Umro Džordž Benks: Jedan od najvećih monstruma svih vremena izdahnuo u 83. godini

Džordž Benks, jedan od najvećih monstruma svih vremena, izdahnuo je u 83. godini. Masovni ubica iz Amerike, koji je pobio i svoju decu, preminuo je u zatvoru prirodnom smrću nakon što je izbegao smrtnu kaznu.

Džordž Benks preminuo je u nedelju popodne u državnom zatvoru Feniks u Pensilvaniji, saopštio je državni Odsek za izvršenje kazni.

Preporučujemo

Benks je umro od komplikacija izazvanih karcinomom bubrega, rekla je patologinja okruga Montgomer, dr Džanin Darbi.

Benks, bivši zatvorski čuvar i veteran Vojske bio je u zatvoru od 1982. godine, iste godine kada je ubio 13 osoba, uključujući petoro svoje dece, koristeći pušku AR-15.

Benks je smrtonosno ranio tri žene i petoro dece, od kojih su četvoro bila njegova, tokom pohoda u svom domu u Vilks-Baru, Pensilvanija, u ranim jutarnjim satima 25. septembra 1982. godine.

Kasnije je priznao da je ubistva izvršio kako bi svoju decu "poštedeo bola" odrastanja u rasističkom svetu.

Dok je bežao sa mesta zločina, Benks je primetio četvoro tinejdžera koji su išli ka svom automobilu, i pucao je u dvoje, ubivši jednog i teško ranivši drugog.

Tada je ukrao automobil i otišao u kamp Heather Highlands, gde je ubio svog petogodišnjeg sina, majku deteta, njenog sedmogodišnjeg nećaka i njenu majku.

Nakon masakra, Benks je otišao do majčine kuće gde je priznao ubistva svoje porodice, prema sudskim dokumentima.

Ipak, zadržao se u prijateljevoj kući dok tadašnji okružni tužilac okruga Luzerne, Robert Džilsipi, nije ubedio nekoliko lokalnih radio stanica da emituju izveštaje kako bi Benks poverovao da su sve žrtve preživele, u pokušaju da ga navede da se preda.

On se potom predao vlastima, a kasnije je utvrđeno da je Benks pre pohoda u svom domu pio alkohol i uzimao lekove pre nego što je uzeo AR-15 pušku. U to vreme ovo je smatrano jednim od najgorih masovnih ubistava u američkoj istoriji.

Petoro žrtava bila su Benksova deca, uzrasta od jedne do šest godina, a još četiri su bile majke njegove dece. Još jedno dete od 11 godina, koje je često posećivalo porodicu, takođe je ubijeno.

Na suđenju su Benksovi advokati tvrdili da je mentalno bolestan i da ga muče zablude o rasnim ratovima i zlostavljanju njegove dece, piše New York Times.

Benks, čiji je otac bio crnac, a majka belkinja, svedočio je na suđenju da je pucnjava "kulminacija 40 godina rasističke mržnje". Tokom suđenja je tvrdio da tužioci, sudija i gradonačelnik Vilks-Bara kuju zavere protiv njega. Čak je prikazivao porotnicima užasne fotografije svojih žrtava, iako je njegov advokat prethodno uspeo da ih zabrani jer su bile "užasavajuće i pristrasne".

Benks je na kraju proglašen krivim za 12 tačaka ubistva prvog stepena i jednu tačku ubistva trećeg stepena, i osuđen na smrtnu kaznu.

Inače, to nije bila njegova prva kriminalna osuda. Prvi zločin počinio je nakon što je otpusten iz vojske, kada je 1961. upucao nenaoružanog vlasnika krčme tokom pljačke. Tad je osuđen na šest do 15 godina zatvora, a suočio se i sa dodatnim kaznama nakon što je 1964. nakratko pobegao, ali je dobio uslovni otpust 1969. Tadašnji guverner Pensilvanije, Milton Šap, demokrat, smanjio je njegovu kaznu.

Benks je radio kao zatvorski čuvar u okolini Harisburga narednih godina, dok mu pre pucnjave nije odobren odsustvo i dok mu nije preporučeno da poseti psihijatra.

Nakon presude, Benks je preteo samoubistvom, štrajkovao je glađu i odbijao medicinsko i psihijatrijsko lečenje, prema Death Penalty Information Center. Do 2001. smrtna kazna mu je ukinuta na žalbi, ali je kasnije ponovo potvrđena od strane Vrhovnog suda SAD 2004. godine.

Kasnije te godine, Vrhovni sud Pensilvanije odložio je izvršenje i naredio saslušanje o mentalnoj sposobnosti Benksa, a 2006. sudija je proglasio da nije sposoban da se suoči sa smrtnom kaznom.

Proces žalbi dugih godina okončan je 2011. godine, kada je Vrhovni sud Pensilvanije – pozivajući se na dokaze sa saslušanja o sposobnosti – jednoglasno odlučio da Benks neće biti pogubljen, te je ostao sa kaznom doživotnog zatvora.

(Telegraf.rs)