Najskuplje klimatske katastrofe u 2025. godini: Cikloni, poplave i požari odneli su na hiljade života

Dobrotvorna organizacija "Christian Aid" saopštila je u godišnjem izveštaju da je 10 najtežih katastrofa povezanih sa klimom tokom godine prouzrokovalo više od 120 milijardi dolara gubitaka, a među najskupljim katastrofama su cikloni, poplave i požari.

Navedeno je da su stvarni ukupni gubici verovatno znatno veći, jer obuhvataju samo merljive troškove osiguranja, dok ljudski gubici, raseljavanje i izgubljeni izvori prihoda nisu u potpunosti procenjeni, piše danas "Gardijan".

Preporučujemo

Cikloni i poplave u jugoistočnoj Aziji tokom jeseni su odneli više od 1.750 života i prouzrokovali štetu veću od 25 milijardi dolara.

Šumski požari u Kaliforniji usmrtili su više od 400 ljudi, uz procenjenu štetu od oko 60 milijardi dolara.

Poplave u Kini bile su treća najskuplja katastrofa, sa oko 12 milijardi dolara štete i najmanje 30 poginulih.

U izveštaju se navodi da se ovakvi događaji često nazivaju "prirodnim katastrofama", iako autori ističu da se njihova učestalost i intenzitet povećavaju zbog klimatskih promena izazvanih ljudskim delovanjem.

"Christian Aid" navodi da su posledice posebno teške u zemljama u razvoju, gde je nivo osiguranja nizak, a ljudski gubici često veći.

Direktor organizacije "Power Shift Africa" Mohamed Adou upozorio je da milioni ljudi u Africi, Aziji i na Karibima snose najveći teret katastrofa u vidu izgubljenih života, domova i sredstava za život.

Izveštaj ukazuje i na druge velike događaje tokom godine, uključujući seriju tajfuna na Filipinima koji su raselili više od 1,4 miliona ljudi uz štetu od oko pet milijardi dolara, poplave u Demokratskoj Republici Kongo i Nigeriji, kao i poplave u Indiji i Pakistanu u kojima je poginulo više od 1.860 ljudi.

U razvijenim zemljama zabeleženi su rekordni šumski požari na Iberijskom poluostrvu, suše u Kanadi i ekstremni toplotni talasi u Škotskoj.

Na klimatskom samitu Ujedinjenih nacija COP30 u Belemu, bogate zemlje su se saglasile da utrostruče sredstva namenjena pomoći siromašnijim državama za prilagođavanje klimatskim promenama, na oko 120 milijardi dolara do 2035. godine.

"Christian Aid" ocenjuje da taj iznos i dalje neće biti dovoljan za pokrivanje svih potreba.

Izvršni direktor organizacije Patrik Vat upozorio je da će troškovi ekstremnih vremenskih događaja nastaviti da rastu dok se globalno ne smanje emisije gasova staklene bašte i ne započne postepeno ukidanje fosilnih goriva.

(Telegraf.rs/Tanjug)