"Tramp neće silom osvajati Grenland, cenim njegovu direktnost ali on nije budala"

Lord Mendelson, bivši britanski ambasador u SAD rekao je za BBC da ceni "direktnost" Donalda Trampa u političkim razgovorima, ali da on nije "budala", te da bi mu savetnici skrenuli pažnju da bi zauzimanje Grenlanda silom predstavljalo "pravu opasnost" po američke nacionalne interese.

Tokom Trampovog drugog mandata sve je veća pažnja usmerena na to kako se upravlja poluautonomnim danskim teritorijom Grenlandom, nakon što je Tramp u subotu rekao da SAD mora "posedovati" Grenland kako bi sprečile Rusiju i Kinu da to učine.

Preporučujemo

Danska i Grenland poručuju da teritorija nije na prodaju, a Danska je upozorila da bi vojna akcija značila kraj vojnog saveza NATO.

Sekretar za spoljne poslove SAD Marko Rubio održaće ove nedelje razgovore sa Danskom o Grenlandu. Ankete pokazuju da određeni broj građana Danske smatra da bi Sjedinjene Države mogle pokrenuti invaziju Grenlanda pod Trampovom administracijom.

"On to [upotrebu vojne sile da uzme Grenland] neće uraditi. Ne znam, ali dajem svoju najbolju procenu kao neko ko ga je prilično dobro posmatrao", rekao je lord Mendelson.

Grenland, retko naseljen, nalazi se između severne Amerike i Arktika i idealno je mesto za sisteme za rano upozoravanje na rakete i praćenje brodova u regionu.

Tramp je više puta isticao da je Grenland ključan za američku nacionalnu bezbednost, često bez dokaza tvrdeći da je teritorija "preplavljena ruskim i kineskim brodovima".

"Svi ćemo morati da se probudimo u realnosti da Arktik treba obezbediti protiv Kine i Rusije. A ako pitate mene ko će to voditi, svi to znamo, zar ne, da će to biti Sjedinjene Države", dodao je lord Mendelson.

U međuvremenu, Velika Britanija sarađuje sa saveznicima NATO na jačanju bezbednosti na Arktiku. Ministarka saobraćaja Hajdi Aleksander rekla je da su razgovori o obezbeđivanju regiona od Rusije i Kine deo uobičajenog posla NATO, a ne odgovor na američku vojnu pretnju, a zatim je rekla da se Velika Britanija slaže sa Trampom da je Arktički krug sve više osporavano mesto u svetu.

"Zaista je važno da učinimo sve što možemo sa svim našim saveznicima u NATO kako bismo osigurali da imamo efikasno sredstvo odvraćanja u tom delu sveta od Vladimira Putina", rekla je ona.

Ali, liderka konzervativaca Kemi Badenoh rekla je da je situacija na Grenlandu pitanje "drugog reda" u poređenju sa onim što se trenutno dešava u Iranu, jer demonstranti tamo prkose vladinim represijama. Pitanja o slanju trupa na Grenland su "hipotetička" jer "SAD nisu izvršile invaziju na Grenland", rekla je ona.

Lider liberalnih demokrata ser Ed Dejvi rekao je da bi Velika Britanija trebalo da pristane da rasporedi trupe na Grenland kao deo zajedničke operacije NATO, koju predvodi Danska.

"Trampove skandalne pretnje samo idu na ruku ruskom predsedniku Putinu", napomenuo je on.

SAD već imaju značajan uticaj na Grenland. Prema postojećim sporazumima sa Danskom, SAD imaju moć da dovedu onoliko vojnika koliko žele na ovu teritoriju.

Poslednjih godina, interesovanje za prirodne resurse Grenlanda je poraslo - uključujući retke zemne minerale, uranijum i gvožđe - kojima je sve lakše pristupiti kako se led topi zbog klimatskih promena. Naučnici smatraju da bi Grenland mogao imati i značajne rezerve nafte i gasa.

Ali Tramp je novinarima u Vašingtonu rekao da postojeći sporazumi nisu dovoljno dobri.

"Volim narod Kine. Volim narod Rusije", rekao je Tramp. "Ali ih ne želim za suseda na Grenlandu, to se neće dogoditi. Inače, NATO to mora da shvati".

BBC podseća da je vlada u Londonu smenila lorda Mendelsona sa mesta svog ambasadora u SAD nakon što su imejlovi pokazali da je bio u kontaktu sa milijarderom pedofilom Džefrijem Epstajnom nakon njegove prve osude za trgovinu ljudima.

Epstajn je umro u zatvorskoj ćeliji u Njujorku 10. avgusta 2019. godine dok je čekao suđenje po optužbama za trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije. Lord Mendelson, ključni arhitekta Novih laburista, na sceni je u britanskoj politici već četiri decenije.

Obavljao je niz ministarskih funkcija od izbora Tonija Blera i morao je dva puta da podnese ostavku sve dok laburisti nisu izgubili vlast 2010. godine.

(Telegraf.rs)