Ispovest privatnog detektiva: Ove slučajeve nikada neće zaboraviti, ostavili su veoma jak utisak na njega!

Kada je na zadatku, Britanac Dejv Džons često navija alarm na 2.30 ujutru. Ustaje po mraku, uzima svoju "torbu za hitne slučajeve" - u kojoj su četkica za zube, rezervna odeća, odelo, punjači - i kreće ka automobilu.

Posle sastanka sa kolegama na kojima razgovara o planu za taj dan, Dejv može ili da provede 14 sati gledajući u vrata koja se ne otvaraju, ili da se upusti u tajno praćenje širom zemlje.

Kao privatni detektiv, njegov posao je istovremeno fascinantan i nemilosrdno dosadan. U ulozi koja uključuje skrivene kamere, prislušne uređaje i dronove, veliki deo vremena svodi se na sedenje i posmatranje.

Ipak, to je vreme dobro utrošeno, jer Dejv već 15 godina prati partnere koji varaju, pronalazi nestale članove porodice i istražuje prevarne zaposlene i druge "prestupnike".

Dejv je za Metro podelio četiri svoja najupečatljivija slučaja.

Nestali otac

Kao deo posla, Dejv se susreće sa velikim brojem otuđenih rođaka, a jedan slučaj mu je ostao u sećanju zbog surovosti s kojom je otac napustio svoje dete.

Elena se obratila Dejvovoj kompaniji Reveal PI kada je Leo, muškarac sa kojim je bila u vezi, kako se učinilo, nestao bez traga.

"Upoznali su se na internetu i on je govorio sve prave stvari. Ali kada je ona posle nekoliko meseci ostala trudna, on je nestao - prestao da se javlja na pozive, a zatim je promenio ime i broj telefona", objašnjava Dejv.

"Preuzeli smo slučaj i pokušali da ga pronađemo, ali smo brzo ustanovili da je koristio različita imena i brojeve telefona i da je sve što je rekao Eleni o sebi bilo izmišljeno. Ko god da je tvrdio da jeste, nije postojao."

Dejv je nedeljama kucao na vrata, pretraživao lokalne baze podataka i raspitivao se. Do uspeha je došao kada je pronašao osobu sa kojom je Leo slavio rođendan. Naoružan datumom rođenja, pregledao je evidenciju svih zajedničkih kuća u kojima je Leo živeo i pronašao njegovu trenutnu adresu.

Nakon što je kroz nadzor potvrdio adresu, Dejv je podatke prosledio Eleninom advokatu.

"Ona je samo želela da popuni praznine - da bude sigurna da ima njegovo ime za izvod iz matične knjige rođenih deteta i da može da ostvari prava na bilo kakve beneficije koje joj pripadaju", dodaje on.

"Bila je to tužna priča. Imali smo osećaj kao da jurimo duha. A na kraju je rekao da ne želi ništa da ima sa detetom."

Porodični slučajevi teško padaju Dejvu, ali mu je i izuzetno zadovoljstvo da očajnim ljudima donese odgovore - naročito u slučajevima nevernih partnera.

"Iznenadili biste se koliko mnogo oženjenih ljudi ima čitave tajne porodice koje žive bukvalno niz ulicu", kaže on.

"Ali zaista volim kada ljudima donesem odgovore nakon što su godinama bili izloženi gaslajtingu (oblik psihološke manipulacije u kojem jedna osoba sistematski navodi da drugu da sumnja u sopstveno pamćenje, opažanja, osećanja i zdrav razum, op.aut.) od svojih supružnika. Imamo slučajeve u kojima se cela porodica posvađa jer jedan partner manipuliše svima."

"Izoluju ih - govore im da su paranoični, ludi. Tako da, kada mi dobijemo dokaz i oni mogu da ga pokažu porodici i dokažu te laži, to je zaista nagrađujuće."

Sporedni posao

Endi je kontaktirao Reveal PI nakon što je otkrio da ga poverljivi zaposleni - menadžer po imenu Stiven, koji je radio za njega više od decenije - potkrada iz industrijskog biznisa za čišćenje.

