Veliki zaokret Rusije: Ovo je pravo stanje s njihovim avionima, menja se bezbednosna slika u Istočnoj Evropi!
Rusija je poslednjih nedelja promenila način na koji izvodi raketne napade na Ukrajinu, piše Defence Blog.
Umesto da se, kao do sada, u velikoj meri oslanja na strateške bombardere dugog dometa, sve češće koristi balističke i krstareće projektile lansirane sa kopnenih sistema.
Preporučujemo
Ruski dron pogodio tanker pun gasa na Dunavu? U toku evakuacija grada, kruže snimci požara na brodu
Ovo je devojčica (2) koja je umrla tokom posete zubaru: Obdukcija otkrila šokantne detalje
Prema ukrajinskim izvorima, promena se jasno vidi u napadima na liniji fronta, ali i u centralnim i severnim regionima zemlje.
Tokom većeg dela rata ruski bombarderi Tu-95, Tu-160 i Tu-22M3 služili su kao platforme za ispaljivanje krstarećih projektila koji su mogli pogoditi bilo koji deo Ukrajine.
Ali, nakon što je ukrajinska bezbednosna služba u nizu napada dronovima uništila nekoliko tih aviona na njihovim aerodromima, Moskva je znatno smanjila broj misija dugog dometa i počela da "čuva" ono što joj je ostalo od te flote.
Zvaničnici to opisuju kao pokušaj očuvanja ograničenog broja bombardera i smanjenja rizika od novih udara.
Iskander preuzima primat
Ulogu strateške avijacije sve češće preuzima sistem Iskander. Prema ukrajinskim izveštajima, Rusija sada redovno koristi taj sistem, pre svega za napade na područja istočno od Dnjipra i deo centralnih regiona. Njihov domet je kraći, pa ne mogu da dosegnu zapadnu Ukrajinu, što znači da, bez angažovanja bombardera, Rusija ima ograničen prostor delovanja.
Istovremeno, u upotrebi ostaju i drugi ruski sistemi - Kalibri, Kinžali i dronovi Šahed - koji se i dalje lansiraju prema ciljevima u regionima koje Moskva smatra važnim.
Ukrajinski zvaničnici navode da ti sistemi ostaju ključni alat za napade velikog dometa, iako je Rusija donekle prilagodila taktiku korišćenja Iskandera.
Uspela ukrajinska taktika
Promena ruskih navika u napadima direktna je posledica pritiska na flotu strateških bombardera. Ukrajinski napadi dronovima na aerodrome duboko u pozadini pokazali su da ni ta, donedavno nedodirljiva infrastruktura, nije sigurna. Zbog toga je Rusija bila primorana da prilagodi operacije, smanji izloženost bombardera i sve više se okreće projektlima koje može lansirati iz dubine svoje teritorije.
Zbog toga danas najveću pretnju za zapadne delove Ukrajine i dalje predstavljaju upravo ti bombarderi, ali samo ako se Rusija odluči ponovo da ih intenzivnije šalje u akciju.
Takvih operacija trenutno je manje, jer ruska strana očigledno želi da sačuva preostale Tu-95MS, Tu-22M i Tu-160.
Sve u svemu, jasno se iščitava promena ruskog obrasca. Umesto masovnih lansiranja sa bombardera, Moskva sve više poseže za balističkim i krstarećim projektilima sa kopna, čime smanjuje rizik za svoje najvrednije letelice, a i dalje može da izvodi dubinske udare.
Za američke vojne analitičare ovaj trend pruža uvid u stanje ruske strateške avijacije, kao i u pritisak koji na nju vrše ukrajinske sposobnosti dubinskog delovanja.
Promena ruskih navika u napadima istovremeno utiče i na planiranje protivvazdušne i protivraketne odbrane u NATO, budući da novi ruski obrasci delovanja menjaju širu bezbednosnu sliku u istočnoj Evropi.
(Telegraf.rs)