Verovali da će im pad Asada omogućiti normalan život, sad ih ubijaju jednog po jednog: Hrišćani i Alaviti meta

Ubica dolazi noću, maskiran na motociklu, nemilosrdno ubija i zatim beži. Ovo je postao poznat obrazac u nekim delovima nove Sirije u poslednjih nekoliko meseci, dok krhko jedinstvo zemlje biva urušeno osvetničkim napadima i verskim ubistvima.

Glavne mete su Alaviti, verska zajednica bivšeg sirijskog predsednika Bašara al-Asada. Ali ovog puta, 1. oktobra, žrtve su bili hrišćani - Visam i Šafik Mansur, rođaci stari 39 godina. Dok su razgovarali sa prijateljem uz kafu i cigarete, pogođeni su kišom metaka.

Preporučujemo

Ubistva su se dogodila u selu Anaz u Vadi al-Nasara, poznatoj kao Dolini hrišćana – području brdovitih predela u ruralnoj provinciji Homs u zapadnoj Siriji. Meštani kažu da je napadač došao iz pravca obližnjeg sunitskog sela.

Sedeći nedaleko od Visamovog kovčega, njegov otac Džordž je kritikovao vlasti, rekavši da su hrišćani u dolini ostavljeni nezaštićeni.

"Oružje nam je oduzeto, a ostavljeno u rukama rivalskog (sunitskog) sela. Želimo da nosimo oružje protiv njih. Oni ne znaju ništa o religiji, ljubavi ili miru. Danas je Visam, sutra može biti bilo ko", rekao je neutešni otac.

Mnogi u dolini se ovih dana osećaju ranjivo. Pre pada režima, podržavali su Asada, a on njih. Mnoge hrišćanske zajednice su se oslanjale na njega za zaštitu. Visam je bio deo pro-Asad milicije, branio je svoje selo. Neki meštani kažu da je zato bio meta.

Da li je to bio napad osvete ili versko ubistvo? Niko ne zna, ali ništa neće vratiti Visama njegovoj ženi Lin. Ona se nadvila nad njegovim kovčegom za poslednje zbogom, a zatim se povukla, bleda.

Tela njenog supruga i rođaka potom su u belim kovčega prebačeni na groblje. Dok su prijatelji obučeni u crno nosili kovčege ulicama, ljudi skrhani od tuge uputili su im poslednji pozdrav. Masa je skandirala "Hrišćanska krv je vredna" dok su prolazili pored mesta napada.

Zajednica je ovde povezana verom i strahom da nova islamska vlast u Siriji - koja je zbacila Asada u decembru prošle godine - možda neće štititi hrišćane.

Jedini koji je preživeo napad ne planira da čeka da vidi. Pogođen je u ruku i slomio je članak dok je bežao. Ne želi da mu se ime objavi.

Nakon pada režima Bašara al Asada, 36-godišnjak se vratio u Siriju iz Libana s velikim nadama.

"Svi smo se vratili kući, želeći da pokrenemo nove biznise. Ali ono što su nam obećali u vezi sa bezbednošću i budućnošću Sirije, ne vidimo. Moji najbliži prijatelji su mrtvi. Moraću ponovo da napustim zemlju. Ima mnogo ekstremističkih grupa. Ne znam kuda Sirija ide", rekao je mladić.

Manje od sat vremena vožnje dalje, u gradu Homsu, gotovo svakodnevno se izveštava o otmicama i pucnjavama u prolazu. Primećen je obrazac smrtonosnih napada na Alavite, ubistva koja se dešavaju tiho i izazivaju mali odjek.

Grad je pun ratnih ožiljaka; neke prometne ulice su u ruševinama. Neki Alaviti, preživeli rat, sada se pitaju da li će preživeti mir.

Tokom Asadove ere, pripadnost ovoj sekti - ogranku šiitskog islama - mogla je doneti benefite. Sada je to prokletstvo, a za Šabana Al Ezeldina, 46, bila je to smrtonosna presuda.

Prodavac je pogođen tri puta 28. septembra dok je noću zatvarao lokal. I ponovo, ubica je bio maskiran muškarac na motociklu.

Njegov brata Adnan pričao je za BBC iz zgrade u vlasništvu porodice od 1970. godine. Odeven u crno i obuzet tugom, za razliku od mnogih, usuđuje se da govori.

"Ljudi bivaju ubijeni samo zato što su Alaviti, ni više ni manje. Moj brat je bio voljen od svih. Neki od naših komšija dolazili su u prodavnicu i provodili večeri s njim. Nikoga nije uznemiravao niti povredio", priča Adnan.

