Hoće li Kina da napadne? Testiraju Ameriku, analitičar upozorava: "Razdoblje je sve kraće, vojska je spremna"

Kineska vojska je u ponedeljak pokrenula najopsežnije manevre oko Tajvana, navodeći da će vežbe s bojevom municijom simulirati blokadu ključnih luka tog ostrva, javlja Deutsche Welle.

Peking ne odustaje od tvrdnje da je Tajvan kineska teritorija i obećava da će ga "ponovo ujediniti s  maticom", po potrebi i silom. Kako navodi kineska državna agencija Sinhua, vežbe pod nazivom "Misija pravde 2025" predstavljaju "oštro upozorenje protiv separatističkih snaga i spoljnog mešanja".

Preporučujemo

Tajvan, koji odbacuje teritorijalne pretenzije Pekinga, pozvao je Kinu da situaciju ne proceni pogrešno "i ne postane remetilački faktor u regionu".

Osuđujući potez Kine kao "iracionalan", Ministarstvo odbrane Tajvana saopštilo je da je uspostavilo centar za hitni odgovor i rasporedilo odgovarajuće snage. Kineska vojska nije precizirala koliko će manevri trajati, ali se, sudeći po nazivu, očekuje da traju dva dana i završe se pre početka 2026. godine.

Simuliranje blokade Tajvana

U službenom saopštenju kineska vojska navodi da će više rodova snaga izvoditi vežbe koje okružuju Tajvan "iz blizine, iz različitih pravaca" kako bi testirali sposobnost zajedničkih operacija.

Ši Ji, portparol Istočne komande kineske vojske, rekao je da će vežba biti usmerena na spremnost za borbu na moru i u vazduhu, zatvaranje ključnih luka i područja, kao i sprovođenje višedimenzionalnog odvraćanja.

"To ukazuje na napor da se stekne nadmoć u vazduhu i na moru te preseče spoljna vojna podrška", izjavio je Su Cu-jun, istraživač u Institutu za nacionalnu odbranu i bezbednosna istraživanja u Taipeju.

Ovo su sedme velike kineske vojne vežbe oko Tajvana od 2022. godine, kada je tadašnja predsednica Predstavničkog doma SAD-a Nensi Pelosi posetila ostrvo. Vilijam Jang, viši analitičar za severoistočnu Aziju u Međunarodnoj kriznoj grupi, rekao je da su ovakve vežbe koje simuliraju blokadu Tajvana postale "rutina". Međutim, upozorava na sve kraći period između najave i početka vežbi.

"To pokazuje da Narodnooslobodilačka vojska Kine postaje sve sposobnija da brzo rasporedi snage u borbeno spremne položaje", rekao je.

Peking testira Ameriku

Najnoviji kineski potez usledio je nekoliko dana nakon što su SAD predstavile paket prodaje oružja Tajvanu vredan 11,1 milijardu dolara, što bi, ako Kongres odobri, bio najveći američki ugovor o naoružanju s tim ostrvom.

"Testiraju kako će američka vlada reagovati", rekao je Jang.

Prošle nedelje, kao protest zbog prodaje oružja Tajvanu, Peking je uveo sankcije protiv 20 američkih kompanija povezanih s odbranom i 10 rukovodilaca.

Ipak, Jang kaže da su te sankcije uglavnom simbolične i bez stvarnog učinka.

"Zato Peking i dalje oseća potrebu da izvodi velike vojne vežbe kako bi direktno pokazao svoje nezadovoljstvo", dodao je.

Odnosi između dve najveće svetske ekonomije bili su izrazito napeti tokom protekle godine, iako su komunikacioni kanali ostali otvoreni.

U novoj Strategiji nacionalne bezbednosti, objavljenoj početkom decembra, administracija Donalda Trampa naglasila je trgovinsko rivalstvo s Kinom, dok je u najnovijem izveštaju Pentagona Kongresu istaknuto kinesko vojno jačanje i modernizacija u kontekstu mogućih priprema za invaziju na Tajvan.

Pokretanjem ovih vojnih vežbi, Peking bi, prema Jangu, mogao testirati i hoće li SAD odgovoriti snažnim merama ili zauzeti suzdržaniji pristup kako bi se očuvali uslovi za planiranu posetu predsednika Donalda Trampa Kini sledeće godine.

U novembru je Tramp rekao da je pristao da poseti Peking u aprilu 2026. i pozvao kineskog predsednika Si Đinpinga u zvaničnu posetu SAD-u kasnije iste godine.

Spor s Japanom dodatno podiže napetosti

Kineska najava vežbi usledila je i nakon što je Peking izrazio nezadovoljstvo izjavama nove japanske premijerke Sanae Takaiči, koja je sugerisala da bi se japanska vojska mogla uključiti ako Kina preduzme akciju protiv Tajvana.

Napetosti između dve zemlje od tada su naglo porasle - Peking zahteva povlačenje izjave, dok Tokio ostaje pri njenoj suštini.

Istovremeno, kineski predsednik Si Đinping poslednjih godina sproveo je veliku čistku među visokim vojnim zvaničnicima. Nedavni izveštaji ukazuju i na to da bi ministar odbrane Dong Jun mogao biti pod istragom, iako to nije zvanično potvrđeno.

Su, vojni analitičar iz Taipeja, smatra da su izjave Takaiči i unutrašnja borba za moć unutar kineske vojske mogle podstaći "iscrpnu najavu vojnih vežbi oko Tajvana".

Još jedan faktor je aktuelna politička situacija na Tajvanu, gde je predsednik iz vladajuće stranke, dok parlament kontrolišu opozicione stranke koje zagovaraju bliže ekonomske veze s Pekingom. U takvom okruženju više političkih inicijativa naišlo je na prepreke u zakonodavnom procesu.

Prošlog meseca predsednik Tajvana Lai Ćing-te predstavio je plan da se tokom osam godina uloži dodatnih 40 milijardi dolara u poseban odbrambeni budžet. Međutim, to je blokirala opozicija koja kontroliše parlament.

"Mislim da je Peking primetio i ovaj raskol, koji mu omogućava da nastavi da vrši uticaj. Kroz ovu veliku vojnu vežbu kineske vlasti verovatno se nadaju da će opozicione stranke na Tajvanu pojačati kritike na račun Laija, a da će istovremeno, koristeći svoju većinu u parlamentu, nastaviti da blokiraju napore njegove administracije da usvoji budžet za odbranu", kazao je Jang za DW.

(Telegraf.rs)