Putin zna da rat neće dobiti na frontu: Rusija napreduje sporo, a Kremlju se ne žuri da sklopi mir

Više od tri godine nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Zapad ulazi u novu fazu intenzivne diplomatije, dok ukrajinske i američke delegacije pokušavaju da prilagode mirovni predlog koji je u prvobitnoj verziji snažno išao u korist Rusiji.

Istovremeno, specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa putuje u Moskvu na razgovore u Kremlju, a analitičari upozoravaju da Vladimir Putin ovaj rat ne vodi zbog nekoliko komada teritorije. Njegov dugoročni cilj je da ojača položaj Rusije u regionu i obezbedi sebi centralnu ulogu u oblikovanju evropske bezbednosne arhitekture.

Preporučujemo

Ogromni ruski gubici, ali Putin ne odustaje

Iako je Rusija od januara osvojila tek oko 0,8 odsto teritorije Ukrajine, cena je ogromna – sa najmanje 350.000 ruskih žrtava (poginuli i ranjeni) u deset meseci. To je, kako ističe vojni analitičar Mik Rajan za WSJ, veoma skroman rezultat za državu sa tolikim resursima i tolikim gubicima.

Uprkos tome, Putin veruje da ima strateški zamah, ali ne zbog dešavanja na ratištu, već zbog političkih implikacija dugotrajnog rata. Ruska vojska jeste modernizovala komandne strukture, oslanjala se na Iran, Kinu i Severnu Koreju i snažno razvila dronove, ali sve to nije stvorilo uslove za presudan proboj na frontu.

Štaviše, ukrajinski udari duboko u Rusiji poremetili su energetsku i vojnu infrastrukturu, naterali Moskvu na preraspodelu snaga i zadali dodatne političke udarce zbog smanjenog izvoza nafte, nestašica goriva i američkih sankcija uvedenih gigantima Rosnjeftu i Lukoilu.

Putin ne meri uspeh u kilometrima

Za Putina rat funkcioniše kao dugoročna poluga za povratak Rusije za sto kao neizbežnog bezbednosnog aktera u Evropi. Čak i skromni terenski dobici služe kao alat za dokazivanje "neizbežne ruske pobede", narativa koji delom preuzima i deo američkog političkog vrha, koristeći ga kao argument da je vreme „zaustaviti ubijanje“.

Kremlj je svestan da je tempo napredovanja spor, ali svaka dodatna godina rata pojačava podele unutar Evrope, stvara politički zamor na Zapadu i otvara prostor za kompromis koji bi Rusiju vratio u centar evropske politike.

U međuvremenu, američki i ukrajinski pregovarači sastali su se na Floridi, gde su razgovarali o mogućim teritorijalnim dogovorima, bezbednosnim garancijama i raspisivanju novih ukrajinskih izbora.

Američki državni sekretar Marko Rubio, specijalni izaslanik Stiv Vitkof i Džared Kušner razgovarali su više od četiri sata sa ukrajinskom delegacijom koju predvodi Rustem Umerov. Rubio je nakon sastanka rekao da je postignut određeni napredak, ali da je reč o osetljivom i izuzetno složenom procesu u kojem će, u konačnici, morati da učestvuje i Rusija. Kušner i Vitkof odmah nakon toga putuju u Moskvu, gde će verovatno naredne nedelje razgovarati i sa Putinom.

Korigovani američki predlog koji Rusi verovatno neće prihvatiti

Razgovori su se odnosili na potencijalne izbore u Ukrajini, mogućnost postizanja teritorijalnog dogovora i na oblik i jačinu američkih i zapadnih bezbednosnih garancija. Prva verzija američkog predloga, koja je procurila sredinom novembra, izazvala je uzbunu u Kijevu i evropskim prestonicama jer je predviđala ograničavanje ukrajinske vojske, zabranu pristupanja NATO-u i faktičko prihvatanje teritorijalnih gubitaka, bez ikakvih ograničenja za Rusiju.

Umerov je ranije u Majamiju jasno rekao da takav okvir favorizuje Rusiju. U novoj rundi razgovora pokazao je izvesno zadovoljstvo time što Vašington sada više uvažava ukrajinske stavove, ali i dalje je neizvesno može li se premostiti jaz između zahteva Moskve i stajališta Kijeva.

Najveće prepreke ostaju teritorijalne i političke. U Ukrajini se granice mogu menjati samo referendumom, što je gotovo nemoguće izvesti usred rata. Nacionalni izbori su zamrznuti, a njihovo raspisivanje otvara široke mogućnosti za rusko mešanje.

S druge strane, Putin i dalje insistira da se ukrajinske snage povuku iz Donjecke i Luganske oblasti, uključujući i delove koje Rusija ne kontroliše. „Kada ukrajinske snage napuste teritorije koje drže, borbe će stati“, rekao je nedavno. Ukrajina to odbija, navodeći da bi takvo povlačenje predstavljalo kapitulaciju i otvorilo put daljoj ruskoj agresiji.

Putinovi ciljevi su dugoročni i nadilaze teritoriju

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski suočava se sa ozbiljnim izazovima unutar zemlje. Njegov najbliži saradnik Andrij Jermak podneo je ostavku nakon što je antikorupcijska služba pretresla njegov dom, a smenjena su i dva ministra. Ukrajina trpi političke potrese baš u trenutku kada se vodi najosetljivija faza mirovnih pregovora, što Rusija nastoji da iskoristi u propagandne svrhe.

Sve to vodi ključnom zaključku analitičara: Putin ne računa da će dobiti rat odlučnom vojnom pobedom, što pokazuje i odustajanje od ranijeg zahteva da Kijev preda dve preostale oblasti bez borbe (Herson i Zaporožje). On računa da će rat dobiti diplomatski.

Rat mu omogućava da dugoročno potkopa ukrajinski suverenitet, oslabi Zapad, poveća zavisnost Evrope od ruske političke volje i nametne Rusiju kao neizostavnog arhitektu evropske bezbednosti.

Njegovi ciljevi nisu samo Mariupolj, delovi Donbasa ili energetski koridori. Njegov stvarni cilj je povratak Rusije na poziciju sile čiji se interesi moraju uvažavati pri definisanju budućeg evropskog poretka.

Zato, iako se linija fronta pomera sporije nego ikad, Putin rat ne vidi kao gubitak, već kao ulaganje u budućnost Rusije. Teritorija mu je potrebna kao instrument, ali suštinska ambicija je da Zapad prihvati Rusiju kao ravnopravnog sagovornika i ključnu silu u regionu. Dok god rat održava tu dinamiku, Kremlj neće žuriti ka miru.

(Telegraf.rs/Index)