Evo kako špijuni u Evropi ponovo uče da veruju jedni drugima: Za sve je kriv Donald Tramp

Sumnje u pogledu transatlantske razmene obaveštajnih podataka dovele su do toga da se evropske obaveštajne agencije zbliže kao nikada ranije.

Obaveštajne službe širom Evrope zakopavaju decenije nepoverenja i počinju da grade zajedničku obaveštajnu mrežu kako bi se suprotstavile ruskoj agresiji, potez koji je dodatno ubrzan novom američkom nepredvidljivošću u podršci tradicionalnim saveznicima, prenosi Politico.

Preporučujemo

Tokom protekle godine, mnogi nacionalni glavni gradovi postavili su obaveštajne zvaničnike u svojim predstavništvima u Briselu. Unutrašnja obaveštajna jedinica Evropske unije počela je da daje izveštaje visokim zvaničnicima, a blok razmatra mogućnost stvaranja jačih ovlašćenja u većih američke CIA, što se dugo smatralo nezamislivim.

Pritisak za dublju saradnju u obaveštajnom sektoru naglo je porastao nakon što je administracija Donalda Trampa prošlog marta iznenada obustavila razmenu obaveštajnih podataka sa fronta sa Kijevom.

"Donald Tramp zaslužuje Nobelovu nagradu za mir jer je ujedinio evropske obaveštajne službe", rekao je jedan zapadni obaveštajni zvaničnik, kome je odobrena anonimnost kako bi otkrio detalje saradnje sa američkim kolegama.

Politico je razgovarao je sa sedam obaveštajnih i bezbednosnih zvaničnika koji su opisali kako je narušeno poverenje u transatlantske odnose nateralo evropske špijunske agencije da deluju brže i bliže, nego ikada ranije.

Sve to deo je šireg preispitivanja dosadašnjih praksi. Evropske obaveštajne službe takođe su počele pažljivije da razmatraju način na koji dele informacije sa američkim partnerima. Holandske vojne i civilne obaveštajne službe izjavile su za lokalni list De Volkskrant da su prestale da dele određene podatke sa američkim kolegama, pozivajući se na političko mešanje i zabrinutost zbog ljudskih prava.

Zvaničnici strahuju da bi transatlantski forumi, uključujući i odbrambeni savez NATO, mogli postati manje pouzdane platforme za razmenu obaveštajnih informacija.

"Postoji osećaj da bi moglo doći do manjeg angažovanja Sjedinjenih Država u narednim mesecima kada je reč o deljenju obaveštajnih podataka, kako unutar NATO, tako i šire", izjavio je Antonio Misiroli, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO za nove bezbednosne izazove.

Bezbednosne službe i dalje prevazilaze decenijama stare probleme poverenja. Nova otkrića da su mađarski obaveštajni zvaničnici prerušeni u diplomate pokušali da se infiltriraju u institucije EU pokazuju kako vlade unutar Unije i dalje pažljivo prate jedna drugu.

Da bi se izborile sa nepoverenjem, neke vodeće špijunske agencije insistiraju na osnivanju grupa zemalja od poverenja umesto da stvari vode preko Brisela.

Bernski klub

Za razliku od čvrsto povezanih špijunskih saveza poput "Pet očiju" (Australija, Kanada, Novi Zelans, SAD i Velika Britanija), zemlje članice Evropske unije se dugo bore da izgrade snažna partnerstva u razmeni obaveštajnih podataka. Nacionalna bezbednost ostaje čvrsto u rukama nacionalnih prestonica, a Brisel igra samo koordinirajuću ulogu.

Jedan od načina na koji su evropske službe tradicionalno komunicirale jeste putem tajne mreže poznate kao Bernski klub, stvorene pre skoro 50 godina u švajcarskom gradu po kojem je dobio ime. Klub nema sedište, nema sekretarijat i sastaje se samo dva puta godišnje.

Poslednjih godina, grupa je koordinirala svoje sastanke kako bi se otprilike uskladila sa rotirajućim predsedavanjem Savetom Evropske unije. Ali Klub teško da je odraz EU. Malta se nikada nije pridružila, Bugarska se tek nedavno prijavila, a Austrija je bila suspendovana na neko vreme zbog zabrinutosti da je previše blaga prema Moskvi pre nego što je ponovo primljena 2022. godine. Zemlje koje nisu članice EU, poput Švajcarske, Norveške i Velike Britanije, takođe su članice.

"Bernski klub je arhitektura za razmenu informacija pomalo slična Evropolu. Osmišljen je da deli određenu vrstu informacija za određenu funkciju", rekao je Filip Dejvis, direktor Centra Brunel za obaveštajne i bezbednosne studije u Londonu.

"Ali je prilično ograničen i informacije koje se dele su potencijalno prilično anodične jer se ne povezujete na bezbedne sisteme i postoje nacionalna ograničenja".

Glavni obaveštajni akteri Evropske unije - Francuska, Holandija, Nemačka i, do 2019. godine, Velika Britanija - videli su malu vrednost u deljenju osetljivih informacija sa svim zemljama EU, plašeći se da bi mogle pasti u pogrešne ruke.

"Veruje se da su istočnoevropske službe, poput bugarske, pune ruskih krtica", rekao je Misiroli.

Jedan bugarski bezbednosni zvaničnik tvrdio je da to više nije slučaj, jer je stara garda uglavnom u penziji.

