"Putin se boji državnog udara, ima i razloga!": Sve se odjednom preokrenulo, u Kremlju zavladala paranoja

Kada su ruske specijalne snage u oktobru 2003. pod pretnjom vatrenog oružja iz privatnog aviona izvukle Mihaila Hodorkovskog pre zore u Sibiru, to je bio ključni trenutak ranih godina režima Vladimira Putina.

Hodorkovski, koji je kontrolisao naftnu i gasnu kompaniju "Jukos", tada je bio najbogatiji čovek u Rusiji i otvoreno je kritikovao predsednika. Postao je prvi oligarh koji je završio u zatvoru dok je Putin radio na suzbijanju svakog znaka neslaganja. Naknadno uništenje Jukosa označilo je početak kraja svake tržišne ekonomije i transparentnosti u Rusiji.

Preporučujemo

Gotovo tačno 22 godine kasnije, Rusija je, kako ocenjuje konzervativni britanski The Telegraph, totalitarna država, a Putin, čini se, ponovo vidi Hodorkovskog kao pretnju.

Ovog meseca ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) optužila je Hodorkovskog, koji živi u egzilu u Londonu, i 22 člana Ruskog antiratnog odbora za planiranje državnog udara. Prema FSB-u, taj odbor, osnovan da se suprotstavi ruskom ratu u Ukrajini, planira „nasilno preuzimanje vlasti i rušenje ustavnog poretka u Ruskoj Federaciji“.

Hodorkovski odbacuje optužbe kao laži. Kremljolozi smatraju da je to jasan znak novog osećaja ranjivosti u samom srcu ruske države.

"To nam govori da je Kremlj paranoičan. Putin traži neprijatelje kako bi pokušao da ojača svoj režim“, kaže Džon Herbst, viši direktor Centra za Evroaziju Atlantskog saveta i bivši američki ambasador u Ukrajini.

Putin pod pritiskom: Ekonomija se ljulja, nezadovoljstvo raste

Odjednom, Putin ima mnogo razloga za zabrinutost jer ruska ekonomija počinje da se urušava, kompanije su pogođene visokim kamatnim stopama, troškovi državnog zaduživanja rastu, a ministar ekonomije Maksim Rešetnjikov upozorio je još u junu da je zemlja "na ivici recesije".

Nagomilavaju se upozorenja o mogućoj lavini nenaplativih dugova koja bi mogla izazvati finansijsku krizu. Pojavljuju se i žarišta protesta, ranije ovog meseca, stotine ljudi okupile su se na trgu u Sankt Peterburgu i pevale zabranjenu pesmu kojom se poziva na svrgavanje Putina.

Istovremeno, Ukrajina agresivno pojačava napade dronovima na ruske rafinerije nafte, što ozbiljno pogađa domaću snabdevenost gorivom.

Tramp pojačava pritisak

Sada i američki predsednik Donald Tramp počinje da pritiska. Nakon frustracije zbog nedostatka napretka ka okončanju rata u Ukrajini, američki predsednik u sredu je najavio nove sankcije dvema najvećim ruskim naftnim kompanijama Rosnjeftu i Lukoilu.

Indija i Kina, ključni kupci ruske nafte od početka invazije, reagovale su smanjenjem kupovine, što preti gubitkom ključnih prihoda za Putinov ratni aparat, ali i za samu rusku državu.

"Po prvi put u tri i po godine, Rusija zaista trpi udarce. Mislim da vlada određena panika", kaže Timoti Eš, saradnik programa za Rusiju i Evroaziju u think tanku Chatham House, prenosi The Telegraph.

Preti bankarska kriza

Do sada je ruska ekonomija pokazivala izuzetnu otpornost tokom rata, uprkos talasu globalnih sankcija. Jedan od razloga bio je taj što je Kremlj primoravao banke da pozajmljuju novac odbrambenim kompanijama, umesto da direktno koriste državni novac.

"Sve vreme finansirali su rat pozajmljenim novcem, ali to se jednostavno nije videlo u državnim bilansima“, objašnjava Krejg Kenedi iz Harvardovog Dejvis centra za ruske i evroazijske studije.

Prema njegovoj analizi, oko 23 odsto, odnosno ne manje od 190 milijardi dolara korporativnih kredita ruskih banaka sada je usmereno ka industriji oružja, što je ekvivalent oko 37 odsto godišnjeg državnog budžeta.

