Eksplodirali ruski gubici u Ukrajini: Čini se da je ova godina najgora od početka rata, brojke sve govore

Ruski gubici u ratu protiv Ukrajine u poslednjih deset meseci rastu brže nego u bilo kojem razdoblju od početka pune invazije 2022. godine, pokazuje analiza BBC-ja.

Kako su se tokom 2025. intenzivirali mirovni napori pod pritiskom administracije američkog predsednika Donalda Trampa, broj objavljenih smrtovnica ruskih vojnika porastao je za čak 40 posto u odnosu na prethodnu godinu. BBC je dosad potvrdio imena gotovo 160.000 ljudi poginulih na ruskoj strani u ratu u Ukrajini.

Preporučujemo

Ruski servis BBC-ja, zajedno s nezavisnim portalom Mediazona i mrežom volontera, od februara 2022. sistemski prati ruske ratne gubitke, oslanjajući se na službena saopštenja, lokalne medije, društvene mreže te novootvorene grobove i spomenike.

No stvarni broj poginulih verovatno je znatno veći. Vojni stručnjaci procenjuju da potvrđeni slučajevi čine tek 45 do 65 posto ukupnih gubitaka, što bi značilo da je u ratu poginulo između 243.000 i 352.000 ruskih vojnika.

Broj smrtovnica ne daje konačnu sliku, jer se deo slučajeva naknadno odbacuje, no jasno pokazuje kako se intenzitet borbi menjao tokom vremena. Nakon relativno mirnog januara 2025., broj poginulih raste u februaru, kada Tramp i Vladimir Putin prvi put direktno razgovaraju o mogućem okončanju rata.

Novi vrhunac zabeležen je u avgustu, u vreme njihovog susreta na Aljasci, koji je Kremlj doživeo kao veliki diplomatski uspeh i kraj Putinove međunarodne izolacije.

Posebno dramatično razdoblje sledi u oktobru i novembru, nakon što je otkazan drugi rusko-američki samit i kada SAD predstavlja mirovni plan u 28 tačaka. Tada je u proseku objavljivano 322 umrlica dnevno, dvostruko više nego 2024. godine.

Razloge rasta gubitaka teško je svesti na jedan faktor, no u Moskvi se teritorijalni dobici otvoreno vide kao sredstvo jačanja pregovaračke pozicije prema Vašingtonu. Putinov savetnik Jurij Ušakov nedavno je istakao da su ‘nedavni uspesi‘ pozitivno uticali na pregovore.

Među poginulima je i Murat Mukašev, aktivista koji nikada nije podržavao Putinovu politiku. Učestvovao je u protestima protiv policijskog nasilja, zalagao se za prava LGBT zajednice i javno podržavao Alekseja Navaljnog.

Od početka invazije javno je osuđivao rat, no početkom 2024. uhapšen je u Moskvi i optužen za veliko krijumčarenje droge.

Tokom suđenja ponuđen mu je ugovor s Ministarstvom odbrane, praksa koja je, prema njegovima bliskima, česta metoda prisile.

Ruski zakon omogućuje optuženicima da izbegnu kaznu ako se prijave u vojsku, što je u zemlji s manje od jedan posto oslobađajućih presuda snažan motiv. Mukašev je isprva odbio i osuđen je na deset godina stroge kazne, no u zatvoru je promenio odluku, verujući da će rat uskoro završiti i da će tako izbeći dugogodišnji zatvor.

Poginuo je 11. juna 2025. u jurišnoj jedinici u Harkovskoj oblasti.

Prema podacima BBC-ja, većina Rusa poginulih 2025. godine nije imala nikakvo vojno iskustvo pre rata. Nakon krvave bitke za Avdejevka krajem 2023. naglo raste broj stradalih ‘dobrovoljaca‘ - civila koji su se dobrovoljno prijavili nakon početka invazije. Dok su 2024. činili oko 15 posto poginulih, 2025. taj udeo raste na trećinu.

Lokalne vlasti, pod pritiskom da osiguraju stalni dotok novih vojnika, nude visoke novčane nagrade, ciljaju zadužene građane te vrbuju po fakultetima. Tako Kremlj uspeva nadoknaditi velike gubitke, izbegavajući politički rizičnu opštu mobilizaciju.

Prema Dmitriju Medvedevu, do oktobra se ove godine u vojsku prijavilo 336.000 ljudi, dakle više od 30.000 mesečno. Glavni sekretar NATO-a Mark Rute tvrdi da Rusija gubi oko 25.000 vojnika mesečno, što znači da Moskva i dalje regrutuje više ljudi nego što ih gubi.

Iako se većina prijavljuje ‘dobrovoljno‘, postoje brojna svedočanstva o pritiscima i prisili, naročito nad regrutima i optuženicima. Mnogi veruju da će nakon godinu dana službe moći otići kući s novcem, no svi ugovori potpisani nakon septembra 2022. automatski se produžuju do kraja rata, prenosi Jutarnji.

NATO procenjuje da je Rusija u ratu imala oko 1,1 milion mrtvih i ranjenih, od čega oko 250.000 poginulih, brojke koje su u skladu s BBC-jevom analizom.

Teške gubitke pretrpela je i Ukrajina. Predsednik Volodimir Zelenski u februaru je izjavio da je poginulo 46.000 ukrajinskih vojnika, a 380.000 je ranjeno. Nezavisne procene, međutim, govore da bi stvarni broj poginulih Ukrajinaca mogao dosezati i 140.000, zaključuje BBC.

(Telegraf.rs)