Gadafijev sin Hanibal na slobodi nakon 10 godina

Hanibal Gadafi, sin nekadašnjeg libijskog lidera, našao se van zatvorskih vrata punih deset godina pošto ga je jedna od libanskih frakcija otela u susednoj Siriji i zatočila nadajući se da bi njegov život mogao predstavljati adut u istrazi o nestanku imama Muse Sadra 1978. godine.

Hanibal je slobodan i ima puno pravo da odluči gde će nastaviti život, rekao je neimenovani libanski zvaničnik agenciji AP. Nekoliko dana ranije, libanske vlasti odlučile su da kauciju sa 11 miliona smanje na 900.000 dolara i ukinu zabrane putovanja za Hanibala Gadafija.

Preporučujemo

Kauciju su platili predstavnici vlade u Tripoliju na čijem se čelu nalazi Abdulhamed Dbeiba.

Otmica i zatočeništvo Hanibala Gadafija

Grupa Libanaca otela je Hanibala Gadafija nedaleko od sirijske granice, nadajući se da bi mogli doći do kakvih valjanih informacija u vezi sa Sadrovim nestankom.

Hanibal Gadafi je, posle pada režima koji je predvodio njegov otac, pobegao iz Libije i dobio azil u Siriji.

U trenutku kada je Sadr nestao, Hanibal Gadafi je imao jedva dve godine.

Istražitelji Human Rights Watch su u nekoliko navrata tražili njegovo hitno oslobađanje, navodeći da ga libanske vlasti godinama drže u podzemnoj ćeliji bez prozora, te da je tokom godina zatočeništva bio izložen ozbiljnoj psihološkoj torturi.

Diplomatski pritisci na libanske vlasti da oslobode Hanibala Gadafija zagubili su se, nekako, u složenom zamešeteljstvu podele vlasti između brojnih frakcija u toj državi, u kojoj izvestan uticaj ima i pokret Amal, čiji je Musa Sadr bio osnivač.

Nestanak Muse Sadra

Musa Sadr je u Tripoli doputovao šest dana pre nego što je nestao, kako bi zamolio tadašnjeg libijskog lidera da iskoristi svoj uticaj i zaštiti šiitsko stanovništvo u Libanu usred haosa građanskog rata.

Poslednji put viđen je kako ulazi u automobil libijske vlade, od kada mu se, bar zvanično, gubi svaki trag. Vlasti u Tripoliju su nekoliko dana kasnije saopštile da je Sadr iz Tripolija otputovao za Rim, što je Italija odlučno demantovala.

U to vreme, Musa Sadr je već bio streljan u jednom od libijskih tajnih zatvora.

O streljanju Sadra je, odmah posle pada Gadafijevog režima, svedočio pukovnik Abdel Monem el Huni, koji je magazinu Time 2012. godine rekao da je šiitski lider streljan po direktnom naređenju libijskog lidera.

Potomak je duge loze libanskih sveštenika koji su, posle pobune protiv Otomanske imperije, pobegli u Iran, gde se Musa Sadr i rodio. Krajem pedesetih Musa se vratio u Liban gde je učestvovao u mobilizaciji do tada prilično marginalizovane šiitske zajednice, što je na koncu rezultiralo osnivanjem pokreta Amal, čiji je lider Nabih Beri trenutno predsedavajući parlamenta te države.

"Imam Sadr probudio je uspavanog džina libanskih šiita", govorio je kasnije Akil Hamija, koji je tokom građanskog rata osamdesetih godina bio vojni komandant pokreta Amal.

Za svega nekoliko godina, mahom i zbog činjenice da je sa lakoćom gazio međuverske granice, držeći povremeno propovedi i u hrišćanskim bogomoljama, stekao je ugled među pripadnicima svih konfesija i postao jedna od najuticajnijih ličnosti u toj zlosrećnoj zemlji.

Istovremeno, često se sukobljavao sa predstavnicima palestinskih organizacija, koje su, preuzimajući kontrolu nad jugom Libana, pokretale napade na Izrael.

Sadrova sudbina, o kojoj je Gadafi godinama arogantno izbegavao da govori, izazvala je pravu versku histeriju u Libanu, gde su u sledu događaja prepoznali detalje priče o "skrivenom imamu", koji je, prema predanju, nestao u devetom veku i čiji će povratak označiti kraj sveta i njihovo spasenje.

Od nestanka, priča o Musi Sadru predstavljala je izuzetno nadahnuće za libanske šiite, zbog čega je, nevoljno, mnogo godina kasnije postao i jedan od simbola Hezbolaha i pokreta Amal, najveće šiitske političke snage u toj državi.

(Telegraf.rs)