Da li je ovo dobitna kombinacija: Putin ima plan kako da nadmudri Trampa i ta ideja, za sada, funkcioniše

Iscrpljena očiglednim zastojem u pregovorima o okončanju rata između Rusije i Ukrajine, Bela kuća je navodno dala ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom ultimatum: prihvatite mirovni sporazum do Božića ili…

U odvojenom intervjuu sa američkim novinarom, Donald Tramp je pojačao pritisak na Ukrajinu i Evropu, pozivajući Zelenskog da "sarađuje", jer Rusija "ima prednost", i podsmevajući se evropskim liderima kao pričalicama koje "ništa ne postižu", navodi se u komentaru koji je objavio britanski The Telegraph, a koji prenosimo:

Preporučujemo

U ovom trenutku Tramp očigledno misli da su problem Evropljani i Zelenski. Ono što izgleda ne razume jeste da, čak i ako bi Zelenski prihvatio trenutni plan, Putin i dalje ne bi pristao na Trampov sporazum. Američki predsednik misli da bi Kremlj potpisao sporazum jer "Rusija ima prednost". Ali baš zato Putin neće, jednostavno ne mora.

Evo verovatne Putinove logike odlučivanja, koju većina zapadnih analitičara, izgleda, ne razume.

Prvo, Putin ima dovoljno ljudstva i materijalnih resursa da vodi dugotrajan rat oko pitanja koje smatra egzistencijalnim, potvrđivanje Ukrajine kao dela ruskog strateškog bezbednosnog pojasa, na koji se Moskva oslanja vekovima. Teritorija Ukrajine čini deo ruske verzije američke Monroove doktrine, toliko da je Putin pokazao da je spreman da rizikuje eskalaciju do nivoa kubanske raketne krize kako bi nametnuo svoju volju.

Ruske prednosti, po veličini oružanih snaga, arsenalu oružja, vojno-industrijskoj moći, načinu vođenja ratovanja i visokoj toleranciji na ljudske gubitke, daju Putinu samopouzdanje da igra visoke uloge sa Trampom i NATO.

Rusija trenutno ima oko 1,32 miliona aktivnih pripadnika vojske, a očekuje se da će taj broj dostići 1,5 miliona na osnovu Putinovog predsedničkog ukaza iz 2024. Nasuprot tome, Ukrajina je u krizi ljudstva, pri čemu je prosečna starost ukrajinskog vojnika navodno gotovo 45 godina, uprkos tome što muškarci već sa 25 godina mogu da se prijave u vojsku.

U kombinaciji sa moskovskom vojno-industrijskom sposobnošću, koja joj omogućava da višestruko nadmaši rivale u proizvodnji municije, Rusija može da nadživi i Ukrajinu i Zapad u ratu iscrpljivanja.

Drugo, Putin ne veruje Trampu. Američki predsednik je nekoliko puta menjao stavove o sukobu u poslednjoj godini, zaustavljajući, a zatim nastavljajući razmenu obaveštajnih podataka i vojnu pomoć Ukrajini, kao i ovlašćujući Kijev da napadne duboko u Rusiji.

Osim toga, Putin verovatno gleda dalje od trenutnog predsedništva i verovatno veruje da će se, kada Tramp ode za tri i po godine, američka politika vratiti na svoju "normalnu" osnovnu liniju. Bez obzira na to ko je bio u Beloj kući, američka politika prema Moskvi je izuzetno dosledna već nekoliko decenija, orijentisana ka "demokratizaciji" Rusije i njenih postsovjetskih suseda.

Moskva smatra da je promocija demokratije antiruska i strahuje da Zapad želi Putinovo uklanjanje sa vlasti. U nekoliko navrata, Putin je izrazio sumnju da je pravi razlog zašto Vašington traži prekid vatre da bi dao predah Ukrajini i ponudio vreme NATO da poveća vojnu proizvodnju, kako bi snabdeo Kijev kako bi mogao da povrati svoju teritoriju.

Treće, Putin verovatno veruje da SAD i NATO neće pokušati da ga primoraju da prihvati plan kroz opciju visokog rizika raspoređivanja snaga na bojište u Ukrajini. Takav proračun je razuman. NATO nema dovoljnu borbenu moć niti volju da se bori u vrsti rata sa velikim brojem uzročno-posledičnih veza u kojoj se Rusija istorijski specijalizovala.

