Ukrajina dobila šta je htela, talas optimizma proširio se Evropom: "Prvi put smo od Amerikanaca čuli te reči"

Sjedinjene Američke Države ponudile su Kijevu sigurnosne garancije u stilu NATO-a, dok su američki i evropski pregovarači izvestili o napretku u pregovorima o okončanju ruskog rata u Ukrajini, ali dogovor o teritorijalnim ustupcima još je uvek daleko, prenosi u utorak agencija Reuters.

Izaslanici američkog predsednika Donalda Trampa dali su sigurnosnu ponudu na razgovorima s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Berlinu, rekli su američki službenici, ali su upozorili da takav dogovor neće biti zauvek na stolu.

Preporučujemo

Razgovori u nemačkoj prestonici izazvali su određeni optimizam kod evropskih čelnika na putu okončanja najsmrtonosnijeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata. Međutim, Moskva još nije pristala ni na jednu od promena o kojima se raspravljalo u Nemačkoj i nije pokazala spremnost da to učini.

"Pokušavamo to postići", rekao je Tramp, govoreći u Beloj kući o sporazumu o okončanju rata.

"Vodili smo brojne razgovore s predsednikom Rusije (Vladimirom) Putinom i mislim da smo sada bliži nego ikad pre i videćemo šta možemo učiniti", dodao je.

Evropski čelnici oprezno su pozdravili promenu stava Trampove administracije u pogledu sigurnosnih garancija za Ukrajinu.

"Po prvi put od početka rata, mogućnost prekida vatre je zamisliva“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc, koji je bio domaćin sastanaka u Berlinu, u objavi na X-u.

"Danas sam prvi put imao osećaj... da se svi ponašaju kao saveznici iz jednog tabora", rekao je poljski premijer Donald Tusk novinarima u svom avionu nakon što je napustio Berlin.

"Prvi put sam iz usta američkih pregovarača čuo... da će se Amerika angažovati oko sigurnosnih garancija za Ukrajinu na takav način da Rusi ne bi imali sumnje da će američki odgovor biti vojni ako Rusi ponovo napadnu Ukrajinu".

Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da je pitanje sigurnosnih garancija postalo "jasnije i verodostojnije", što je nazvao važnim korakom prema održivom miru.

"Ali mnoga teška pitanja ostaju, ne samo o teritorijima nego i želi li Rusija uopšte mir", rekao je Kristerson u izjavi nakon razgovora u Berlinu.

Teritorijalni ustupci

Zelenski je nakon razgovora rekao da će od SAD-a zatražiti sankcije protiv Rusije i da Ukrajini osigura više oružja, uključujući oružje dugog dometa, ako Moskva odbije predloge o kojima se raspravlja između Kijeva, Vašingtona i evropskih čelnika.

"Mislim da će Amerika primeniti pritisak sankcijama i dati nam više oružja ako on (Putin) sve odbije“, rekao je Zelenski novinarima.

Kijev podržava ideju o prekidu vatre, posebno za energetske udare, tokom božićnog razdoblja, dodao je.

SAD pritiskaju Ukrajinu da pristane na povlačenje svojih snaga iz istočne regije Donjeck, rekao je službenik upoznat s tim pitanjem, što bi bio ogroman ustupak koji bi mogao izazvati žestoku reakciju u Ukrajini.

Zelenski, koji je ranije pitanje teritorijalnih ustupaka nazvao "bolnim", ponovio je nakon razgovora da Ukrajina neće priznati Donbas kao ruski ni "de jure ni de facto", što znači ni pravno ni u praksi.

Američki službenici rekli su novinarima putem konferencijskog poziva da su osigurali dogovor o 90 posto pitanja. Iako dugogodišnja teritorijalna pitanja ostaju, jedan je rekao: "Imamo više različitih rešenja za premošćivanje jaza koja im predlažemo".

Ukrajina je prethodno izjavila da neće ustupiti teritoriju Rusiji, koja je zauzela gotovo 20 posto zemlje na istoku i jugu od početka pune invazije u februaru 2022.

Evropski izvor upoznat s poslednjim razgovorima rekao je da Rusija nije odustala od svojih teritorijalnih zahteva.

"Atmosfera je dobra, ali ciljevi ostaju prilično udaljeni", rekao je izvor.

Zelenski je u Berlinu razgovarao s američkim izaslanikom Stivom Vitkofom i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom, kao i s evropskim čelnicima.

Američki službenik kasnije je novinarima rekao da će, prema sporazumu o kojem se raspravlja u Berlinu, Ukrajina dobiti sigurnosna jamstva slična onima predviđenima u članku 5. NATO ugovora, koji od saveza zahteva da stane u odbranu svake članice koja je napadnuta.

Zelenski je rekao da je dokument o sigurnosnim jamstvima o kojem se raspravlja detaljan i da nije samo okvir, iako je dodao da ga još treba doraditi.

Očekuje se da će se radne grupe sastati u SAD-u tokom nadolazećeg vikenda, moguće u Majamiju, rekao je jedan od američkih službenika.

"Jesmo li spremni ići u Rusiju ako bude potrebno? Apsolutno", dodao je američki službenik.

U zajedničkoj izjavi čelnika nekoliko evropskih zemalja, uključujući Nemačku, Francusku i Veliku Britaniju, navodi se da postoji "snažna konvergencija" sa SAD-om te je naveden popis ciljeva na kojima obe strane treba da rade, prenosi Jutarnji.

To uključuje obaveze podrške ukrajinskim oružanim snagama, mirovnim snagama pod vođstvom Evrope i jamstva za upotrebu sile ako Ukrajina ponovo bude napadnuta, kao i podršku Ukrajini da se pridruži EU-u.

Ukrajina je u nedelju izjavila da je spremna odustati od svoje ambicije pridruživanja NATO-u u zamenu za zapadna sigurnosna jamstva.

Zasad nije jasno koliko bi razgovori u Berlinu mogli uveriti Rusiju da pristane na prekid vatre. U Moskvi je portparol Kremlja Dmitrij Peskov novinarima rekao da je ruski zahtev da se Ukrajina ne pridruži NATO-u temeljno pitanje u razgovorima o mogućem mirovnom rešenju. Rekao je da Rusija očekuje ažurirane informacije od SAD-a nakon pregovora u Berlinu.

(Telegraf.rs)