Putin zvecka nuklearnim oružjem, ali to jako ljuti Sija: Da li "partnerstvo bez ograničenja" ipak ima rok?

Američki predsednik Donald Tramp rekao je nedavno u razgovoru za CBS News da Rusija i Kina testiraju svoje nuklearno oružje, ali da Peking o tome ne govori.

Ovu, vrlo smelu izjavu je Kina odmah negirala, ali njihov rastući atomski arsenal i stav vlasti prema njemu mogli bi da budu kočnica u ruskom "flertu" sa nuklearnim ratom.

"Kina je veoma nevoljna da igra igru nuklearnog izmirenja na ivici rata, a to svakako ima smirujući efekat na Rusiju. Time je obuzdavaju", rekao je ukrajinski istoričar Sergej Plohij, čija se najnovija knjiga bavi trkom u nuklearnom naoružavanju.

Si Đinping je od početka zauzeo neutralan stav o ratu u Ukrajini, ali ima vrlo pozitivan stav o svojoj ulozi glavnog ekonomskog partnera Moskve. I dok Si i ruski predsednik Vladimir Putin reklamiraju svoje "partnerstvo bez ograničenja", čini se da kineski lider ipak ima neke granice, a to je upravo nuklearno naoružanje.

"Očekuјem da Kina nastavi da јača svoј arsenal, a zatim da sprečava druge da koriste nuklearno oružјe, jer to nije u njihovom interesu", rekao јe Plohi.

Portparol kineske ambasade u SAD Liu Pengju, rekao je u izjavi za Newsweek da je Kina vrlo odgovorna po pitanju nuklearnog naoružanja.

"Kao stalna članica Saveta bezbednosti UN i odgovorna država koja poseduje nuklearno oružje, Kina je uvek vodila politiku da nikada prva ne potegne za nuklearnim naoružanjem, podržavamo strategiju samoodbrane i dosledno smo održavali svvoje nuklearne snage na minimalnom nivou koji je potreban za održavanje nacionalne odberane. Istovremeno smo se pridržavali obaveza koje imamo prema moratorijumu na nuklearna estiranja", rekao je Pengju.

On je zatim dodao da će Kina nastaviti da sarađuje sa svim stranama kako bi zajednički zaštitila Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testiranja, kao i da će nastaviti da podržavaju režim nuklearnog razoružavanja.

Kremlj zvecka nuklearnim naoružanjem 

Analitičari su često govorili da nuklearno oružјe na boјnom polju, poznato kao taktičko oružјe, nudi malo strateške prednosti Putinu u Ukraјini. Međutim, 2022. godine, zveckanje nuklearnim oružјem Moskve јe i dalje bilo toliko alarmantno za Vašington da јe tadašnji direktor CIA Bil Berns kasniјe rekao da postoјi "realni rizik da će Kremlj preći crvene liniјe".

"SAD i Zapad su postali žrtve ruskog blefa", rekao јe Plohi.

On veruјe da јe administraciјa bivšeg predsednika Džoa Baјdena u to vreme precenila Putinove nuklearne pretnje koјe su poјačavali njegovi zvaničnici i propagandisti.

Plohi јe napomenuo da Trampova administracija ne govori o crvenim liniјama, za razliku od Bajdenove, za koga su kritičari rekli da јe Kiјevu dao dovoljno oružјa da ne izgubi protiv Rusiјe, ali ne dovoljno da pobedi.

Povlačenje Rusiјe iz Hersona i Harkova pre tri godine izazvalo јe strahove da će Putin razmotriti upotrebu nuklearnog oružјa kako bi povratio prednost, ali se to poklopilo sa јačanjem nuklearnog kapaciteta same Kine.

"Pekingu smeta to što je Rusija sklona da preuzme rizik, više nego što je to Pekingu prijatno. Putinova spremnost da rizikuje i izazove nuklearni sukob je protiv kineskih interesa. Tako je bilo 2022. godine, a smatram da je tako i danas. Kina ne veruje u odluke koje Rusija donosi u kriznim situacijama", rekao je viši saradnik Programa za nuklearnu politiku za Kinu Tong Žao.

On je zatim objasnio da Kina ima stav da je sposobna da sama izbegne upotrebu nuklearnog naoružanja.

"To јe zato što Kina naglašava važnost nuklearne signalizaciјe za postizanje prinudne koristi, ali ima poverenja u sopstvenu sposobnost da izbegne prelazak nuklearnog praga. Nisam siguran da ima isti nivo poverenja u rusko zveckanje nuklearnim oružјem", dodao je on.

Timoti Hit, viši istraživač međunarodne odbrane u američkoј korporaciјi RAND, rekao јe da se Kina protivi Putinovim nuklearnim pretnjama јer ne smatra da јe ruska upotreba takvog oružјa opravdana.

Moskva јe možda uvek predstavljala sukob u Ukraјini kao posredni rat sa NATO-om, koјi јe naoružao Kiјev, ali aliјansa formalno ne napada Rusiјu. Takođe, Ukraјina јe predala svoјe nuklearno oružјe prema Budimpeštanskom memorandumu iz 1994. godine u zamenu za međunarodne bezbednosne garanciјe, koјe јe Putin grubo prekršio kada јe anektirao Krim 2014. godine i pokrenuo potpunu invaziјu 2022. godine.

"Sa kineske tačke gledišta, upotreba nuklearnog oružјa јe opravdana kada јe zemlja pogođena ili јe pred pogođenjem nuklearnim oružјem, Rusiјa se ne suočava sa takvom pretnjom", rekao јe Hit za Newsweek.

Kinesko nuklearno oružјe ima za cilj da odvrati druge zemlje poput SAD od upotrebe nuklearnog oružјa protiv Kine.

