Putin uskoro stiže u jednu državu EU, i pored naloga za hapšenje: Kako će reagovati evropski lideri?

Predsednik Rusije Vladimir Putin mogao bi uskoro da otputuje u jednu članicu Evropske unije, iako je Međunarodni krivični sud (MKS) za njim njim raspisao nalog za hapšenje zbog sumnje da je odgovoran za ratne zločine tokom rata u Ukrajini.

Putin je, naime, podržao predlog da zajedno sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom učestvuje u ceremoniji zalivanja prvog betona za nuklearnu elektranu "Pakš 2", saopštio je generalni direktor "Rosatoma" Aleksej Lihačov za RIA Novosti.

Preporučujemo

"Podneli smo predsedniku izveštaj o tom predlogu. On ga je u načelu podržao. Znam da je o tome razgovarao sa Orbanom. Shodno tome, čekaćemo odluke naših šefova država", rekao je Lihačov.

Pripreme za zalivanje prvog betona počele su nakon dobijanja zvaničnih licenci za izgradnju NE "Pakš 2". Taj događaj planiran je za početak februara 2026. godine.

Na nuklearnoj elektrani "Pakš" rade četiri energetska bloka sa reaktorima tipa VVER 440. Parlament Mađarske je 2009. godine odobrio izgradnju dva nova energetska bloka u toj elektrani, a u decembru 2014. "Rosatom" i mađarska kompanija MVM potpisali su ugovor o izgradnji novih blokova elektrane.

Mađarska uprava za nuklearnu energiju izdala je 2022. godine "Rosatomu" dozvolu za izgradnju petog i šestog energetskog bloka "Pakša", u okviru projekta NE "Pakš 2". Dozvola važi deset godina.

U Mađarskoj su navodili da će nakon puštanja u rad dva nova bloka zemlja moći da prestane sa uvozom električne energije.

Realizacija projekta otežana je nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije Gasprombanci. Vašington je u januaru 2025. uveo sankcije protiv rukovodilaca "Rosatoma", uključujući i Lihačova.

Mađarsko Ministarstvo spoljnih poslova je tokom leta saopštilo da je administracija predsednika Donalda Trampa ukinula sankcije koje su se odnosile na investicije u nuklearnu elektranu "Pakš".

Podsetimo, Međunarodni krivični sud izdao je 17. marta 2023. godine nalog za hapšenje ruskog predsednika Vladimira Putina. Sud u Hagu tereti Putina za ratne zločine počinjene u Ukrajini.

Evropski lideri su nakon toga više puta insistirali na Putinovom hapšenju kada bi se makar pojavile najave da će ruski lider putovati u zemlje koje imaju odnose sa Međunarodnim krivičnim sudom.

Ostaje da se vidi kako će reagovati ako zaista dođe do Putinovog putovanja u Mađarsku, koja je članica EU, ali i potpisnica Rimskog statuta koji je ratifikovala 2001. godine, što znači da je pravno gledano članica MKS i ima obavezu saradnje sa Sudom.

Međutim, vlada Viktora Orbana već godinama otvoreno osporava autoritet MKS-a, tvrdeći da se Sud politički instrumentalizuje i da zadire u suverenitet država. Budimpešta često ponavlja stav da MKS deluje selektivno i pod uticajem zapadnih političkih interesa.

Mađarska je više puta poručila da ne bi automatski postupila po nalozima za hapšenje koje izdaje MKS, naročito ako se oni odnose na političke ili vojne lidere saveznika Mađarske. Taj stav je posebno došao do izražaja nakon što je MKS izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina.

(Telegraf.rs)