Ozbiljno upozorenje za Trampa i republikance ili prašina u očima demokrata: Šta znače rezultati izbora u SAD?

Američke demokrate pobedile su republikance na izborima koji su u utorak održani u Njujorku, Virdžiniji i Nju Džersiju, dobivši naizgled snažan vetar u leđa u trenucima kada su delovali krajnje pogubljeno, dezorijentisano i van bilo kog toka koji bi ih vratio na relevantan politički kolosek. Naravno, postoji nekoliko velikih "ali" u celoj priči, koji će itekako uticati na ono glavno što se očekuje naredne godine - međuizbore - a na šta ono što se desilo u utorak može imati veoma jak uticaj.

Za početak, iako su ove pobede odličan stimulans za stranku koja je i dalje bez jasnog rukovodstva, podeljena i deluje kao da je izgubljena u vremenu i prostoru, one su odličan putokaz kako bi se Demokratska partija mogla trgnuti i oživeti pred međuizbore naredne godine, čime bi politička scena u SAD postala mnogo zanimljivija. Takođe, to je i jasan signal republikancima, ali samo pod uslovom da mogu da prihvate ove rezultate kao svojevrsnu kaznu i upozorenje.

Preporučujemo

Pobeda "komuniste" kao prst u oko Trampu

Levo orijentisani Zohran Mamdani, koji je u utorak pobedio republikanca Endrua Kuoma u trci za gradonačelnika Njujorka, je "politički učenik" Bernija Sandersa, nezavisnog senatora iz Vermonta koji u Senatu SAD sedi sa demokratama, na čijim listama je i učestovovao u stranačkim predizborima kako bi osvojio kandidaturu za predsedničku trku - prvi put je izgubio od Hilari Klinton, a drugi put od Džozefa Bajdena. Sanders je Mamdanija javno podržao na ovim izborima, a on je više puta gostovao na Sandersovoj turneji "Fighting oligarchy" na kojoj je bio i govornik.

Sandersova podrška, ali i stavovi koje je sam Mamdani javno iznosio, doneli su mu "žig" socijaliste, pa čak i komuniste, kako ga je Donald Tramp etiketirao. Ispostavilo se, bezuspešno, pošto "bauk komunizma" nije oterao glasače od mlade nade demokrata. Mamdani se u kampanji fokusirao na priče koje najviše "žuljaju" građane, odnosno one životne koje se tiču ekonomije. Dao im je obećanja koja su po Trampu i njegovim MAGA fanovima "čist komunizam", ali je uspeo. Još samo da ih ispuni i otvoren mu je put da od lokalnog političara postane ozbiljan "igrač" u visokoj američkoj politici. Naravno, o tom - potom. Tek je krenuo. I to, da ponovimo, kao levičar kom Tramp nije mogao ništa.

Borba za mesta u Kongresu

Zanimljivo je da su demokrate trijumfovale i u Kaliforniji, gde su glasači odobrili plan za ponovno crtanje kongresne mape države u korist Demokratske partije, proširujući time nacionalnu bitku oko prekomponovanja izbornih jedinica, što će oblikovati trku za Predstavnički dom SAD. Inače, crtanje izbornih mapa (redistricting) se obično dešava nakon svakog popisa stanovništva, da bi se izborni okruzi (distrikti) prilagodili demografskim promenama i broju stanovnika.

Naravno, novi distrikti su nacrtani tako da Demokrate imaju veću šansu da osvoje više mesta u Predstavničkom domu. Baš kao što su nedavno republikanski zakonodavci u Teksasu predložili i odobrili mapu kongresnih izbornih okruga usred mandata ("mid‑decade redistricting"), kojom bi republikanci mogli osvojiti do pet dodatnih sedišta u Predstavničkom domu SAD.

Demokrate (očekivano) dobile demokratske države

Ipak, da se vratimo na osnovu priče - u ovim pobedama demokrata postoji nekoliko "ali"...

Mamdani, baš kao i umerene demokrate Ebigejl Spanberger (46) i Majki Šeril (53), koje su Virdžiniji i Nju Džersiju ubedljivo osvojile guvernerske funkcije, pobede su odneli u sredinama koje tradicionalno naginju demokratama, a u kojima se Tramp ionako nije dobro proveo na predsedničkim izborima. Štaviše, sada je razlika bila još veća.

Drugi nivo problema je taj što obe strane, i demokrate i republikanci, ne stoje dobro u istraživanjima javnog mnjenja. Ankete, naime, pokazuju da imidž Demokratske partije bez obzira na ove pobede ostaje uglavnom nepopularan, iako je s druge strane i Trampov rejting dosta pao.

Glasanje za "ono od čega se živi"

Rezultati ovih izbora pokazali su da glasače u SAD, barem onom delu koji je prodemokratski orijentisan, ne interesuje MAGA agenda koju Trampova administracija provodi, već "ono od čega se živi", odnosno ekomonija.

Pobedničke kampanje su bile fokusirane na troškove života, a ne na ideološke teme. Zdravstvo i energetika takođe su bili u vrhu interesovanja glasača.

Da li i u "crvenim" državama postoji raspoloženje da se fokus okrene ka životnim pričama, za sada nije najjasnije.

Šta govore ovi rezultati?

S jedne strane, ovi rezultati ne moraju ništa da znače, pošto je uobičajeno da vladajuća garnitura u Beloj kući često gubi izbore van redovnog ciklusa.

S druge strane, ovo može biti jasan signal demokratama kojim putem da krenu ka međuizborima naredne godine, ali i republikancima kako da se tom očekivanom udaru odupru i zadrže, a možda i pojačaju, kontrolu nad Kongresom i Senatom.

Republikanci trenutno imaju obe većine - u Kongresu je odnos snaga 219:213 u njihovu korist (3 mesta su trenutno upražnjena), a u Senatu 53:47 (preciznije, 45 demokrata plus 2 nezavisna koji su uz njih).

"Budilnik" i za demokrate i za republikance

Da li će najnoviji izborni rezultati "probuditi" Demokratsku stranku i njene glasače? Da li su, pak, jasan i glasan signal Trampu i republikancima da moraju nešto da menjaju pre međuizbora naredne godine?

Za "buđenje" demokrata neophodno je da se ispuni nekoliko važnih preduslova, a jedan od njih je i da dobiju novog lidera. Kao mogući šef pominje se bivši predsednik Barak Obama, možda i najjača i najpopularnija figura koju ta partija ima. Ukoliko bi to toga došlo, njegova harizma bila bi jaka injekcija stranci koja je već duže u političkom nokdaunu.

Naravno, moguće je i da će republikanci okupljeni oko Trampa shvatiti ove rezultate kao jasno upozorenje da bi veoma lako mogli da izgube međuizbore ako fokus ne pomere i na "teme od kojih se živi".

Da li će to toga doći znaćemo početkom novembra naredne godine, kada će glasači u SAD birati svih 435 predstavnika u Kongresu i 35 od 100 u Senatu SAD.

(Telegraf.rs)