Evo kako izleda tajna fabrika projektila u Ukrajini: "Flamingo" odavde kreće u akciju

Ekipa britanskog BBC imala je priliku da poseti tajno ukrajinsko postrojenje gde se prave projektili kojima vlasti u Kijevu pokušavaju da odgovore na svakodnevne ruske napade i kojima preve veliku štetu ruskom energetskom sektoru, pre svega rafinerijama i naftovodima.

Njihovo iskustvo prenosimo u celosti kako bi stekli bolji utisak o tome šta se dešava u zemlji koja je skoro nepune četiri godine na meti ruskih napada:

Preporučujemo

Odvoze nas sa povezom preko očiju do tajne lokacije na kojoj Ukrajina proizvodi jedno od svojih najnovijih oružja. Rečeno nam je da isključimo telefone, toliki je stepen tajnosti koji okružuje proizvodnju ukrajinske krstareće rakete "Flamingo".

Za Ukrajinu je "raspršivanje" i skrivanje proizvodnje oružja poput ovog ključno za opstanak. Dve fabrike koje pripadaju kompaniji koja je proizvodi "Fire Point", već su pogođene.

Unutar fabrike koju posećujemo rečeno nam je da ne snimamo nikakve detalje poput stubova, prozora ili plafona. Takođe nam je zabranjeno da prikazujemo lica radnika na proizvodnoj traci, gde se rakete "Flamingo" nalaze u različitim fazama dovršenosti.

Čak i pod vatrom, Ukrajina ubrzano jača svoju vojnu industriju. Predsednik Volodimir Zelenski kaže da zemlja sada proizvodi više od 50 odsto oružja koje koristi na liniji fronta. Gotovo čitav njen arsenal oružja dugog dometa proizvodi se u zemlji.

Na početku rata Ukrajina se uglavnom oslanjala na svoj stari arsenal iz sovjetskog perioda. Zapadna vojna podrška pomogla je modernizaciji oružanih snaga zemlje, ali ona sada prednjači u velikom delu sveta u razvoju bespilotnih sistema - poput robota i dronova.

Sada domaće krstareće rakete dodatno jačaju ukrajinske sposobnosti dugog dometa.

Irina Tereh je glavna tehnička direktorka kompanije "Fire Point", jednog od najvećih proizvođača dronova i raketa u Ukrajini, čiji se latinski moto prevodi kao "ako ne mi, ko onda".

Ova 33-godišnjakinja je nekada studirala arhitekturu, ali sada pokušava da pomogne u razgradnji ruske ratne mašinerije.

Deluje sićušno u poređenju sa džinovskom raketom "Flamingo", ispred koje stoji, a za koju mi kaže da je obojena u crno, a ne u roze (za razliku od ranih prototipova), "jer proždire rusku naftu".

Konačni proizvod izgleda slično nemačkoj raketi "V1" iz Drugog svetskog rata. Sastoji se od velikog mlaznog motora postavljenog na vrhu cevi dužine londonskog autobusa. Već su korišćene u borbi, mada kompanija neće potvrditi konkretne ciljeve.

"Flamingo" je vrsta oružja za duboke udare koje zapadne zemlje nerado isporučuju.

Navodno krstareća raketa ima domet od 3.000 km. To je slično američkom "Tomahavku", sofisticiranijem i skupljem oružju koje je američki predsednik Donald Tramp odbio da isporuči Ukrajini.

Ali, duboki udari se smatraju ključnim delom rata, za koji Ukrajina uglavnom koristi dronove dugog dometa. I dalje gubi pozicije od Rusije na liniji fronta koja se proteže više od hiljadu kilometara. Zato Ukrajina sve više pokušava da cilja rusku ratnu ekonomiju, kako bi usporila taj napredak.

Načelnik ukrajinskih oružanih snaga, general Oleksandr Sirski, kaže da su ukrajinski udari dugog dometa već koštali rusku ekonomiju više od 21,5 milijardi dolara ove godine.

