Evropska sila iščekuje napad Rusije: "Rat bi mogao biti veći i krvaviji od svega što smo videli"

Građanima Velike Britanije sinoć je poručeno da se moraju početi ozbiljne pripreme za oružani sukob s Rusijom.

Ministar zadužen za Oružane snage Al Karns izjavio je da je zemlja već u "ratnom stanju pripravnosti" i upozorio da se "senka rata nadvila nad evropska vrata".

Preporučujemo

Njegove uznemirujuće poruke stižu u trenutku kada generalni sekretar NATO-a Mark Rute poručuje da se države članice EU, ali i Velika Britanija, moraju pripremiti "za nivo sukoba kakav su proživljavali naši dedovi i pradedovi". Međutim, uz dramatična upozorenja, otvorila su se i pitanja o nivou britanske odbrambene potrošnje, piše Daily Mail.

U Berlinu je Rute izjavio da je Evropa "sledeća meta Vladimira Putina", dodavši: "Već smo u zoni opasnosti."

Njegovo zlokobno prizivanje dva svetska rata došlo je u trenutku kada je pomenuti Karns, bivši oficir Kraljevskih marinaca, otkrio da je Ujedinjeno Kraljevstvo u poslednjih godinu dana zabeležilo porast ruskih pretnji i napada od čak 50 odsto. Iako je ukupan broj incidenata strogo poverljiv, priznao je da ih ima "na stotine".

Govoreći na predstavljanju novih britanskih vojno-obaveštajnih službi, čija je svrha zaštita zemlje od ruskog špijuniranja i sajber pretnji, Karns je rekao da "senka rata kuca na vrata Evrope".

"Taj rat bi mogao biti veći i krvaviji od svega što smo doživeli u novije vreme. Ako pogledate britanske gubitke u Iraku i Avganistanu, to odgovara otprilike jednoj nedelji rata u Ukrajini. Ako pitate da li je Britanija u ratnom stanju - odgovor je potvrdan", rekao je Karns.

Dodao je i da Ujedinjeno Kraljevstvo i njegovi saveznici zajedno imaju značajnu vojnu prednost nad Rusijom, podsetivši da je Ukrajina nanela više od milion žrtava "najvećim oružanim snagama na svetu".

Rute je pritom pozvao članice NATO-a da pređu na "ratni način razmišljanja", upozorivši da je previše zemalja "tiho i samozadovoljno".

"Rusija ulaže milijarde"

Nije naveo na koje države misli, ali je u Britaniji, pod laburističkom vladom, odloženo dostizanje novog NATO cilja izdvajanja 2,5 odsto BDP-a za odbranu do kasnijeg dela decenije. Istovremeno se smanjuje i obim vojnih vežbi koje uključuju sve tri grane oružanih snaga.

U četvrtak je portparol Konzervativne stranke za Oružane snage Mark Fransoa rekao da je "ispravno biti zabrinut zbog pretnje iz Rusije", jer je ona, kako je rekao vrlo stvarna.

"Ali zašto onda ova laburistička vlada uvodi program 'ušteda', odnosno rezova od 2,6 milijardi funti u operativnom budžetu Ministarstva odbrane već u ovoj fiskalnoj godini? Ako zaista veruju u rastuću mogućnost rata, vreme je da prestanu sa poziranjem i da to pokažu u budžetu", pitao je.

Ranije ove nedelje ministarka finansija Rejčel Rivs našla se pod pritiskom nakon što je komandant Kraljevske mornarice priznao da se Velika Britanija muči sa odvraćanjem Rusije u severnom Atlantiku.

Prvi pomorski lord, general Ser Gvin Dženkins, upozorio je na hroničan nedostatak podmornica, dok Rusija, kako je rekao, "ulaže milijarde" u svoju Severnu flotu.

U međuvremenu, Rusija je juče dodatno pojačala retoriku prema Britaniji nakon smrti 28-godišnjeg desetara Džordža Hulija u Ukrajini. Britansko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je padobranac poginuo u nesreći van prve linije fronta, tokom posmatranja testiranja nove odbrambene sposobnosti.

Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila je da će se svi strani vojnici u Ukrajini smatrati "legitimnim ciljevima".

Karns je sugerisao da bi se u sukobu u Ukrajini "u sledeće dve nedelje" mogli dogoditi značajni pomaci.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski juče je, pak, nagovestio mogući veliki ustupak po jednoj od ključnih "crvenih linija" u pregovorima o miru. Mesecima je odbijao da razmotri bilo kakvo teritorijalno odricanje u korist Rusije, ali je nakon nedelju dana razgovora sa Britanijom, SAD i drugim partnerima najavio planove za raspisivanje referenduma o tom pitanju.

Belgijski premijer Bart de Vever u petak dolazi u londonski Downing Street na razgovore za koje se premijer Kir Starmer nada da će dovesti do deblokade zamrznute ruske imovine vredne više milijardi evra, koja bi zatim bila preusmerena Ukrajini - za vojsku ili obnovu.

(Telegraf.rs)