Odmetnuti ukrajinski general bombarduje sopstveni narod i opseda područje gde je rođen: Pakao u Kupjansku

Njegovo ime se retko izgovara među ukrajinskim trupama koje brane razoreni Kupjansk, ali je svima dobro poznato. General-potpukovnik Sergej Storoženko, komandant 6. kombinovane armije Rusije, verovatno je najviše rangirani ukrajinski prebeg koji vodi rat protiv svoje domovine.

Odrastao je u selu udaljenom svega dva sata vožnje zapadno od grada koji sada opseda i uporno bombarduje, prenosi The Telegraph.

Preporučujemo

Njegova misija je da ponovo zauzme strateški važnu tačku na severoistočnoj ivici ukrajinskog fronta, koja je pod napadom već dve godine. Grad, koji je bio okupiran u prvim mesecima rata, a potom oslobođen u septembru 2022. godine, Ukrajina sada očajnički pokušava da spreči da ponovo padne.

Ako bude zauzet, grad bi mogao da posluži kao ruska kapija ka širem regionu, ugrožavajući ključne linije snabdevanja i omogućavajući trupama Vladimira Putina da napreduju ka većem cilju Harkovu, drugom po veličini ukrajinskom gradu.

Toliki broj ruskih vojnika je poginuo u pokušajima osvajanja da su ukrajinski ratni blogeri našalili kako je pedesetogodišnji izdajnik zapravo na njihovoj strani ili bi bar mogao biti. Nekada odlikovani ukrajinski oficir, Storoženko je prebegao tokom ruske aneksije Krima 2014. godine.

Sergej Storoženko ima težak zadatak

Zadatak general-potpukovnika Storoženka postao je još teži, jer pokušava da sustigne verziju istine kakvu nameće Kremlj. Bilo da ne mari za činjenice ili da je pogrešno informisan izveštajima svog generala, Putin je prošle nedelje izjavio da su hiljade ukrajinskih vojnika opkoljene unutar grada.

Čak su se i ruski propagandisti zgrozili tom tvrdnjom. Major Viktor Tregubov, portparol Zajedničke grupe ukrajinskih snaga, ismejao je ono što je nazvao "alternativnom stvarnošću" ruskog lidera.

"Grad je daleko od opkoljenog... Ukrajinska odbrana se drži i situacija je teška obe izjave mogu biti istinite u isto vreme", rekao je on.

Analitičari navode da je čak do 13.000 ruskih vojnika poginulo pokušavajući da zauzmu grad, a da pritom nije došlo do većeg prodora.

Severoistočni front dobija manje pažnje od borbi u Donbasu, ali spržene ruševine Kupjanska predstavljaju opomenu o tome šta je Moskva spremna da učini sa ukrajinskim gradovima na liniji fronta koji odbijaju da padnu.

Trenutno, prema podacima otvorenih izvora iz obaveštajne mape Deep State, ruske snage zauzimaju severne delove grada, dok Ukrajina i dalje drži istok i jug. Nepoznat broj ruskih vojnika nalazi se u samom centru grada.

Obe strane su pritisnute stalnom pretnjom dronova koji zuje iznad njih, a bitke se vode od kuće do kuće.

"Rusija pokušava da osvoji grad centimetar po centimetar, zgradu po zgradu", rekao je major Tregubov.

To je deo šireg plana da se vremenom iscrpi i destabilizuje ukrajinska odbrana.

"Taktika funkcioniše, ali samo ako imate neograničen broj pešadije i nije vam stalo do njihovih života", dodao je on.

Da bi zaobišla ukrajinsku odbranu i kružila dronovama, Rusija je usvojila taktiku koju je koristila i drugde, uključujući Pokrovsk, šaljući male sabotažne i izviđačke grupe, od samo dva ili tri čoveka, da se provuku pored nedovoljno popunjenih ukrajinskih jedinica.

Infiltratori često obučeni kao civili, a ponekad i u ukrajinske vojne uniforme, što se smatra ratnim zločinima prema međunarodnom pravu, pokušavaju da poseju haos iza neprijateljskih linija, ciljajući operatere dronova i ugrožavajući logistiku. Većina njih je ubijena pre nego što stigne pojačanje.

