Trampovi sukobi u Latinskoj Americi pokreću pitanje budućnosti ovog regiona na pragu SAD

Naredba američkog predsednika Donalda Trampa da se počne sa uništavanjem brodova u vodama Latinske Amerike, koji navodno prenose drogu, pokrenulo je dramatičnu promenu u američkom pristupu regionu, koja preti da poremeti mnoge dugogodišnje partnerske odnose na koje se Bela kuća oslanjala.

Trampova administracija ovlastila je vojne napade na brodove duž obale Venecuele i u Tihom okeanu, što je dovelo do najmanje 43 smrti, preneo je portal The Hill u analizi koju prenosimo:

Preporučujemo

Ovi napadi naišli su na oštru kritiku, a predsednik susedne Kolumbije Gustavo Petro optužio je SAD za ubistvo. Tramp je reagovao smanjenjem bezbednosne pomoći Kolumbiji, jednom od najbližih američkih partnera u borbi protiv droge, a u petak je uveo i lične sankcije protiv Petra, optužujući ga da nije suzbio proizvodnju kokaina.

"Videti ovakvo postupanje prema Latinskoj Americi, ovaj vrlo kolonijalni način tretiranja regiona, pretnje vojnom intervencijom, slanje 10.000 vojnika na Karibe, mislim, ovo su stvari za koje jednostavno nemamo prave paralele u poslednjih 100 godina", rekao je Adam Isakson, direktor za nadzor odbrane u organizaciji "Washington Office on Latin America", neprofitnoj grupi koja zalaže za ljudska prava u regionu.

Ovo je takođe ogroman zaokret u odnosu na pristup bivšeg predsednika Džozefa Bajdena, koji je kroz strategiju "koreni problema" pokušavao da zaustavi migraciju u regionu ulaganjem u lokalne ekonomije, obrazovanje i suzbijanje nasilja i korupcije.

Rebeka Bil Čavez, predsednica "Inter-American Dialogue", rekla je da, iako Trampova administracija pruža zasluženu pažnju oblasti koju su druge administracije često zanemarivale, oni rizikuju da ugroze odnose sa saveznicima dok razgrađuju decenijama razvijanu strategiju koja je imala za cilj suzbijanje sve većeg kineskog uticaja.

"Pristup se više oslanja na prinudu nego na saradnju, više na batine nego na šargarepe. Naglašava probleme regiona umesto njegovog potencijala", rekla je ona, ističući da sve ovo može narušiti napore SAD da budu "partner po izboru" u Latinskoj Americi.

Trampova administracija tvrdi da uništava brodove kako bi zaustavila drogu koja bi inače stigla u SAD, ali u isto vreme Tramp je rekao da je odobrio tajne akcije CIA u Venecueli i angažovao 10.000 vojnika da podrže operacije protiv narkotika, što podiže sumnju da bi SAD mogle pokušati da svrgnu predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

Ove likvidacije pokrenule su brojne pravne i praktične dileme.

Predsednik Kolumbije Petro je rekao da je napad u kolumbijskim vodama ubio "čoveka koji se ceo život bavio ribarenjem". Senator Rend Pol je primetio da Obalska straža SAD ne pronađe drogu u oko četvrtini zaplenjenih brodova:

"Ne možemo imati politiku u kojoj jednostavno uništavamo brodove, a da čak ne znamo ni imena ljudi na njima, niti da li zaista prevoze drogu".

Drugi su tvrdili da mali čamci jednostavno nisu dovoljno veliki da stignu do SAD ili da nose dovoljno droge kako bi potkrepili Trampove tvrdnje da narkotici mogu ubiti hiljade ljudi.

"Sve se svodi na to da predsednik Tramp razume ono što nijedan drugi predsednik nije zaista razumeo ranije. On kaže da smo u ratu sa narko-kartelima"“, rekla je Melisa Ford Maldonado, direktorka inicijative zapadne hemisfere u Institutu za politiku "Amerika na prvom mestu".

"I zato mislim da predsednik veruje da odlučno delovanje u Venecueli šalje veoma snažan signal svima njima. Dakle, to je kao: 'Hej, organizujte se. Jer menjamo kurs kada je u pitanju naša nacionalna bezbednost'".

Kritičari kažu da akcije zapravo nisu usmerene na drogu, već na promenu režima i suočavanje sa nepovlašćenim liderima, napori za koje ne misle da će biti uspešni i umesto toga će narušiti kredibilitet SAD u regionu.

"Mislim da je glavna komponenta njihove politike prema Venecueli naivna, ali politički veoma, veoma seksi ideja da će se Kuba odmah srušiti iza nje, ako srušimo Madura u Venecueli“, rekao je Fulton Armstrong, profesor Američkog univerziteta i direktor za međuameričke poslove u Savetu za nacionalnu bezbednost u administraciji Bila Klintona.

"Izveli su barem jednu operaciju na pacifičkoj strani kako bi izgledalo kao da se ne radi samo o promeni režima u Venecueli. Radi se o 'zaštiti domovine od otrovnih droga'... ali sa Petrom je sada to lična svađa", rekao je on.

Tenzije su izazvale zabrinutost na Kubi, koja je snažno osudila te akcije.