Tvrdio je da je Stiven klijentima davao naduvane ponude, a zatim im nudio isti posao sa strane za manju sumu. Zatim bi naručivao višak robe i dolazio u firmu tokom vikenda, punio kombi, uzimao opremu iz kancelarije i dodatni materijal kako bi servisirao klijente, a novac zadržavao za sebe.

Međutim, pošto je Stiven bio zadužen za video-nadzor, Endi nije imao način da to dokaže - a kamere su bile okrenute ka spolja, u potrazi za spoljnim pretnjama. Zato su Dejv i njegov tim, pod okriljem noći, ušli u firmu i resetovali sistem nadzora kako bi prikrili svoje tragove.

"Želeli smo da budemo sigurni da su dokazi koje imamo neoborivi - da pokazuju krađu proizvoda, ali i klijenata. Uzeli smo kutiju sa robom sa regala, sakrili u nju prikrivenu kameru sa sočivom od 1,5 milimetara, vratili robu i ponovo zatvorili kutiju. Čak i da je podignete, ne biste je videli", kaže Dejv.

Naravno, kamere su snimile Stivena na delu. Dejvovi operativci su zatim pratili Stivena, a jasni snimci drona, koje je tim napravio iz daljine, zabeležili su kako oblači zaštitnu opremu ispred firmi i provodi sate unutra. Nije mogao da porekne da tamo radi.

Kako bi slučaj bio što čvršći, tim ga je pratio i tokom pauza za ručak.

"Ulazili bismo u ribarnicu sa kamerom od 2 milimetra, nevidljivom golom oku, sakrivenom u dugmetu košulje ili jakne, i slušali ga kako telefonom razgovara o različitim poslovima", objašnjava Dejv.

Kamere su takođe bile skrivene u rancima, torbama za laptop i čašama za kafu, kako bi operativcimogli da menjaju uglove dok istražitelj prati snimak na daljinu i daje instrukcije preko slušalice.

"Ovo je za nas uobičajena praksa. Obično imamo tri ili četiri osobe na zadatku, jednu unutar objekta i dve ili tri napolju ili u obližnjem kombiju, koji prate snimak i preko slušalice ili WhatsApp-a javljaju šta treba da uradi operativac koji je najbliži."

Posle deset dana, dokazi su bili poražavajući i Stiven je pozvan na disciplinski razgovor. Odmah je priznao i rečeno mu je da podnese ostavku. Pošto je prouzrokovao ogroman gubitak prihoda - i narušavanje ugleda - Dejv procenjuje da su Stivenove mahinacije firmu koštale i do 200.000 funti.

U međuvremenu, Endi pokušava da povrati deo izgubljenog novca.

"Imao je veliku firmu, ali nije milijarder", objašnjava Dejv. "Poznaje svakog zaposlenog i svakog klijenta, tako da je Stiven kod njega stvorio ogromno nepoverenje. Kompanija koju je gradio ceo život bila je zloupotrebljena i morao je potpuno da promeni način na koji posluje. To je imalo ogroman emotivni uticaj."

Varanje sistema

Na zadatku za jedno opštinsko veće, koje je želelo da proveri autentičnost jednog korisnika pomoći, Dejvu je rečeno za Danijela, koji je primao pun iznos socijalnih davanja, a dobio je i dugoročnu invalidsku isplatu i imao negovatelja koji živi s njim.

Muškarac je tvrdio da je paraplegičar, ali je realnost bila da je potpuno sposoban da hoda. Njegova porodica, frustrirana njegovom neiskrenošću, prijavila ga je vlastima.

Na scenu tada stupaju Dejv, njegove kamere i još jedno rano ustajanje. Prvog dana operacije sedeo je ispred kuće subjekta i ništa se nije dogodilo. (U danima poput ovog oslanjao se na podkaste, audio-knjige i mnogo kafe kako bi satima ostao vizuelno koncentrisan.)

Drugog dana je video kako Danijel ulazi u automobil sa hodalicom i Dejv ga je pratio, ali ga je izgubio u saobraćaju. Trećeg dana muškarac je izašao iz kuće hramljući, negovatelj je ubacio hodalicu u automobil i odvezli su se u obližnji grad.