Visoke kamatne stope dodatno guše privredu, stopa Centralne banke dostigla je prošlog oktobra dvadesetogodišnji maksimum od 21 odsto, a sada je spuštena na 16,5 odsto.

"Novca više nema"

Guvernerka Centralne banke Elvira Nabiulina tvrdi da su upozorenja o sistemskoj krizi „apsolutno neutemeljena“, ali opozicioni političar Vladimir Milov vidi drugačije.
„Ove godine gledamo vrtoglavi porast broja restrukturiranja kredita – što znači da dužnici ne mogu da plaćaju obaveze. A ako se prisetimo prošlih ruskih kriza, sve se čini stabilno – dok odjednom ne dođe lavina nenaplativih dugova“, kaže Milov.

Napadi dronovima i kolaps goriva

Rat sada pogađa i obične građane. Gusti stubovi dima dižu se iz rafinerija širom zemlje nakon serije ukrajinskih napada. Od januara, Ukrajina je napala 21 od 38 najvećih ruskih rafinerija. Cene benzina porasle su za 40 odsto od početka godine, a gorivo se racionalizuje na Krimu i u Sibiru. Društvene mreže prepune su snimaka dugih redova automobila.

Hodorkovski: Putin se plaši tranzicije vlasti

Hodorkovski, koji je posle deset godina u zatvoru oslobođen 2013. i živi u egzilu, osnovao je Antiratni odbor 2022. godine. Optužbe FSB-a protiv njega usledile su nakon što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope pokrenula platformu za dijalog sa ruskom opozicijom u egzilu.

„Ove optužbe pokazuju da je Kremlj u teskobi zbog pitanja tranzicije vlasti. Ako Putin sutra umre, nema očiglednog naslednika. Premijer nije izabran, sudove je postavio Putin, a parlament je popunjen lažnim izborima“, kaže Hodorkovski za The Telegraph.

Putin, smatra on, sada pokušava da diskredituje i zastraši Antiratni odbor.

"Žele da pojačaju narativ da Zapad pokušava da uništi Rusiju", dodaje Angela Stent sa Univerziteta Džordžtaun.

Ekonomski problemi i kineska zavisnost

Hodorkovski ističe da ekonomski problemi još ne izazivaju ozbiljno nezadovoljstvo, ali upozorava na dugoročne posledice:

"Rusija postaje sve tehnološki zaostala, nesposobna da stvara ili usvaja inovacije. Za deset do dvadeset godina to će postati ogroman problem", kazao je on.

Drugi ključni rizik je zavisnost od Kine.

"Putinov ratni aparat zavisi od kineske saradnje. Si Đinping bi mogao da sruši rusku ekonomiju i zaustavi rat sutra, ako bi to želeo", kaže Hodorkovski.

Rusko Ministarstvo finansija povećalo je cilj za budžetski deficit za 2025. godinu na 2,6 odsto BDP-a, pet puta više od početne procene. To znači oko 66 milijardi dolara deficita, dok analitičari sa Kijevske škole ekonomije upozoravaju da će stvarni iznos biti još veći.

Država sada pokriva deficit povećanjem poreza i zaduživanjem. Planirano je povećanje PDV-a sa 20 na 22 odsto i smanjenje praga za mala preduzeća. U međuvremenu, izdavanje državnih obveznica skočilo je za više od 100 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Trampov "dobro tempirani udar"

Zato je Tramp, piše The Telegraph, odabrao savršen trenutak za pritisak. Nakon što je godinama delovao pomirljivo prema Moskvi, sada je promenio ton. „Mora da reši ovaj rat zaista. A u Rusiji trenutno čekaju u redovima za benzin“, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući.

Nove sankcije, koje pogađaju skoro polovinu ruskog izvoza nafte, mogle bi ozbiljno da naruše prihode Kremlja.

"Postoji osećaj da se vetar promenio. Ovo je kritičan trenutak za Rusiju", kaže Tom Kiting iz londonskog RUSI instituta.

Hodorkovski upozorava: "Svi ustupci koji su mogli biti ponuđeni Putinu već su ponuđeni. Vreme je da Tramp odigra ulogu ‘lošeg policajca"

(Telegraf.rs/Jutarnji)