Ruslan, oficir u ukrajinskim Snagama za specijalne operacije, kaže da je strategija jednostavna:

"Smanjiti neprijateljske vojne kapacitete i njihov ekonomski potencijal".

On kaže da su ukrajinske Snage za specijalne operacije izvele stotine udara na rafinerije nafte, fabrike oružja i skladišta municije - duboko unutar neprijateljske teritorije.

Naravno, Rusija radi isto, i u većim razmerama. U proseku je lansirala dnevno oko 200 dronova tipa "Šahid", a odgovor Ukrajine je bio otprilike upola manji.

Rusija takođe ne ograničava svoje udare na vojne ciljeve. Njeni napadi raketama dugog dometa i dronovima doveli su do masovnih nestanka struje širom zemlje, otežavajući život milionima civila.

"Voleo bih da lansiram onoliko dronova koliko Rusija čini. Ali mi se veoma brzo povećavamo", kaže Ruslan.

Irina Tereh iz "Fire Point" kaže da Ukrajina možda neće moći da parira ruskim resursima, ali, kako ističe "pokušavamo da se borimo pameću i taktikom".

Denis Štilerman, glavni konstruktor i suosnivač kompanije, priznaje da ne postoji "Vundervafe" ili čudotvorno oružje.

"Prekretnica je naša volja za pobedom", kaže on.

Vatrena tačka nije ni postojala pre ruske invazije. Ali startap sada proizvodi 200 dronova dnevno. Njihovi dronovi "FP1" i "FP2", svaki veličine malog aviona, izveli su 60 odsto ukrajinskih udara dugog dometa. Svaki dron košta oko 50.000 dolara, tri puta jeftinije od ruskog drona "Šahid". Rusija i dalje proizvodi skoro 3.000 takvih mesečno.

Ukrajini je i dalje potrebna pomoć spolja, ne samo u obaveštajnim podacima, ciljanju i novcu. Ali pokušava da bude samodovoljnija.

Irina Tereh kaže da su doneli namernu odluku da što više svojih komponenti nabavljaju iz same Ukrajine.

"Pratimo princip da niko ne može uticati na oružje koje pravimo", kaže ona.

Izbegavaju delove iz dve određene zemlje Kine i Sjedinjenih Država.

Na pitanje zašto ne bi trebalo da bude američkih komponenti, ona kaže:

"Nalazimo se na emotivnom rolerkosteru sa SAD. Sutra bi neko mogao da poželi da to ugasi, a mi ne bismo mogli da koristimo sopstveno oružje".

Do kraja prošle godine, pod predsednikom Džozefom Bajdenom, Sjedinjene Države su pružile vojnu podršku Ukrajini u vrednosti od skoro 70 milijardi dolara. To je ubrzo zaustavljeno pod predsednikom Trampom. Umesto toga, on je uspostavio šemu koja omogućava evropskom NATO da kupuje američko oružje.

SAD više nisu najveći vojni pokrovitelj Ukrajine, a Evropa se bori da popuni prazninu koju je ostavila Amerika ili da se izjednači sa svojom prethodnom podrškom.

Zabrinutost zbog buduće američke podrške preliva se u razgovore o budućim američkim bezbednosnim garancijama, što je ključno pitanje aktuelnih mirovnih pregovora. Irina Tereh odbacuje tekuće pregovore kao "pregovore o kapitulaciji" i kaže da je proizvodnja sopstvenog oružja u Ukrajini "jedini način da se zaista obezbede bezbednosne garancije".

Bivša studentkinja arhitekture se takođe nada da će ostatak Evrope posmatrati i učiti lekcije.

"Mi smo krvavi primer", kaže ona, "u smislu spremnosti za rat".

Irina Tereh kaže da želi da ih šokira i natera da deluju i veruje da bi, ako bi se bilo koja druga zemlja suočila sa istim napadom kao Ukrajina, "onda već bila osvojena".

(Telegraf.rs)