se u avgustu 1911. godine, kada je Mona Liza Leonarda da Vinčija ukradena sa zidova muzeja od strane majstora Vinčenca Peruđe.

Prošlo je 24 sata pre nego što je iko uopšte primetio da Mona Liza nedostaje, a umetnička dela su često uklanjana da bi se fotografisala ili očistila.

Nespretna policijska istraga se potom otegla dve godine pre nego što je slika pronađena u decembru 1913. godine, čineći je najpoznatijim umetničkim delom na svetu.

Nedavno je delo francuskog slikara Kamija Koroa ukradeno iz rama 1998. godine i nikada nije pronađeno. Skorije pljačke u drugim evropskim muzejima uključuju krađu četiri drevna zlatna artefakta iz muzeja u Holandiji u januaru.

Pljačkaši su koristili eksploziv da bi provalili u muzej Drenc u Asenu, odakle su pokrali tri zlatne narukvice koje datiraju iz oko 50. godine pre nove ere, kao i zlatnu kacigu iz Kotofeneštija iz 5. veka pre nove ere, istorijski važan artefakt pozajmljen iz Nacionalnog istorijskog muzeja Rumunije u Bukureštu.

(Telegraf.rs)