Kako su SAD "preobratile" najvećeg Putinovog saveznika: Za sve je zaslužna jedna osoba, pili su votku, psovali

U manje od godinu dana otkako je opet ušao u Belu kuću, Donald Tramp i njegova administracija uspeli su s beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom ispregovarati puštanje više od 250 zatvorenika, uključujući tamošnje opozicione čelnike Sergeja Tihanovskog, Aleša Bialiatskog, Viktora Babariku i Mariju Kolesnikovu. Zauzvrat, SAD postupno ublažavaju sankcije protiv Belorusije.

Ključni igrač u svemu imao je Trampov posebni izaslanik Džon Koul, koji je uspostavio lični odnos s Lukašenkom, čak do toga da mu je počeo preporučivati proizvode za mršavljenje. A zauzvrat, Lukašenko sada pomaže Trampu da uspostavi dijalog s Putinom, piše Wall Street Journal na temelju informacija dobijenih u Beloj kući.

Preporučujemo

Treba napomenuti da je Lukašenkova trenutna izolacija uveliko posledica Trampove politike tokom njegovog prvog predsedničkog mandata (2017 - 2021.). Beloruski diktator kažnjen je zbog brutalnog gušenja protesta 2020. godine. Onda su 2022. ruske trupe napale Ukrajinu, uključujući i iz Belorusije, potom je 2023. Rusija rasporedila taktičko nuklearno oružje na beloruskoj teritoriji, a 2025. rakete Orešnik, što je dodatno izolovalo Lukašenkov režim.

Međutim, Tramp je odlučio popraviti odnose s Belorusijom, a glavnu ulogu neočekivano je dobio advokat Džon Koul, koji je njegov dugogodišnji poznanik. Godine 2021., kada je Tramp tužio Fejsbuk zbog suspenzije njegovog naloga, Koul ga je zastupao. Početkom 2025., nedugo nakon što je Tramp preuzeo dužnost, Fejsbuk je pristao na nagodbu i isplatio Trampu više od 20 miliona dolara. Početkom proleća, dok je bio u Londonu, Koul je primio neočekivani poziv iz Stejt Departmenta i molbu da odleti u Belorusiju i pokupi Jurija Zenkoviča, advokata i aktivistu s beloruskim i američkim državljanstvom. Bio je pritvoren u Rusiji još 2021., tajno prevezen u Belorusiju i osuđen na 11 godina zatvora zbog navodnog planiranja državnog udara.

Aleksandar Lukašenko pustio je Zenkoviča na slobodu kao gest dobre volje; zapravo, na taj je način pokušao započeti dijalog sa Sjedinjenim Državama o ublažavanju sankcija. Koul je Zenkoviča odvezao na slobodu, i to je bio početak. Ubrzo zatim sastao se s beloruskim ambasadorom pri UN-u, koji ga je obavestio da je Lukašenkov primarni interes da Boeing nastavi isporuku delova za avione Belorusiji, uključujući i za njegov lični Boeing 767. Tako je Koul postao još jedan Trampov specijalni izaslanik.

Koul se uspeo zbližiti s beloruskim diktatorom. Kasnije je prepričavao kako su on i Lukašenko pili votku, jeli palačinke od krompira i psovali. Pregovori su se ticali delova za avione i sankcija protiv ključnih beloruskih industrijskih preduzeća, prvenstveno Belaruskalija, jednog od najvećih svetskih proizvođača kalijumskog đubriva i ključnog izvora deviznih prihoda za Belorusiju. Za Trampovu administraciju pregovori s Lukašenkom bili su, pre svega, svojevrsna vežba: testirali su metode pregovaranja i postupnog izvlačenja zemlje iz međunarodne izolacije, metode koje bi kasnije mogle biti korisne u suočavanju s Rusijom. Koul je pažljivo negovao lični odnos s Lukašenkom, odbacujući princip kritikovanja diktatora i pritom je koristio Trampove argumente: "Kakve vražje veze ima s kim razgovaraš, važno je mogu li učiniti ono što ti treba", rekao je jednom prilikom.

Koul je nekoliko puta leteo u Minsk, gde je pregovarao o puštanju političkih zatvorenika u zamenu za ublažavanje sankcija. Zatim se vraćao u Sjedinjene Države i sve detaljno objasnio Trampu. Tramp je pažljivo slušao i pokazivao sve veći interes za Lukašenka, saznao  je The Wall Street Journal. U avgustu, na putu za samit s Putinom na Aljasci, američki je lider desetak minuta razgovarao s Lukašenkom.

Tokom jednog od njihovih ručkova Lukašenko je iznenada upitao Koula: "Jesi li smršao?" Koul je potvrdio da je uzimao lek Zepbound i da mu je pomogao da smrša. Lukašenko se jako zainteresovao. Kad je Koul prijavio ovu epizodu Stejt Departmentu i Beloj kući, počeli su ozbiljno razmatrati načine kako bi Lukašenku omogućili pristup Zepboundu.

Od Trampovog povratka u Belu kuću, Belorusija je pustila na slobodu više od 250 političkih zatvorenika. Zauzvrat, u junu su SAD, u zamenu za puštanje na slobodu 14 disidenata, uključujući vođu opozicije Sergeja Tihanovskog, dopustile Boeingu da opet sme prodavati delove aviona beloruskoj državnoj firmi Belavia. Lukašenkov avion  takođe je popravljen. Dana 13. decembra Lukašenko je pustio na slobodu 123 politička zatvorenika, uključujući Alesa Bialiatskog (dobitnika Nobelove nagrade za mir), Viktora Babarika i Mariju Kolesnikovu. Na drugoj strani, SAD su ukinule sankcije Belaruskaliju.

Tu je još jedan faktor, a to je Rusija. Izgleda da Lukašenko, preko Koula, savetuje SAD kako se nositi s Vladimirom Putinom, a nedavno je izrazio spremnost dati azil Nikolasu Maduru, venecuelanskom predsedniku kojeg Trampova administracija želi svrgnuti. Trampova administracija se nada, prvo, da će ovo biti primer Putinu: Lukašenko je izašao u susret SAD-u i primio značajne bonuse. Drugo, da će Lukašenko sada "govoriti Putinu prave stvari" i možda čak postati posrednik u okončanju rusko-ukrajinskog rata, prenosi Jutarnji.

Beloruska opoziciona čelnica u egzilu Svetlana Tihanovskaja komentarisala je za The Wall Street Journal novi diplomatski pristup Trampove administracije prema Lukašenku: "Imam pomešane osećaje. Srećna sam zbog beloruskog naroda. Ali, naravno, za Lukašenka oslobađanje ljudi ima cenu - i on ih je spreman prodavati što je duže moguće."

(Telegraf.rs)