Tramp sprema kaznu za Rusiju ako odbije mirovni plan za Ukrajinu? Ovo se Putinu nikako neće svideti

Sjedinjene Američke Države navodno pripremaju novi paket sankcija protiv ruskog energetskog sektora kako bi povećale pritisak na Moskvu u slučaju da ruski predsednik Vladimir Putin odbije mirovni sporazum s Ukrajinom, saznaje Bloomberg, pozivajući se na izvore upoznate s planovima.

Prema tim izvorima, Vašington razmatra više opcija, uključujući sankcionisanje brodova iz tzv. ruske "flote iz senke", ilegalnih tankera koji se koriste za prevoz ruske nafte, kao i trgovaca koji učestvuju u tim transakcijama. Izvori su govorili pod uslovom anonimnosti jer je reč o poverljivim raspravama.

Preporučujemo

Nove mere već ove nedelje?

Neki od sagovornika navode da bi nove mere mogle biti objavljene već tokom ove nedelje.

Prema informacijama Bloomberga, američki ministar finansija Skot Besent ranije ove nedelje razgovarao je o tim planovima sa grupom evropskih ambasadora, u okviru koordinacije sa saveznicima.

Sankcije bi, po svemu sudeći, bile usmerene na dodatno ograničavanje ruskih prihoda od izvoza energije, koji su ključni za finansiranje rata protiv Ukrajine, navodi Bloomberg.

Šta predviđa mirovni plan SAD i Evrope?

Podsetimo, američko-evropski mirovni plan, osmišljen kako bi odvratio buduće ruske napade na Ukrajinu, predviđa jačanje ukrajinske vojske, raspoređivanje evropskih snaga unutar zemlje, kao i pojačano korišćenje američkih obaveštajnih podataka.

Cilj ovih bezbednosnih garancija je da posluže kao temelj za širi sporazum o prekidu vatre, ali i da ubede Ukrajinu da pristane na teritorijalne ustupke i odustane od formalnog članstva u NATO-u, piše The New York Times, pozivajući se na zvaničnike upoznate s predlogom.

Tokom protekla dva dana, američki i evropski diplomati sastali su se s ukrajinskim rukovodstvom u Berlinu i uglavnom odobrili dva dokumenta koja ocrtavaju pomenute garancije. Na sastancima su učestvovali visoki zvaničnici iz desetak evropskih zemalja, uključujući Francusku, Nemačku, Italiju i Veliku Britaniju.

"Vidimo stvaran i konkretan napredak. Taj napredak omogućen je zahvaljujući usklađenosti između Ukrajine, Evrope i Sjedinjenih Država", izjavila je juče predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Rusija ostaje ključna prepreka

Ipak, sveobuhvatni prekid vatre za sada deluje nedostižno, prvenstveno zato što Rusija nije uključena u ove pregovore. Svaki dogovor o prekidu borbi zahtevao bi značajne ustupke ili od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog ili od ruskog predsednika Vladimira Putina. Dok Zelenski izražava zabrinutost zbog američkih predloga, posebno u vezi s teritorijalnim ustupcima, Putin nije pokazao nikakvu fleksibilnost.

Ruski zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je juče da njegova vlada ostaje čvrsta u zahtevu da Ukrajina preda deo regiona Donbas koji Rusija nije osvojila i da neće prihvatiti prisustvo snaga zemalja NATO-a u Ukrajini.

Uprkos tome, američki zvaničnici izrazili su optimizam, verujući da će Putin na kraju prihvatiti prisustvo evropskih snaga u Ukrajini koje ne deluju pod zastavom NATO-a. Ipak, neki evropski lideri ostaju oprezni.

"Zvučalo je veoma obećavajuće, u poređenju s prethodnim izjavama, to što su Amerikanci spremni da daju garancije, ali bilo bi preterano reći da znamo sve o konkretnim detaljima", rekao je poljski premijer Donald Tusk.

Šta stoji u bezbednosnim garancijama?

Prema zvaničnicima, bezbednosni dokumenti dogovoreni su tokom više od osam sati intenzivnih rasprava u Berlinu. Jedan od dokumenata iznosi široka načela i predstavlja obavezu sličnu garanciji člana 5 NATO-a, prema kojoj se sve članice obavezuju da pomognu napadnutoj naciji.

Drugi deo sporazuma, opisan kao "vojno-operativni dokument", pruža detaljnije informacije. U njemu se objašnjava kako bi američke i evropske snage sarađivale s ukrajinskom vojskom kako bi se obezbedilo da Rusija ponovo ne pokuša da zauzme ukrajinsku teritoriju.

Prvi prioritet plana jeste povećanje ukrajinske vojske na "mirnodopski nivo" od 800.000 vojnika, uz modernizovanu obuku i opremu, što bi služilo kao snažno sredstvo odvraćanja. Tokom rata, broj vojnika je porastao na 900.000.

Dokument takođe iznosi detalje o evropskim vojnim snagama koje bi delovale unutar Ukrajine kako bi obezbeđivale vazdušni prostor i mora. Očekuje se da će te snage biti stacionirane u zapadnoj Ukrajini, daleko od bilo koje linije prekida vatre.

S druge strane, američki predsednik Tramp više je puta isključio slanje američkih snaga. Umesto toga, operativni dokument detaljno opisuje kako bi Sjedinjene Države koristile svoje obaveštajne sisteme za praćenje prekida vatre, otkrivanje ruskih aktivnosti i proveru poštovanja dogovora.

Strah od novog Budimpeštanskog sporazuma

Jedna od glavnih briga predsednika Zelenskog jeste strah da će nova bezbednosna garancija propasti, slično sporazumu iz 1994. godine, poznatom kao Budimpeštanski sporazum.

Tim sporazumom Ukrajina je dobila bezbednosne garancije u zamenu za odricanje od nuklearnog oružja, ali ga je Rusija prekršila invazijama 2014. i 2022. godine, bez značajnije vojne reakcije ostalih potpisnica.

Američki i evropski zvaničnici uveravaju da će nova bezbednosna garancija biti pravno obavezujuća. Prema njihovim rečima, Tramp je pristao da je podnese američkom Senatu na ratifikaciju.

Zelenski je juče izjavio da očekuje da će dokumenti biti finalizovani u narednim danima, nakon čega će ih američki zvaničnici preneti Rusiji, a potom se ponovo sastati s ukrajinskim pregovaračima, moguće već ovog vikenda.

(Telegraf.rs)