Prateći ga do mesta dolaska, Dejv kaže: „Gledao sam kako izlazi iz automobila potpuno bez ičije pomoći i prelazi 40 metara, bez hodalice, po danu. Ne samo da nije šepao, već je hodao pun samopouzdanja."

"Kada su se kasnije tog dana vratili kući, negovatelj je otvorio suvozačeva vrata, izvadio hodalicu, pomogao mu da se popne uz prilaz i on je ponovo hramljući ušao u kuću."

Snimivši sve to, Dejv je bio siguran da će snimak biti dovoljan da inkriminiše Danijela na sudskom ročištu zakazanom kasnije tog meseca.

Na dan suđenja, muškarac je došao u električnim invalidskim kolicima, sa glavom koja mu je padala u stranu, oslonjena na jastučić.

Dejv se seća: "Videti nekoga kako sedi na sudu pretvarajući se da ne može ni težinu sopstvene glave da podigne, a zatim pustiti snimak na kojem hoda ka kameri, bilo je veoma zadovoljavajuće."

"Danijel je rekao da je paraplegičar, tako da je snimak pokazao jasnu i nedvosmislenu laž. Bilo je očigledno da laže sudiju i troši svačije vreme."

"Postoje ljudi koji legitimno traže invalidninu i koje vlasti apsolutno rešetaju pitanjima, a postoje i drugi koji se sprdaju, traže sve pod suncem i prolaze nekažnjeno, kradući iz javne kase."

Danijel je optužen za prevaru, ali Dejv nije dobio informaciju o presudi.

Dvostruki život

Oko 40 odsto Dejvovih slučajeva odnosi se na partnere koji varaju i lažu, pa kada mu se multimilioner, biznismen po imenu Kejleb, obratio sa pitanjem da li je njegova mlađa devojka Maja iskrena u vezi sa svojim poreklom, Dejv je pokrenuo istragu.

Maja je bila Poljakinja i tvrdila je da potiče iz veoma siromašnog ruralnog kraja, pa ju je Kejleb finansijski izdržavao i davao joj novac da šalje porodici.

"Bila je naviknuta na finije stvari u životu, 'Guči' torbe, boravke u londonskim hotelima sa pet zvezdica i budžet za kupovinu od nekoliko hiljada funti mesečno. Posmatrali smo je kako razgleda po 'Harrodsu', živeći život punim plućima", priseća se Dejv.

Sve je delovalo normalno, ali kada su Maju pratili na letu nazad za Poljsku, otkrio je da ona nije ono što je tvrdila.

"U Poljskoj je imala veoma lep stan u centru grada i 'audi'. Ujutru bi izlazila i išla na branč sa drugaricama - relativno mladim, veoma imućno izgledajućim ženama."

"Ali jednog dana ju je pokupio 'mercedes S klase' sa zatamnjenim staklima, odvezao je do vile gde je provela tačno sat vremena, pre nego što ju je automobil ponovo pokupio i vratio kući."

Dejv je znao da promena njenog izgleda u tom periodu znači da "nije pila čaj sa bakom".

"Obično se oblačila prilično ležerno, ali ovog puta Maja je imala veoma lepu haljinu. U kuću ju je uveo pripadnik obezbeđenja, a kada se sat kasnije vratila, kosa joj je bila vidno raščupana, sa skinutom šnalom."

Isto se dogodilo i nekoliko dana kasnije i Dejv je shvatio da Maja tajno radi kao eskort dama.

Saopštiti tu vest Kejlebu bilo je teško, priseća se.

"Bilo mi je prilično šokantno da vidim razmere u kojima ga je lagala. Njegova briga je bila da bi, ako je spavala sa mnogo muškaraca, mogao da je pokupi neku bolest. I ako nije bila iskrena o tome ko je, mogao je biti kompromitovan ili izložen uceni."

"Njegov najveći strah se obistinio i videti mu lice - to da je bio lagan - bilo je teško", dodaje Dejv.

"Bio je pomalo slomljenog srca - ali je zadržao hrabro lice, rekavši mi da je barem zahvalan što zna istinu."

(Telegraf.rs)