Ko je diktator koji je, uz podršku SAD, sprovodio masovna ubistva: Sada ga proglasili nacionalnim herojem!

Podržavan od Sjedinjenih Američkih Država, decenijama je bio strašan diktator čiji je režim nadgledao krvave masakre iz doba Hladnog rata... Optuživan je za preusmeravanje ogromnih količina državnog novca kako bi njegova porodica živela u luksuzu i sticala političku moć - a u ponedeljak je posthumno proglašen nacionalnim herojem Indonezije – što je izazvalo proteste grupa za ljudska prava i žrtava, koje su ocenile da je ta nagrada pokušaj brisanja mrlja represivnog režima koji je, prema istoričarima, ostavio stotine hiljada mrtvih.

Bivšem predsedniku Suhartu titulu je dodelio trenutni lider Indonezije, Prabovo Subijanto, Suhartov bivši zet, sam po sebi podeljena ličnost kao bivši general koji se suočavao sa optužbama za kršenje ljudskih prava dok je bio u uniformi.

Preporučujemo

"Istaknuta ličnost iz provincije Centralna Java, heroj borbe za nezavisnost, general Suharto se istakao još od vremena nezavisnosti", rekao je najavljivač tokom ceremonije dodele nagrade, prenosi Reuters.

Ali, kako pokazuje kontroverza koja se razvila, ta karakterizacija je predmet žestokih debata - a Suhartovo nasleđe nije ni malo jednostavno.

Ko je bio Suharto?

Rođen 1921. godine, kada je Indonezija još bila holandska kolonija, Suharto je došao na vlast nakon što je zemlja stekla nezavisnost 1949. godine, penjući se u vojnim činovima do generala sa pet zvezdica na epoleti.

Zatim je došlo do krvoprolića 1965. godine, izazvanog neuspešnim pučem i ubistvom nekoliko generala u vojsci.

Suharto je za puč okrivio komuniste, smenio tadašnjeg predsednika Sukarna – prvog lidera zemlje nakon nezavisnosti – i odobrio poteru za odgovornima.

Usledila je nacionalna čistka navodnih komunista, koju je nadgledala Suhartova moćna vojska, a grupe za ljudska prava i istoričari procenjuju da je ubijeno između 500.000 i milion ljudi.

Sjedinjene Države su podržavale antikomunističke masakre, pružajući spiskove visokih zvaničnika Komunističke partije, opremu i novac indonežanskoj vojsci, prema zvaničnim dokumentima koji su deklasifikovani 2017. godine.

U jednom dokumentu krajem 1965. godine, američka ambasada u Džakarti je poslala telegrafski izveštaj Vašingtonu, nazvavši represije "fantastičnom promenom koja se dogodila u samo 10 kratkih nedelja", uz procenu da je ubijeno 100.000 ljudi, prenosi Associated Press.

Mnogi tvrde da oni koji su bili mete tokom čistki nisu bili komunisti, već pripadnici kineske etničke manjine ili bilo ko sa levim političkim stavovima.

Godine 2016, međunarodni tribunal u Hagu utvrdio je da su SAD, Velika Britanija i Australija bili saučesnici u masovnim ubistvima 1965. godine, koja su kvalifikovana kao zločini protiv čovečnosti.

Suharto je ostao na vlasti 31 godinu, tokom kojih je suzbijao kritičare i političke protivnike i sprovodio kontrolu nad teritorijama uključujući Istočni Timor, Aceh, Zapadnu Papuu i ostrva Maluku.

Neke od tih teritorija su bile invadirane uz prikrivenu podršku zapadnih saveznika koji su želeli da održe antikomunističkog lidera, u vreme kada su se u Globalnom Jugu vodili sukobi pod patronatom SAD i Sovjetskog Saveza.

Njega neki hvale zbog politika koje su podstakle brzi ekonomski rast i relativnu političku stabilnost. Ali, u isto vreme, on je preusmeravao ogromne količine novca iz državne kase, finansirajući luksuzni život svoje porodice i izazivajući javno nezadovoljstvo.

Njegova vladavina je konačno okončana 1998. godine, nakon što je azijska finansijska kriza bacila zemlju u ekonomski haos, izazivajući masovne proteste i primoravajući Suharta na ostavku – jedno od poslednjih masovnih pokreta narodne moći u Jugoistočnoj Aziji koji je zamenio autokratu iz Hladnog rata demokratskim sistemom.

U narednim godinama, Suhartova deca su bila procesuirana, a najmlađe je osuđeno za korupciju. 2015. godine, Vrhovni sud je naredio Suhartovoj porodici da vrati državi miliona ukradenih sredstava.