Andrij "Mažor", komandant artiljerije iz 15. operativne brigade, rekao je da su, uprkos velikim žrtvama, Rusi nastavili da pokušavaju da uđu u grad kroz jako čuvani uzak koridor.

"U poređenju sa drugim sektorima fronta, nisam video vojnike Ruske Federacije da ginu tako besmisleno kao ovde. Nisam video nijednog ranjenog vojnika da se evakuiše", rekao je on.

Početkom septembra, ruske snage su koristile podzemnu mrežu cevovoda ispod reke Oskil, prirodne odbrambene barijere koja čuva grad, da bi zaobišle ukrajinske položaje na severnoj periferiji grada.

Puzeći kroz tunele široke jedan metar nekoliko kilometara, to je bio treći put da je Rusija pokušala zasedu na cevovodu, nakon uspeha u Avdijevki i operacije sa velikim brojem žrtava u Kursku.

Ukrajinske snage su kasnije saopštile da su ih digle u vazduh i zarobile desetine vojnika, ali su priznale da se nepoznati broj provukao do grada. Druge ruske trupe su pokušale da pređu reku na splavovima i čamcima, koji su bili lake mete za potapanje za Ukrajinu.

Ne bi bilo preterivanje sugerisati da je general-potpukovnik Storoženko odgovoran za jaz između Putinovih velikih tvrdnji i stvarnosti na terenu.

Njegovi izveštaji stižu na sto generala Valerija Gerasimova, ruskog vrhovnog generala, koji direktno obaveštava Putina o napretku na bojištu. General Gerasimov je, od avgusta, trubio o tvrdnjama o ruskom uspehu u Kupjansku.

General-potpukovnik Storoženko, ili "Čuvar", kako su ga zvali njegovi oficiri, ranije je komandovao najvećom ukrajinskom jedinicom na Krimu. Prebegao je u Rusiju nakon njene invazije na poluostrvo, navodno ohrabrujući stotine ljudi pod svojom komandom da učine isto.

Odlikovan medaljom "Za povratak Krima", preuzeo je komandu nad novoformiranom 126. brigadom obalske odbrane Rusije na Krimu, stalno se penjući kroz činove.

Prema istrazi "BBC Ukrajina", bio je direktno uključen u planiranje i organizaciju invazije velikih razmera. Predvodio je 35. armiju u Harkovu gde mu i dalje žive rođaci, i predvodio je veliki poraz u gradu Izjumu 2022. godine. Putin ga je 2023. unapredio u general-potpukovnika, pa je preuzeo vođstvo nad 6. armijom i njenim napadom na Kupjansk.

Major Tregubov je samo slegnuo ramenima kada je pomenuo njegovo ime. Rekao je da general-potpukovnik Storoženko nije ličnost koja je izazivala strah među braniocima, napominjući "mnoge katastrofe" koje su se dogodile pod njegovom komandom.

"Svi u Kupjansku znaju protiv koga se bore, ono što je bio šok pre 10 godina sada je stara vest. Svi izdajnici će biti izvedeni pred lice pravde", rekao je.

Veruje se da je oko 500 civila ostalo u ruševinama Kupjanska, koji je pre rata imao 27.000 stanovnika, dok Rusija pokušava da grad natera na pokornost.

Jevgen Koljada, šef Centra za koordinaciju pomoći (RCC), koji pomaže civilima u Harkovu:

"Nije moguće preživeti u gradu, a kamoli živeti. Nema vode, nema struje, nema gasa, a granatiranje, raketni napadi i udari su stalni".

Zima stiže, zalihe hrane su sve manje i previše je opasno za civile da napuste svoje domove zbog pucnjave na ulicama i više je FPV dronova na nebu nego ptica.

"Ruski dronovi love i civile i sada je gotovo nemoguće evakuisati ih", dodaje Koljada.

Valentina Makarova, koja je prošlog meseca uspela da izađe iz grada, rekla je da je život unutra nepodnošljiv.

"Eksplozije su se stalno čule... Nikada nismo znali gde će pasti sledeća bomba. Ljudi jedva da su izlazili napolje samo da pronađu hranu ili pomognu komšijama. Najstrašnije je bilo noću, kada je nebo tutnjalo i činilo se da sve okolo gori".

