Podrška Pekinga ruskom ratu u Ukrajini ima svoju cenu: Sraman preokret za Putina

Ono što danas izgleda kao spas može dugoročno zaključati Moskvu u ulogu mlađeg ekonomskog partnera Pekinga.

Prema izveštaju Atlantskog saveta, think-tanka, Rusija je sada u velikoj meri zavisna od Kine kada je reč o ključnim industrijskim proizvodima i naprednim inputima koji su blokirani zapadnim sankcijama, prenosi Buisness Insider.

Preporučujemo

"Ekonomski i politički, odnos Rusije i Kine istovremeno je duboko asimetričan i obostrano koristan", napisale su Elina Ribakova, viša saradnica u Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju, i Lukas Rajzinger, ekonomski analitičar i nerezidentni istraživački saradnik Instituta Kijevske škole ekonomije.

Kina otkupljuje rusku naftu u količinama koje nadoknađuju izgubljene evropske kupce ali po sniženim cenama, dok Rusija od istočnoazijskog giganta kupuje mašine, vozila i elektroniku usled zapadnog bojkota i sankcija.

"Ovo predstavlja potpun i sramotan preokret u odnosima u poređenju sa prvim godinama ovogveka, kada je Rusija u Kinu izvozila robu sa većom dodatom vrednošću", napisali su analitičari.

Od ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu u februaru 2022. godine, Kremlj je usmerio nacionalnu ekonomiju na ratni režim. Velika izdvajanja za odbranu i državnu potrošnju pomažu da se održi prividna otpornost privrede, uprkos sankcijama i ograničenjima izvoza.

Međutim, pukotine počinju da se pojavljuju, jer su prihodi od izvoza energije naglo pali u okruženju niskih cena nafte. Potrošačka tražnja je takođe oslabila usled i dalje visoke inflacije.

Rusiji je Kina potrebna mnogo više nego Kini Rusija

Kina sada čini veliki deo ruskog uvoza, a velika većina njene trgovine sa Kinom obavlja se u kineskim juanima. Rusija je postala glavni dobavljač sirove nafte Kini 2023. godine, ali zemlja čini samo jednu petinu kineskog uvoza ove robe. U međuvremenu, prihodi od nafte i gasa čine značajnu trećinu ruskog budžetskog priliva.

Svakako, Kini su potrebni globalni kupci za njen masivni proizvodni sektor, a Rusija je postala jedan od njih. Ipak, dobici su "mnogo važniji za Rusiju nego za Kinu", budući da se Peking ne oslanja na Moskvu na način na koji se Evropa oslanjala na rusku energiju, napisali su analitičari.

Štaviše, "sa ekonomske tačke gledišta, Kina nije bolji trgovinski partner za Rusiju nego što je bila Evropska unija. Ona kupuje naftu i gas po nižim cenama, mnogo manje ulaže u Rusiju, a njeni proizvodi su često tehnološki inferiorni", dodaje se u analizi.

Ovaj iskrivljeni odnos daje Pekingu značajan uticaj u pregovorima i transakcijama. Kina kupuje rusku naftu sa velikim popustima, znajući da su alternative Moskve ograničene.

"Iako Moskva nije postala vazal Pekinga, barem ne u meri u kojoj bi napala NATO samo da bi odvratila pažnju Alijanse od rata za Tajvan Rusija je svakako mlađi partner u partnerstvu 'bez ograničenja'", zaključili su analitičari.

(Telegraf.rs)