Brajanu Volšu za Aninu smrt sledi doživotna, ali slučaj još nije gotov: Evo šta je sledeće i kakve su mu šanse

Očekuje se da Brajan Volš u četvrtak bude osuđen na doživotnu kaznu zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta, nakon što ga je porota u Dedhemu, u američkoj saveznoj državi Masačusets, proglasila krivim za ubistvo prvog stepena, zaključivši da je planirao da ubije svoju suprugu Anu Volš, poreklom iz Srbije, svega nekoliko sati nakon dočeka Nove godine 2023.

Izricanje presude predstavljaće vrhunac slučaja koji je privukao veliku pažnju javnosti u SAD i Srbiji još gotovo pre tri godine, najpre potragom za nestalom Anom Volš (39), a zatim i otkrićem jezivih dokaza da je njen suprug na Guglu pretraživao teme poput "kako se rešiti tela" i druga pitanja o čišćenju krvi.

Za odbranu je samo suđenje "od samog početka bilo izazovna borba", smatra Danijel Medved, profesor prava na Northeastern univerzitetu, uprkos tome što tužilaštvo nije imalo konkretne dokaze o tome kako je Ana umrla niti konačan dokaz o predumišljaju, elementu potrebnom za osuđujuću presudu za ubistvo prvog stepena.

Volš je ostavio trag dokaza koje su tužioci koristili da rekonstruišu njegove postupke u vezi sa uklanjanjem posmrtnih ostataka supruge.

Tužioci poroti ostavljali "mrvice"

Tužioci su poroti rekli da je Ana nasilno stradala od ruke svog muža, nakon čega je on raskomadao njeno telo i bacio njene ostatke u kontejnere u okolini.

Volš je potom lagao istražitelje, tvrdeći da je ona nestala ujutru 1. januara 2023. godine, nakon što je napustila njihov dom u Masačusetsu kako bi rešila hitan poslovni problem u Vašingtonu, gde je radila i povremeno živela.

Telo Ane Volš nikada nije pronađeno.

Tužilaštvo je tokom osam dana suđenja pozvalo oko 50 svedoka, ali poroti nikada nije ponudilo teoriju o tome kako je Volš tačno ubio svoju suprugu, menadžerku u sektoru nekretnina i majku njihovo troje dece.

Umesto toga, nastojali su da rasvetle navodne trzavice u braku Volšovih, koje su proisticale iz odvojenog saveznog krivičnog postupka protiv Volša i afere koju je Ana imala u Vašingtonu.

Brajan Volš je oduvek tvrdio da nema nikakve veze s Aninom smrću. Njegov advokatski tim rekao je poroti da ju je pronašao mrtvu u njihovom krevetu nekoliko sati nakon početka nove godine, a zatim se uspaničio, plašeći se da mu niko neće poverovati.

"Zašto ljudi ubijaju? Obično zbog ljubavi ili novca ili oboje", rekao je Medved za CNN. "Ovde je teorija bila 'ljubav koja se izjalovila', jer je ona imala aferu, a on je bio u finansijskim problemima."

Tužioci su tvrdili da je Volš saznao za višemesečnu aferu svoje supruge sa muškarcem kojeg je upoznala u Vašingtonu, Vilijamom Fastouom, i da se plašio da će izgubiti ženu i decu zbog njenog novog života tamo, dok se on suočavao sa mogućnošću zatvorske kazne i kazne velikog iznosa zbog savezne presude za prevaru.

Kada je Ana umrla, Volš je još čekao izricanje kazne po toj presudi. Priznao je krivicu za prodaju falsifikovanih umetničkih dela Endija Vorhola i odobren mu je kućni pritvor do izricanja kazne, jer je bio primarni staratelj njihove troje dece.

"Tužilaštvo je pokušalo koliko god je moglo da stvori motiv", rekao je Medved, "a zatim je ukazalo na prikrivanje nakon događaja kako bi sugerisalo da je Volš postupao hladnokrvno i proračunato, i da se to može odraziti na njegovo mentalno stanje u trenutku Anine smrti."

Digitalni podaci sa Volšovih uređaja pokazali su da je danima pre smrti supruge pretraživao i teme o razvodu i Vilijamu Fastouu.

Osuda za ubistvo prvog stepena zahteva dokaz o svesnom i promišljenom predumišljaju, što u ovom slučaju nije bilo samo po sebi dato, smatra Medved.

"Mislim da je tužilaštvo uradilo najbolje što je moglo da ukaže na predumišljaj, imajući u vidu da nema tela za obdukciju i nema direktnih dokaza o uzroku smrti", rekao je Medved. "S obzirom na sve te nedostatke, ono što je tužilaštvo pokušalo jeste da poroti ostavi neke mrvice."

Jedna od tih "mrvica" mogla je biti fotografija koju su porotnici tražili tokom većanja. Za dva dana postavili su samo jedno pitanje, tražeći da vide fotografiju Ane Volš kako leži na tepihu u dnevnoj sobi njihove kuće u Kohasetu, koju je tužilaštvo priložilo kao dokaz.

Tužioci su poroti rekli da je taj tepih, nekoliko dana nakon Anine smrti, završio prekriven njenom krvlju u kontejneru blizu stambenog kompleksa gde je živela majka Brajana Volša. Kada su istražitelji pronašli delove tepiha u vrećama za smeće, pronašli su i deo Anine ogrlice zaglavljen u vlaknima.