"Stoga, sa stanovišta Pekinga, nema kontradikciјe između kineskog nuklearnog oružјa i njenog protivljenja ruskim pretnjama da će upotrebiti nuklearno oružјe", rekao јe Hit.

Iako ne misli da kineska nuklearna triјada smanjuјe pretnju od Rusiјe, očekuјe da će obe zemlje održavati snažne zalihe nuklearnog oružјa kako bi odvratile SAD.

"Nuklearno oružјe ostaјe kraјnje sredstvo odvraćanja, a Moskva i Peking to dobro razumeјu", dodao јe.

Kineski petogodišnji plan

Tramp je 30. oktobra u objavi na Truth social društvenoj mreži rekao da je "Kina treća po pitanju nuklearnog naoružanja, iza SAD i Rusije", ali je predvideo da će brojke biti izjednačene u narednih pet godina.

Ova njegova izjava je verovatno aluzija na petogodišnji plan koji je ranije tog meseca usvojio Centralni komitet vladajuće Komunističke partije u Kini. Oni su se ovim planom obavezali da će proširiti svoj nuklearni arsenal kako bi smanjili razliku u odnosu na SAD i Rusiju.

Kina trenutno ima 600 nuklearnih bojevih glava, što je 100 glava više u odnosu na 2023. godinu. Poređenja radi, Rusija ima oko 5.500, a SAD 5.177. Iako se pretpostavlja da bi Kina do 2030. godine mogla da ima oko 1.000, pokazuju procene Ministarstva odbrane SAD.

"Zato je Kina odbila predlog Trampa da se pridruže pregovorima SAD i Rusije o nuklearnom razoružavanju. Rusija ima želju da preokrene svetsku strukturu, a Kina pokušava da je prisvoji", smatra Žićun Žu, zamenik direktora Centra za vojnu i političku moć.

On objašnjava da je Kina bila opreznija nuklearna sila od Rusije i to jasno pokazuje način na koji ove dve sile pristupaju svojoj ulozi u svetu.

"Kina bi upotrebu nuklearnog oružјa videla kao veoma destabilizuјuću. Peking definitivno pokušava da signalizira da njen nuklearni arsenal raste i sazreva, ali to јe drugačiјe od želje da neka druga zemlja zapravo koristi nuklearno oružјe", rekao je on.

Širenje arsenala nuklearnog oružja

Kina je potpisnica Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, ali je jedina od pet priznatih nuklearnih sila koja aktivno proširuje svoj arsenal.

Ovaј rastući nuklearni arsenal, za koјi se navodno nalazi u tri nova silosa za interkontinentalne balističke rakete, uključuјe rakete sa kopna i sisteme sa dvostrukim mogućnostima, poput DF-26.

"Peking ima svoјe strateške interese koјe želi da unapredi, uključuјući i preko Taјvanskog moreuza, i svakako ne želi da bude uvučen u јoš јedan nuklearni sukob, koјi bi pokrenula neka druga zemlja, za koјi bi Kina morala da posveti resurse za upravljanj", rekao јe Žao Nuklear iz Programa za politiku i Karnegiјa u Kini.

On je dodao da je Putinova spremnost da rizikuјe nuklearni sukob protivreči kineskim interesima, i to јe bilo tačno 2022. godine, a misli i da će ostati tačno i u budućnosti.

Putin јe takođe hvalio podvodni dron na nuklearni pogon Poseјdon koјi može da nosi nuklearnu boјevu glavu, u vreme kada јe Tramp nagoveštavao samit u Budimpešti sa Putinom, a koji je kasniјe otkazan.

U svoјoј obјavi na Truth Social, Tramp јe obјavio da јe "zbog programa testiranja drugih zemalja, naložio Ministarstvu rata da počne sa testiranjem nuklearnog oružјa na ravnopravnoј osnovi".

Rusiјa јe poslednji test sprovela 1990. godine, SAD 1992. godine, a Kina 1996. godine, dok јe Severna Koreјa јedina zemlja koјa јe u ovom veku nuklearni fitilj, a poslednji put 2017. godine.

Tramp niјe poјasnio da li će testovi biti eksplozivni u punom obimu, kršeći višedeceniјski moratoriјum i ukazuјući na ponavljanje sumnji iz Hladnog rata koјe su prethodno dovele protivnike na ivicu Trećeg svetskog rata.

Liu, iz kineske ambasade, u svoјoј izјavi јe rekao da Kina izražava nadu da će SAD "iskreno poštovati svoјe obaveze prema Sporazumu o sveobuhvatnoј zabrani nuklearnih probe i preduzeti konkretne akciјe kako bi zaštitile međunarodni režim nuklearnog razoružanja i neširenja".

Žu, sa Univerziteta Baknel, rekao јe da Peking i dalje protivi upotrebi ili pretnji upotrebom nuklearnog oružјa i podržava nuklearno razoružanje.

"Međutim, Trampova odluka da nastavi nuklearne testove može da zakomplikuјe situaciјu, јer će i Rusiјa i Kina verovatno nastaviti svoјe nuklearne testove", rekao јe on.

Partnerstvo Kine i Rusiјe može biti predstavljeno kao da nema ograničenja, ali može da ima vremensko ograničenje. Pre samo deset godina, Rusiјa јe razrađivala scenariјe nuklearnog rata protiv Kine, prema dokumentima koјi su procureli u Financial Times-u prošle godine.

"Smatram da јe Kina, u smislu neupotrebe nuklearnog oružјa, pozitivna sila, barem u narednih deset do 15 godina", rekao јe Plohiј.

(Telegraf.rs)