Ali, iako je ponudio neki način saradnje, Bernski klub je takođe ostavio briselske zvaničnike na nivou EU uglavnom u mraku.

"Problem sa razgovorom o evropskoj razmeni obaveštajnih podataka je taj što evropska razmena obaveštajnih podataka nije isto što i razmena obaveštajnih podataka EU", rekao je Dejvis.

Poziv iz EU

Nedavne geopolitičke promene primorale su Evropsku uniju da preispita svoj pristup. Bivši finski predsednik Sauli Niniste pozvao je prošle godine EU da stvori agenciju po ugledu na CIA, koordinisanu iz Brisela, u značajnom izveštaju o pripravnosti na zahtev predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Niniste je izneo ideju o "potpuno razvijenoj službi za obaveštajnu saradnju na nivou EU koja može da služi i strateškim i operativnim potrebama", dodajući da je „mreža protiv sabotaže“ potrebna za zaštitu infrastrukture.

Ako postoji tako nešto kao kolektivna obaveštajna agencija EU, interni Centar za obaveštajne i situacione podatke Evropske unije (INTCEN) pri Evropskoj službi za spoljne poslove (EEAS) je najbliži tome. Centar sprovodi analizu na osnovu dobrovoljnih doprinosa zemalja EU.

Špijuni iz nacionalnih agencija obavljaju privremene rasporede u centru, što pomaže u izgradnji veza sa nacionalnim obaveštajnim službama.

Šef hrvatske obaveštajne službe Danijel Markić preuzeo je kormilo INTCEN u septembru 2024. godine sa misijom da pojača razmenu informacija sa agencijom i direktno dostavlja obaveštajne podatke liderima EU poput Fon der Lajen i šefice spoljne politike EU Kaje Kalas.

Zajedno sa svojim vojnim kolegom Direkcijom za obaveštajne poslove Vojnog štaba EU, ove dve službe čine Jedinstveni kapacitet za analizu obaveštajnih podataka (SIAC), koji proizvodi zajedničke obaveštajne procene za donosioce odluka u EU. U aprilu je SIAC održao svoj godišnji sastanak u Briselu, ovog puta privukavši visoke zvaničnike evropskih agencija, zajedno sa Kajom Kalas.

Šefovi obaveštajnih službi na tom sastanku istakli su rastući napor da Evropa izgradi sopstvene nezavisne obaveštajne kapacitete. Ali neki su takođe bili zabrinuti da bi preterano naglašavanje potrebe za autonomijom moglo dodatno oslabiti veze sa SAD, stvarajući upravo one praznine koje Evropa pokušava da izbegne.

Pitanja poverenja

Polako, ali sigurno, Brisel gradi sopstvenu obaveštajnu zajednicu. Na primer, oficiri za vezu sa obaveštajnim službama sada postoje u većini stalnih predstavništava zemalja članica EU u Briselu.

Belgijske bezbednosne službe (VSSE), koje su zvanično zadužene za nadgledanje špijunskih aktivnosti oko institucija EU u Briselu, takođe su obavestile članove Evropskog parlamenta o taktikama koje se koriste za prisiljavanje poslanika na stranu špijunažu.

Ipak, jedan evropski obaveštajni izvor rekao je da, iako je saradnja između zemalja EU sada "na najboljem nivou u modernoj istoriji", agencije i dalje rade pre svega za svoje nacionalne vlade.

To je ključna prepreka. Prema rečima Roberta Gorelika, penzionisanog šefa misije američke CIA u Italiji, "razlog zašto obaveštajna služba na nivou EU ne bi mogla da postoji je taj što postoji previše raznolikosti u načinu rada nacionalnih agencija".

"Previše je zemalja, 27 da bi postojalo takvo poverenje u deljenje", rekao je on.

Neke zemlje su se okrenule osnivanju manjih ad hok grupa. Nakon što su SAD u martu obustavile deljenje obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, Koalicija voljnih, predvođena Francuskom i Ujedinjenim Kraljevstvom, sastala se u Parizu i složila se da proširi pristup Kijeva obaveštajnim podacima, tehnologiji nadzora i satelitskim podacima kojima upravlja Evropa.

Holandija razmatra jačanje saradnje sa drugim evropskim službama, poput Ujedinjenog Kraljevstva, Poljske, Francuske, Nemačke i nordijskih zemalja, uključujući i deljenje sirovih podataka.

"To je enormno povećano", rekao je za De Folkskrant Erik Akerbum, šef holandske civilne obaveštajne službe.

Ipak, još uvek je dug put do izgradnje dovoljnog poverenja između 27 članica EU sa različitim nacionalnim prioritetima. U oktobru je otkriveno da su mađarski obaveštajni zvaničnici, prerušeni u diplomate, pokušali da se infiltriraju u institucije EU dok je Oliver Varheji (sada evropski komesar) bio ambasador Mađarske u bloku i da postave saradnike Viktora Orbana na ključne pozicije.

Niniste, koji je prošle godine napisao izveštaj EU o spremnosti, rekao je da je punopravna obaveštajna agencija EU i dalje "pitanje budućnosti".

"Kada govorimo o spremnosti, dolazi do reči poverenje, jer bez poverenja ne možemo mnogo sarađivati", zaključio je on.

(Telegraf.rs)