Porota je možda raspravljala o tome da li je Ana Volš umrla na tom tepihu u dnevnoj sobi. "To bi moglo da ukazuje na to da se porota pitala o uzroku i načinu smrti", rekao je Medved.

"Zanimljivo je, naravno, to što fotografija na kojoj je ona živa na tom tepihu ne baca svetlo na uzrok ili način smrti", dodao je Medved. "Ali možda je to bio neki visceralni podsetnik na njenu povezanost sa tim prostorom."

Porota je možda doživela strategiju odbrane kao "mamac i zamenu"

U uvodnim izlaganjima, advokat odbrane Leri Tipton rekao je porotnicima da će čuti Volša kako govori o tome da je u ranim jutarnjim satima 1. januara 2023. pronašao svoju suprugu mrtvu u njihovom krevetu.

Međutim, Volš na kraju nije svedočio, a odbrana je završila svoj slučaj bez izvođenja ikakvih dokaza.

"Obećavati, u suštini, ili nagoveštavati da ćete čuti od optuženog prilično je agresivna strategija", rekao je Medved. "Ne znamo kako je porota to doživela, ali možda su se osećali pomalo kao da je u pitanju bio mamac i zamena."

Iako je Volš negirao umešanost u smrt svoje supruge, priznao je krivicu za nezakonito odlaganje Aninog tela i obmanjivanje policije, iako porota nije bila upoznata sa tim priznanjima.

U završnim rečima, Tipton je priznao da zaista postoje dokazi da je Volš uradio oboje. Ali je rekao da ne postoji ništa što bi dokazalo da je njegov klijent planirao da ubije suprugu.

"Advokati odbrane se često uče da prave ustupke. Priznajete ono što morate, a osporavate ono što možete", rekao je Medved.

"Dakle, s obzirom na sve te dokaze o raskomadavanju i odlaganju tela, imalo je smisla, mislim, priznati krivicu po tim tačkama i fokusirati se na ubistvo, jer je tu bilo rupa u dokazima tužilaštva."

Porota je možda slala poruku

Ponekad presuda postane pitanje dopadljivosti optuženog.

"Sasvim je moguće da je porota bila motivisana čistim gađenjem prema onome što je Volš uradio", rekao je Medved.

"Takođe je moguće da je porota slala poruku", dodao je. "Kao, svako ko ovo uradi, neko ko se upusti u tako bezosećajno, hladno i zaista odvratno prikrivanje nakon događaja, treba da bude proglašen krivim na najvišem nivou, čak i ako dokazi o predumišljaju nisu bili dostupni."

Porotnici su takođe imali mogućnost da razmotre blažu kvalifikaciju ubistva, ubistvo drugog stepena, ali su se odlučili za presudu za ubistvo prvog stepena.

Ključni element koji razlikuje presudu za ubistvo prvog stepena od drugog jeste da li postoji dokaz van razumne sumnje da je ubistvo bilo svesno i promišljeno planirano.

Očigledno je, prema Medvedu, "bilo taman dovoljno u smislu njegovog istraživanja o najboljem mestu za razvod, Guglovih pretraga o Vilijamu Fastouu, taman dovoljno da tužilaštvo može da ukaže na to da je razmišljao o tome da je ubije pre Nove godine".

"Očekivao sam drugi stepen", rekao je on, ponovo opisujući dokaze tužilaštva kao "mrvice, a ne veknu".

Izricanje kazne i buduća žalba

Volšova presuda automatski će biti preispitana pred najvišim sudom u Masačusetsu, jer sve presude za ubistvo prvog stepena u toj državi idu pred Vrhovni sud.

On bi mogao da ospori jačinu dokaza tužilaštva o svesnom predumišljaju, kako bi pokušao da izdejstvuje prekvalifikaciju u ubistvo drugog stepena, što bi mu makar dalo mogućnost eventualnog puštanja na uslovnu slobodu.

Međutim, procenat uspeha na žalbama te vrste je nizak, prema Medvedu, a Volšu bi moglo biti posebno teško da prevaziđe obimne digitalne dokaze u ovom slučaju.

Sudija Dajana Frenijer trebalo bi da u četvrtak izrekne kaznu Volšu za presudu za ubistvo, a doživotni zatvor bez mogućnosti uslovnog otpusta je obavezna kazna za najteže krivično delo ubistva u Masačusetsu, kao i za blaže tačke optužnice za obmanjivanje policije i nepropisno premeštanje tela, za koje je ranije priznao krivicu.

Preti mu do 20 godina zatvora za obmanjivanje policije, uz otežavajuću okolnost zbog presude za ubistvo, kao i dodatne tri godine zbog priznanja krivice za nezakonito premeštanje tela.

Iako ubistvo prvog stepena nosi obaveznu doživotnu kaznu bez mogućnosti uslovnog otpusta, Frenijer bi mogla da naloži da se kazne za blaža dela izdržavaju uzastopno.

"To je simbolično", rekao je Medved za CNN. "I znate, to ovde nije beznačajno, jer mislim da slanje poruke da raskomadavanje i odlaganje tela samo po sebi zaslužuje posebnu kaznu ima težinu."

"Možete zamisliti sudiju kako kaže: 'Da, provešćete ostatak života u zatvoru'", rekao je Medved, "'ali ove dodatne stvari koje ste uradili gotovo da sugerišu neku vrstu kazne i posle toga.'"

(Telegraf.rs)