Ovo mesto je opasno žarište, preti nuklearna katastrofa: Pretvoreno je u bojno polje, stručnjaci u strahu

Nuklearna elektrana Zaporožje, najveća u Evropi sa šest reaktora, pretvorena je u bojno polje.

Ruske snage okupirale su je u martu 2022. godine, a sada rizikuju nuklearni kolaps pokušavajući da je povežu na moskovsku elektroenergetsku mrežu. Poslednjih mesec dana elektrana je bila potpuno odsečena od ukrajinske struje.

Preporučujemo

Rekordnih 30 dana oslanjala se samo na dizel generatore.

"Rusija mora da prekine ukrajinsku vezu da bi nas priključila na svoju mrežu. To je njena dugogodišnja ambicija", kaže Mihailo Šuster, nuklearni stručnjak i bivši direktor nabavke u ukrajinskoj agenciji Energoatom.

"Postavljaju dalekovod iz Marijupolja, ali Ukrajina je već oštetila delove infrastrukture", dodao je.

Borbe i bombardovanja s obe strane kompleksa i same elektrane, koju su u potpunosti okupirale ruske snage koje su u njenim zgradama smestile trupe, primorale su na „hladno zatvaranje“ reaktora. To znači da se njegov nuklearni materijal ne koristi za proizvodnju energije, već da ga je potrebno stalno hladiti.

Borbe su prekinule snabdevanje Ukrajine električnom energijom, što je značilo da se sistem hlađenja mesec dana morao u potpunosti oslanjati na dizel generatore koji su pokretali elektranu sa ograničenim brojem zaposlenih. Nije jasno da li je Rusija uspela da poveže ukrajinsku elektranu na svoju mrežu tokom 30-dnevnog prekida. Ako bi to učinila, morala bi da instalira pretvaračke stanice kako bi sinhronizovala dve mreže, piše Independent.

Međutim, nestanci struje u sistemima hlađenja u nuklearnoj elektrani ZN-a, u kombinaciji sa gotovo nestankom vode nakon što je Rusija digla u vazduh branu Kahovka, koja je bila glavni izvor vode za nuklearnu elektranu, izazivaju nervozu među lokalnim čelnicima.

Prognani gradonačelnik Enerhodara, grada pored ZNE-a koji je sada takođe okupiran, rekao je za The Independent da se plaši da bi se nuklearni otpad mogao otopiti u podzemne vode oko elektrane, kontaminirati reku Dnjepar i na kraju Crno more.

"Brana Kahovka je uništena i nema čime da se hladi. Čak i ako u budućnosti čudesno obnove opremu. U najgorem slučaju, voda će na kraju ispariti iz rashladnog bazena i neće biti ničega što bi hladilo nuklearno gorivo", rekao je.

Gradonačelnik Orlov vodi humanitarne programe za hiljade ljudi, uglavnom radnika nuklearne elektrane, koji su pobegli pred ruskim naletom iz njegovog grada na sigurno. Gradonačelnik je podsetio na katastrofu u Černobilju, katastrofalni kvar reaktora koji je i dalje najgora nuklearna katastrofa u istoriji.

"Procenjena količina nuklearnog goriva tamo je oko deset puta veća nego u Černobilju", upozorio je.

Mali tim inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju redovno pregledava elektranu i prijavio je vojnu obuku i eksplozije u i oko objekta. Ruska artiljerija i minobacači viđeni su kako granatiraju i bombarduju ukrajinske gradove i sela na suprotnoj obali reke Dnjepar.

Nakon što je struja vraćena, glavni direktor IAEA-e Mario Grosi rekao je: „Ono što je nekada bilo gotovo nezamislivo, nuklearna elektrana koja redovno gubi napajanje izvan lokacije, nažalost je postala uobičajena pojava tokom ovog razornog rata. Međutim, ovo je bio najizazovniji događaj sa gubitkom struje koji smo do sada doživeli".

"Još uvek ima mnogo posla kako bi se dodatno smanjili rizici od nuklearne nesreće“, dodao je.

(Telegraf.rs)