Kaže da je Šaban sedeo i razgovarao s vojnicima na kontrolnoj tački ispred prodavnice. Nakon što je kontrolna tačka uklonjena, ubijen je. Na pitanje zašto misli da je kontrolna tačka uklonjena, kaže da ne zna i naglašava da porodica "nikoga ne optužuje".

Adnan kaže da su još dva Alavita ubijena istog dana kada i njegov brat, dodajući da masovno krvoproliće ima cilj.

"Ono što se sada dešava je seme za prinudnu emigraciju. Ovo je tek početak. Neko pokušava da destabilizuje situaciju i suprotstavi se suživotu, iako živimo zajedno stotinama godina", smatra Adnan.

Nada se da mozaik religija i sektora u Siriji može da opstane. Ali zatim dodaje: "Izgubio sam brata, a drugi su izgubili svoje voljene. Ako ćemo svi biti ubijeni, bolje je da pobegnemo."

Privremena vlada Sirije obećala je da će štititi sve svoje građane, a ne samo većinsko sunitsko stanovništvo. Ministar pravde Mazhar al-Vais kaže da će biti javnih suđenja za one optužene za masovne verske zločine ranije ove godine.

Više od 1.400 ljudi je ubijeno u martu kada su vladine snage i saveznici optuženi za izvršenje egzekucija nakon napada Asadovih pristalica. Većina žrtava su bili Alaviti civili. Oko 2.000 ljudi - boraca i civila - ubijeno je u julu u još jednom izbijanju verskog nasilja. I ovde su vladine snage optužene za egzekucije. Većina mrtvih su bili pripadnici Druza.

Obim nedavnih ubistava teško je proceniti. Napadi su obično izolovani i često u tišini. Mnoge porodice se boje da govore.

Preko provere informacija iz lokalnih medija, kontakata na terenu i grupa za ljudska prava, BBC procenjuje da je između 5. juna i 31. oktobra u Homsu ubijeno najmanje 40 Alavita u odvojenim napadima. Među mrtvima su bili student, poljoprivrednik, taksista, nastavnik ubijen u napadu granatom na školski autobus i još jedan učenik pogođen pred svojim razredom.

Sirijska mreža za ljudska prava (SNHR) kaže da ima sve više slučajeva ubistava i otmica u provinciji Homs, a područja sa većinskim Alavitima su najviše pogođena. Većina napada su osvetnički, kaže se, protiv bivših članova režima ili onih sumnjivih za saradnju.

Alaviti čine oko 10% sirijskog stanovništva, ali pod Asadom - ocem i sinom - služili su u vojsci, bili u sektorima bezbednosti i obaveštajnim agencijama. Bilo da su podržavali režim ili ne - a nisu svi to činili - Alaviti su sada u riziku.

U skromnoj kući u mešovitoj četvrti Homsu, soba sa ružičastim zidovima postala je oltar. Kopija Kurana leži na jastuku. Školske knjige i pisma prijatelja nagomilana su na stolu. Ovde dolazi majka,  koja ne želi da joj se ime objavi, da bude blizu svoje voljene ćerke.

"Njena duša još visi nad ovim mestom. Prijatelji dolaze svakih nekoliko dana. Niko potpuno ne shvata da je sada mrtva", priča majka ubijene devojčice Gine (14).

Gina je bila na terasi svog doma 19. avgusta kada je napadač na motociklu prošao i otvorio vatru. Izdahnula je u majčinim rukama, okružena komšijama koji su došli da proslave njen uspešno položen ispit.

"Gina je bila najbolja ćerka, toliko pametna, toliko dobra u školi, zavisna od učenja, sa toliko planova", priča majka dodajući da je Gina volela košarku, želela da putuje i da studira pravo.

Njena mlađa braća više ne idu u školu. Njihova majka je previše uplašena da bi im dozvolila.

"Alavitske porodice su počele da napuštaju oblast, prodaju kuće i odlaze. Mislili smo da će biti bolje (nakon pada Asada). Rekli su da je to oslobođenje, da će ljudi živetio slobodno. Sada se plašimo svega. Uplašeni smo kad čujemo motocikl", ističe Ginina majka.

hinino lice gleda sa velike fotografije, njen topao osmeh uokviren dugom tamnom kosom.

"Osmeh je imala od dana kada se rodila. Mnogo je volela život", kaže majka ne želeći da spekuliše ko je ubio njeno čedo.

"Okolo su štetni ljudi, seju seme pobune. Verovatno nisu povezani s vlastima ili državom. Zaista ne znam", ističe.

Ipak, sigurna je u jedno - zašto je njena porodica bila meta.

"Zato što smo Alaviti", odgovara bez oklevanja.

Niko nije optužen za ubistvo Gine. Ubistva u Dolini Hrišćana takođe nisu razjašnjena.

(Telegraf.rs)