Ali Suharto sam nikada nije odgovarao svojim žrtvama. Zbog zdravstvenih problema u poslednjim godinama, umro je 2008. godine, a da nikad nije izašao pred sud. Do smrti je negirao bilo kakvu krivicu, nazivajući optužbe za proneveru "klevetom i difamacijom".

Zašto je Prabovo proglasio Suharta nacionalnim herojem?

Mnogima nije promaklo što je Suharto posthumno dobio tu čast od Prabova - dugogodišnje pristalice Suhartovog režima, i nekada člana njegove porodice.

Prabovo se oženio Suhartovom ćerkom 1983. godine, mada su se razveli nakon što je Suharto primoran da napusti vlast. Prabovo je takođe bio vojni komandant tokom Suhartove vladavine i služio je u kontroverznim kampanjama u Zapadnoj Papui i Istočnom Timoru, što baca sumnju na njegov sopstveni dosije o "poštovanju ljudskih prava". Optužen je za otmice aktivista tokom masovnih protesta 1998. godine koji su doveli do Suhartove smene.

Prabovo je uvek negirao optužbe koje su dovele do njegovog razrešenja iz vojske 1998. godine, iste godine kada je Indonezija izašla iz Suhartovog autoritarnog režima.

Prabovo je izabran za predsednika 2024. godine, uz podršku Suhartove bivše partije Golkar. Tokom govora pobede, Prabovo je odavao počast Suhartu i zahvalio se svojoj bivšoj supruzi.

U to vreme, neki stručnjaci za ljudska prava izrazili su zabrinutost da njegov predsednički mandat može ugroziti demokratske dobitke ostvarene od Suhartove autoritarne vladavine. Od tada, Prabovo je proširio ulogu vojske i na oblasti koje se smatraju civilnim, što su civilne grupe žestoko kritikovale, tvrdeći da bi to moglo vratiti Indoneziju u vojno-autoritarnu eru Suharta.

Pored uključenosti Prabova, u Indoneziji još uvek postoji značajan broj Suhartovih pristalica. Njegovi politički naslednici takođe su pokušali u poslednjoj deceniji da poprave njegov imidž, prikazujući ga kao snažnog lidera koji je doneo stabilnost zemlji.

U mestima poput Kemusuka, sela blizu Džogjakarte gde je rođen, njegov lik je svuda - od muzejske memorabilije koja slavi njegov život do suvenirski majica sa njegovim nasmejanim licem, piše CNN.

Diskusija o njegovoj vladavini ostaje uglavnom tabu u Indoneziji, sa pomešanim mišljenjima o njegovom nasleđu.

Kakva je bila reakcija?

Pred ceremoniju u ponedeljak, aktivisti su se prošle nedelje okupili u Džakarti kako bi protestovali protiv ovog čina, držeći transparente sa natpisima: "Kršilac ljudskih prava" i "Suharto nije heroj".

Grupe za ljudska prava oštro su kritikovale odluku, dok je Amnesty International opisao taj potez kao pokušaj prepravljanja istorije, ukazujući na porodične veze Prabova sa Suhartom.

Andreas Harsono, istraživač za Indoneziju iz Human Rights Watch-a, takođe je osudio potez.

"Neodgovornost Suharta i njegovih zlostavljačkih generala omogućava brisanje i iskrivljavanje istorije koje se sada dešava pod Prabovom", napisao je u saopštenju dodajući da će ovo dodatno otežati indonežanskim vlastima sada, i u budućnosti, okončaju nekažnjivost za ozbiljna kršenja ljudskih prava i obezbede pravdu za žrtve i njihove porodice.

Ova titula posebno pogađa mnoge koji su preživeli nasilje i progonstva tokom Suhartove vladavine - kao i porodice njegovih žrtava.

"Bio sam šokiran, razočaran i ljut zbog apsurdne odluke ove vlade.Osjećam se duboko nepravedno, još uvek živimo sa tim patnjama i danas", rekao je Bedjo Untung za Associated Press.

Untong je bio zatvoren bez suđenja zbog navodnih veza sa komunistima između 1970–1979, tokom kojih je bio mučen, a njegova porodica je trpela teškoće i diskriminaciju.

Suhartovi branioci imaju drugačije mišljenje.

"Ne moramo mi da se branimo… ništa se ne skriva. Izrazili smo zahvalnost predsedniku što je našeg oca proglasio nacionalnim herojem, a možda i zato što je i sam vojnik pa zna šta je moj otac učinio", rekla je Siti Hardijanti Rukmana, Suhartova ćerka, novinarima nakon ceremonije u ponedeljak.

(Telegraf.rs)