Stalno zujanje dronova iznad glave je i dalje proganja, rekla je, objašnjavajući da bi samo odlazak po vodu mogao biti smrtna kazna.

Ivan Ostapčuk, govoreći iz centra za raseljene u Harkovu kojim upravlja Kraljevska crkvena komisija (RCC), rekao je da su ruski vojnici koji su ušli u grad na severu lutali ulicama sa oružjem, proveravajući kuće.

"Neki su bili mladi, izgledali su uplašeno kao i mi. Počinjete sebi da govorite: 'Možda ne danas'. Strah postaje kao još jedan komšija uvek tu, čak i kada je tiho. Kupjansk se promenio do neprepoznatljivosti. Mnoge ulice kojima sam nekada hodao su nestale, kuće sravnjene sa zemljom, drveće spaljeno. Škola u kojoj su moji unuci učili sada je samo ruševina. Ali život je tvrdoglav, znate. Cveće i dalje cveta između polomljenih cigli, a ljudi se vraćaju, popravljaju prozore, sade bašte. Mnogo smo izgubili, ali ne i volju za životom".

Sa rastućom očajničkom željom Rusije da zauzme grad, sve su češći izveštaji o njenim trupama koje su počinile ratne zločine nad preostalim stanovnicima. Ukrajinska obaveštajna služba presrela je 3. oktobra poziv ruskog komandanta u kojem se govori o tome kako je jedan od njegovih ljudi "otvorio vatru po celoj zgradi" i pogodio trojicu civila.

U drugom presretnutom pozivu od 19. oktobra, čuje se kako ruski oficir izdaje naređenja: "Kada civil u plavom panama šeširu prođe, pucajte u njega i odnesite telo".

"Ovo nije slučajnost. Ovo je njihova strategija terora. Oni ne dolaze da 'oslobode', dolaze da ubijaju, muče i zastrašuju. Njihov rat nije rat sa vojskom, već sa civilnim stanovništvom", navela je severna komanda Ukrajine.

U ponedeljak je predsednik Volodimir Zelenski rekao da je "u toku operacija čišćenja" kako bi se uklonilo do 60 ruskih vojnika unutar grada. Bez pružanja ikakvih dokaza, ruski ministar odbrane je to demantovao, tvrdeći da su ukrajinske jedinice zarobljene u onome što je nazvao "kotlovima", bez ikakve opcije osim predaje.

Istina je negde izgubljena u magli rata. Samo malom broju ljudi u ukrajinskoj vojsci je dozvoljeno da govori o trenutnoj situaciji. Za razliku od opkoljenog istočnog grada Pokrovska dalje na jugu trenutnog fokusa Rusije u Donbasu, Kupjansk ne izgleda spreman da padne.

Ruske snage prodiru u slabe tačke, ali nisu uspele da destabilizuju ukrajinsku odbranu u istoj meri kao u Pokrovsku, prema podacima Instituta za proučavanje rata (ISW), američkog tink-tenka.

Delimično je to zbog otvorenog terena Kupjanska, što otežava kretanje, ali uglavnom zato što Rusija nije uložila isti nivo ljudstva i resursa u zauzimanje grada. Pa ipak, sudbina dva razorena grada na prvoj liniji fronta, udaljena 200 kilometara, izgleda izjednačena.

"Međutim, u poređenju sa Pokrovskom, situacija u Kupjansku deluje dobro", rekao je Ivan Stupak, ukrajinski vojni analitičar i bivši oficir ukrajinske službe bezbednosti.

Grad će verovatno izdržati najmanje do decembra ili januara, "ali mnogo toga zavisi od toga koliko dobro obe strane mogu da dopreme zalihe i pojačanja".

Ako Pokrovsk padne i Rusija premesti deo tih snaga na sever, "onda situacija postaje mnogo teža".

On se nada da će zima biti na strani Ukrajine. Sa manje rastinja, Rusi imaju manje mesta za skrivanje, a napadi postaju opasniji.

"Kupjansk za sada nije glavna priča", rekao je.

Mogao bi uskoro biti.

(Telegraf.rs)