"Izgovori za ovo vanredno i iracionalno vojno raspoređivanje Sjedinjenih Država su neosnovani i utemeljeni u obmani. Pravno i moralno je neprihvatljivo koristiti takve tvrdnje kao razlog za izvršenje vojne agresije protiv suverene države. Pretnje miru, bezbednosti i stabilnosti u Našoj Americi su stvarne i neposredne", saopštilo je kubansko Ministarstvo spoljnih poslova ranije ovog meseca.

Zbunjenost i zabrinutost oko toga kako se nositi sa Trampovom administracijom su široko rasprostranjene u Latinskoj Americi, posebno usred brojnih pretnji. Od stupanja na dužnost, Tramp je pretio da će preduzeti vojnu akciju u Meksiku kao odgovor na narko-kartele. A politika SAD u Kolumbiji je značajan preokret.

Kolumbija je bila jedan od najvećih primalaca američke pomoći u regionu. Većina toga je bila povezana sa Planom Kolumbija, 15-godišnjim naporima koji su usmerili milijarde na jačanje bezbednosti zemlje i borbu protiv proizvodnje droge. Za Trampovu administraciju, Plan Kolumbija je bio neuspeh.

Ford Maldonado je nazvala situaciju razočaravajućom s obzirom na godine napornog rada Kolumbije, napore za koje je rekla da su erodirali otkako je Plan Kolumbija završen 2015.

"Kolumbija je radila zaista, zaista naporno i zaslužila svoje mesto veoma pouzdanog saveznika, iskreno kroz decenije mnogo žrtava i mnogo smrti i mnogo nasilja. Ali su bili u stanju da se čvrsto suprotstave kartelima kako bi mogli biti u milosti Vašingtona", rekla je ona.

"Zato mislim da se veliki deo razgovora sada kada se SAD udaljavaju od Kolumbije mora preispitati, jer je zapravo obrnuto. Kolumbija je bila naš najbliži partner u ratu protiv droge, i to partnerstvo je potpuno erodirano, ne na našoj strani, već pod njihovom vladom upravo sada".

Mnogi vide napade na brodove kao način da se suprotstave vladama koje su frustrirale Trampovu administraciju, ali kritičari se plaše da će se to loše završiti za SAD.

Isakson je rekao da bi Trampovoj administraciji bilo potrebno mnogo više trupa da sprovede promenu režima u Venecueli i izrazio je sumnju da će SAD izvršiti invaziju na tu zemlju čak i kada je Pentagon u petak naredio da se u region pošalje njen najveći nosač aviona.

"Ne mislim da će izvršiti invaziju. Pa gde će onda? Nastaviće da eskaliraju, eskaliraju. Ako nastavite da eskalirate, da pritiskate Madura zato što želite da ode, da li morate da ponudite neku vrstu izlaza?  U međuvremenu, tretirate Kolumbiju na način da neće sarađivati sa bilo kojom strategijom pritiska".

Drugi su rekli da je Trampovo javno priznanje da je odobrio tajne akcije CIA u Venecueli imalo za cilj da izvrši pritisak na tu zemlju.

"To je psihološko ratovanje. To su psiholozi", rekao je Armstrong i dodao:

"U osnovi, to je pokušaj da se uplaši Maduro i da se ljudima u vojsci da je sada vreme da se pobune".

SAD imaju loše rezultate kada je u pitanju intervencija u Latinskoj Americi, uključujući i prošle napore da se uklone lideri.

"To je razlog zašto je region siromašan, to je razlog zašto nije postigao toliki napredak u inovacijama u obrazovanju. To je razlog zašto je čak i pitanje korupcije teško rešiti, i, da, uloga Sjedinjenih Država u odabiru diktatura zato što su one u to vreme bile antikomunističke bila je... ogroman razlog", rekao je Isakson.

Fulton Armstrong je rekao da su SAD intervenisale kako bi svrgnule više lidera, samo da bi zemlje ostavile u haosu.

"Dosta smo dobri u izbacivanju ljudi. Veoma smo dobri u rušenju sistema. Nismo baš dobri u tome da to radimo sa ljudima koji mogu verodostojno da uspostave novi sistem"“, rekao je on.

Čavez je rekao da američka javnost takođe ne bi imala želju za smrtnim slučajevima SAD u Venecueli, posebno ako bi bilo kakva vojna akcija išla sa mora na kopno.

"Postoji toliko mnogo razloga koji bi bili loši", rekla je ona.

"Venecuela je super velika zemlja. Ima toliko naoružanih grupa. SAD bi bile zaglavljene tamo, zar ne? To ne bi bilo nešto gde bi SAD mogle lako da uđu, a zatim lako da izađu".

Portparolka Bele kuće Karolina Livit izjavila je da Tramp nije zainteresovan za bilo kakvu deeskalaciju sa Kolumbijom i da isto izgleda važi i za Venecuelu.

Armstrong je rekao da bi SAD to mogle da urade na svoju štetu.

"U šta nisam uveren jeste da će to biti uspešno za nacionalni interes SAD, ali će biti uspešno za njihov politički interes, koji je u osnovi samo napred i dignite sve u vazduh".

(Telegraf.rs)