Moskva takođe očigledno veruje da je ratovanje dronovima tajna formula za odvraćanje rata sa NATO (ili za pobedu u njemu, ukoliko bi Alijansa odlučila da uđe u sukob). Asimetrija u kapacitetu Rusije da proizvodi ofanzivne dronove u odnosu na kapacitet NATO da proizvodi odbrambene rakete, odnos 50-60 puta u korist Rusije, učinila bi direktno učešće NATO ekonomski neodrživim. Ako bi Rusija lansirala 800 dronova odjednom, što se rutinski dešava u Ukrajini, proračuni sugerišu da bi Evropa potrošila ceo svoj arsenal odbrambenih raketa za nekoliko nedelja.

Uveren da Rusija može da natera Ukrajinu i Zapad na predaju, Putin verovatno neće prihvatiti sporazum, osim onog pod njegovim uslovima. Ali izgleda da pokušava da prevari Trampa da su Zelenski i Evropljani nepopustljive strane. Zato je Kremlj pohvalio američki mirovni plan od 28 tačaka kao sposoban da formira "osnovu za buduće sporazume", "u principu", i odbacio ukrajinsko-evropsku verziju od 19 tačaka kao "potpuno nekonstruktivan" predlog koji "ne funkcioniše za nas".

Putinov plan je očigledno da zavlačivuče Trampa dok nastavlja operacije u Ukrajini, dok Kijev ne kapitulira ili Ukrajina i Zapad ne prihvate ruske uslove za mirovno rešenje. Ruski moćnik osvaja velike diplomatske poene, demonstrirajući ostatku sveta da je Rusija ravnopravna sa SAD, a ne izolovana, i da su Putin i Tramp ravnopravni. Čineći Zelenskog i Evropljane žrtvenim jarcima, Kremlj dodatno nastoji da razbije odnose SAD i Evrope i da izbegne očigledno sramotno ponašanje Trampa.

Putinova računica izgleda da je utemeljena u njegovom sopstvenom verovanju u sposobnost da manipuliše protivnicima tako što će im pružiti priliku da se posvete njihovim željama. Trampova želja za pobedom i mržnja prema gubitku su dobro dokumentovani. Takođe je i verovanje američkog lidera da praktično nema ničega što ne može da postigne, jer je on "majstor u postizanju dogovora". Da bi nadmudrio Trampa, kao što je to učinio sa prethodnim američkim liderima - Klintonom, Bušom, Obamom i Bajdenom - Putin se oslanja na kombinaciju namerne dvosmislenosti i koncepta "refleksivne kontrole" iz Hladnog rata.

Teoriju "refleksivne kontrole" razvio je 1960-ih sovjetski matematičar i psiholog Vladimir Lefevr, a do danas je predaju ruski Generalštab i obaveštajne agencije. Njena svrha je da oblikuje percepciju stvarnosti mete koristeći postojeće predrasude i uverenja mete.

Namerna dvosmislenost je namerna upotreba jezika ili slika da bi se sugerisalo više od jednog značenja istovremeno, omogućavajući meti manipulacije da tumači informacije u skladu sa sopstvenom "pristrasnošću potvrđivanja". Pogledajte koliko je pažljivo formulisan Putinov komentar, rekao je da bi Trampov plan mogao da bude "osnova za buduće sporazume".

Nije rekao da li mu se plan sviđa ili ne, da li je prihvatljiv Moskvi i da li će ga potpisati ili ne. Putin dozvoljava Trampu da tumači izjavu kako Tramp želi. Američki predsednik ju je, naravno, protumačio kao napredak ka njegovom cilju. U međuvremenu, Rusija je pokrenula niz udara na prestonicu Ukrajine, Kijev, nakon što je Bela kuća izvestila o napretku u mirovnim pregovorima SAD i Ukrajine.

Putinova taktika je do sada funkcionisala zbog dubokog razumevanja zapadne psihe i Trampovog načina razmišljanja od strane Rusije, uz odgovarajući nedostatak razumevanja ruskog načina ratovanja, Putinove računice i obrasca njegovog ponašanja od strane Zapada. Dok Trampovi savetnici ne urade svoj domaći zadatak o Rusiji, Putin će nastaviti da ih nadmašuje koristeći svoju veštinu izlaska iz SAD bez dogovora.

Autor komentara je Rebeka Kofler, strateška vojnoobaveštajna analitičarka, ranije zaposlena u Američkoj odbrambenoj obaveštajnoj agenciji. Ona je autorka knjige "Putinova taktika: Tajni plan Rusije za poraz Amerike".

(Telegraf.rs)