Najmračnija tajna Japana ubija na hiljade ljudi, bez oružja, bez otrova i bez kapi krvi

Nova japanska premijerka Sanae Takaiči, liderka japanske Liberalno-demokratske partije, ponovo je probudila strahove naroda Japana! Ona je u pobedničkom govoru govorila kako će voditi sopstvenu stranku, ali nije rekla ni reč o reformi ozloglašeno dugih radnih nedelja u zemlji.

"Odustaću od ravnoteže između posla i života", rekla je Takaiči izazavši neverovatan strah.

Preporučujemo

Samo nekoliko nedelja kasnije nakon što je postala premijerka, Takaiči je sazvala svoj tim na sastanak, uz ležeran termin u 3 sata ujutru. Takođe je pozvala ministra rada da relaksira pravila o prekovremenom radu.

Dakle, ovo prevazilazi puk marketing. A postoji još jedan razlog zašto je njena izjava pogodila osetljivo mesto.

Iza legendarnog japanskog radnog etosa krije se mračna tajna.

Decenijama, zemlju muči pojava ljudi koji prerano umiru od stresa izazvanog beskonačnim poslovnim obavezama, piše news.com.

To se zove karoši, smrt od prekomernog rada, a ova društvena bolest toliko je česta da ima i svoj naziv.

Ovaj problem se čak okrivljuje za kritično nizak natalitet zemlje i pad produktivnosti.

Zvanične statistike beleže između nekoliko stotina i nekoliko hiljada slučajeva karošija godišnje. Ali stručnjaci tvrde da je stvarni broj mnogo veći.

Dakle, da li se smrtonosna japanska "kultura jurnjave za poslom" vraća?

Nekoliko nedelja nakon govora Takaiči, otkriveno je da rekordan broj žrtava prekovremenog rada traži kompenzaciju.

Johei Suda iz Nacionalnog saveta za odbranu žrtava karošija izdao je saopštenje zahtevajući da premijerka povuče svoje izjave. Suda kaže da karoši podstiče preostala korporativna kultura i novi zakoni koji iznose problem na videlo.

"Ljudi su sve svesniji svojih prava" kaže on i nastavlja: "Ali mnogi su i dalje primorani da rade iznad takozvane linije karoši."

Suda smatra da rad od 80 i više prekovremenih sati mesečno, tokom dužeg perioda, nosi rizik od smrtnog ishoda.

Zato mu je jasno zašto je početak mandata Takaiči izazvao uzbunu.

"Kao šef vlade, njene reči imaju simboličnu težinu", kazao je.

Korporativna lojalnost

U Japanu je korporativna lojalnost ogromna stvar. Većina radnika retko menja firmu ili karijeru nakon što se zaposli. Ali pravi znak lojalnosti je vreme provedeno za radnim stolom.

Japanska populacija takođe igra ključnu ulogu.

U prvoj polovini 2025. zemlja je zabeležila rekordan pad nataliteta, nakon devet uzastopnih godina opadanja. Ovo je mnoge poslodavce suočilo sa ozbiljnim nedostatkom radne snage. To znači da više obaveza pada na manje radnika.

Jedan od najtragičnijih Sudinih slučajeva bio je onaj mladog lekara koji je izgubio život prerano.

"Bio je veoma sposoban, pa su ga poslodavci naterali da radi jako mnogo", kaže Suda.

"Bio je primoran da radi veoma duge sate u skučenom prostoru."

Upao je u depresiju i zavisnost kako bi se nosio sa pritiskom. Na kraju je predozirao lekovima. Imao je 27 godina. Ali kada je njegova majka podnela zahtev za odštetu državi, on je odbijen.

"Njegova smrt je trebalo da bude priznata kao smrt od prekomernog rada", kaže Suda.

Suda je uspešno zastupao majku na Okružnom sudu u Tokiju. Zahvaljujući njemu, dobila je kompenzaciju za besmisleni gubitak sina.

"Taj slučaj je bio poseban jer su mnoge kolege svedočile ili dale izjave, što je retko."

Njihova spremnost da govore protiv poslodavca pokazuje razmere problema.

"Ne možemo dokazati da vas posao ubija"

Dr Sugumar Mariapanadar, stručnjak za organizacionu psihologiju i održivi HR u Australiji, kaže:

"Ne možemo dokazati da vas posao ubija. Svi to znamo anegdotski. Ali nema konkretnih dokaza. Ako pušite, možemo izmeriti koliko kutija dnevno popušite. Ali ne postoji ekvivalentna mera za rad."

Zbog toga firme tvrde da je ovo samo "javno zdravstveni problem".

U Japanu mnogi rade 80 sati nedeljno tokom cele godine - često noću, vikendom i bez prekovremenog plaćanja.

Za poređenje, u Srbiji je prosečna radna nedelja 40 sati.

Ali ako mislite da je karoši jedinstveno japanski sindrom, varate se.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da se širom sveta beleži porast prekomernog rada, i sve više slučajeva karošija.

Japan bi zato trebalo da bude upozorenje.

"Krug sagorevanja"

Prekomeran rad troši telo. Dugoročno, može izazvati visok pritisak, povišen holesterol i mnoge druge hronične bolesti. Tu su i mentalne tegobe i iscrpljenost.

Zato je u Tokiju uobičajeno videti poslovne ljude kako dremaju u vozu. Ali iza zatvorenih vrata, stvarnost je još mračnija. Radnici doživljavaju stresom indukovane srčane udare, moždane udare ili čak smrt od izgladnjivanja. Neki doslovno umru za svojim radnim stolom.

"Karoši ubija jer ne dozvoljava telu da se dovoljno oporavi", kaže Mariapanadar.

"Možete se forsirati samo do određene granice."

Prema njemu, prekomeran rad ubija više ljudi nego saobraćajne nesreće u razvijenom svetu.

Ipak, zabeležen je pad karošija u poslednjoj deceniji. Postavljen je čak i cilj "nulte stope".

Sve više mladih odbija kulturu preteranog rada.

"Stavljaju veći prioritet na balans između posla i života", kaže Suda.

Sve je izgledalo da ide u dobrom smeru, sve do skorašnjih poteza Takaiči.

Kada oni koji treba da okončaju karoši najavljuju da će "okoncati ravnotežu između posla i života", jasno je zašto to ne uliva poverenje u buduće opterećenje radnika.

"Japanska radna kultura podrazumeva nesebičnost", kaže Mariapanadar.

"Radiš za dobrobit organizacije. Na Zapadu radiš radi svog identiteta."

Možda Takaiči, nekadašnja bubnjarka u hevi metal bendu, samo želi da počne mandatom jakog ritma. Vreme će pokazati kojim tempom će japanski radnici koračati u budućnosti.

(Telegraf.rs)