Šef danske vojske o Trampovim planovima za ostrvo: "Spremni smo da branimo Grenland. Moramo, to je obaveza"

Grenland ima 2.166.000 km², više od pet puta veći od Kalifornije, i uglavnom je prekriven ledom. Predsednik SAD Donald Tramp je preteći govorio o preuzimanju ostrva, žaleći se da Danska zapostavlja arktičku teritoriju. U sredu je The Atlantic razgovarao sa Peterom Bojsenom, šefom danske vojske, i pitao ga kako njegova zemlja planira da ojača odbranu Grenlanda.

Bojsen, vitke građe i stoičkih crta lica, nabrojao je vazdušne kapacitete i sajber odbranu - satelite, dronove i drugu tehnologiju koja može prikupljati podatke i uspostaviti "svest o prostoru". Jednostavnije rečeno, to znači tačno pratiti ko šta radi na gotovo nenastanjenoj teritoriji na vrhu sveta, koja povezuje evropski kontinent sa severnim delovima Amerike.

Preporučujemo

Ali šef vojske se zatim zaustavio.

"Da bi se održao suverenitet, potrebne su trupe na terenu", rekao je. Nagnuo se preko malog stola u Kasteletu, utvrđenju iz 17. veka u Kopenhagenu koje i dalje koristi vojska. "Potrebno je, naravno, imati jedinice koje mogu biti raspoređene na Grenlandu u vreme krize da pokažu prisustvo."

Kriza je nastupila. Ministri spoljnih poslova Danske i Grenlanda sastali su se u Beloj kući sa potpredsednikom SAD Džej Di Vensom i državnim sekretarom Markom Rubiom. Nakon sastanka, danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen nazvao je dijalog konstruktivnim, ali je priznao: "Nismo uspeli da promenimo američki stav. Jasno je da predsednik želi da osvoji Grenland." Tramp je to ponovo potvrdio, govoreći novinarima: "Treba nam Grenland zbog nacionalne bezbednosti."

Nekoliko sati ranije, dansko ministarstvo odbrane najavilo je pojačano vojno prisustvo na Grenlandu, uključujući avione, brodove i vojnike. Portparol Danskog komande odbrane rekao je da prisustvo predstavlja "rutinsko izvršavanje zadataka", deo "priprema za buduće aktivnosti", i predstavio ga kao ispunjenje obećanja iz jeseni prošle godine da se više ulaže u arktičku bezbednost, uključujući i Grenland. Premijer Švedske je rekao da vojnici iz njegove zemlje takođe dolaze na Grenland, a očekuje se da počne da pristiže i nemačko osoblje.

Danski poslanici sa kojima je razgovarao The Atlantic sumnjaju da tajming nije slučajan. Rekli su da vlada u Kopenhagenu želi da izbegne zaoštravanje tenzija sa SAD, ali takođe zna da ne može sedeti skrštenih ruku. "Ako želimo da imamo kredibilan odvraćajući efekat, moramo poslati nešto", rekao je član danskog parlamentarnog odbora za odbranu, pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme. Američki zvaničnik u Kopenhagenu rekao je da je raspoređivanje u skladu sa danskim obećanjima za jačanje arktičke odbrane, ali da je verovatno ubrzano zbog tenzija sa SAD.

Ovaj potez izgleda da Trampovoj administraciji nudi jasnu dilemu: "Da li ćete se pridružiti našim naporima ili ih uništiti?"

Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen, govoreći novinarima juče, najavio je novo vojno prisustvo. Rekao je da dodatne snage predstavljaju "jasan odgovor na izazov koji stoji pred Arktikom", ali je raspoređivanje opisao kao zajednički NATO poduhvat, a ne pretnju Amerikancima.

Bojsen je u razgovoru naglasio slično. Na čelu vojske je od 2024, učestvujući u vojnoj izgradnji koja se proteže na istok do ostrva Bornholm u Baltičkom moru i na zapad do Grenlanda. Istorijski, danska vojska nije imala veliko stalno prisustvo na Grenlandu, iako je njena Zajednička arktička komanda sa sedištem u Nuku, glavnom gradu tog ostrva, a dodatno osoblje se nalazi u Station Nord, najsevernijoj vojnoj bazi sveta, i na nekoliko drugih punktova. Uprkos tvrdnjama Trampa da neprijatelji prete ostrvu, Bojsen je rekao da danska obaveštajna služba nije identifikovala neposrednu pretnju - "ni od Rusije, ni Kine, ni bilo koga drugog". Isto su rekli i sadašnji i bivši američki zvaničnici.

Bojsen je rekao da je Danska prošle godine rasporedila oko 600 vojnika na Arktiku. Sa novim pravilima o vojnim obavezama, koja povećavaju broj danskih vojnika, kao i zajedničkim NATO prioritetima u polarnom regionu, rekao je da će "sposobnost zemlje da deluje tamo biti povećana". Danske vlasti očekuju da saveznici takođe pojačaju prisustvo na Grenlandu, rekao je Bojsen, navodeći vežbu pod vođstvom Danske na ostrvu 2025, u kojoj su učestvovale Francuska, Nemačka, Švedska i Norveška.

"Dakle, mislim da bi neki od naših ključnih saveznika, uključujući Amerikance, želeli da nam se pridruže na Grenlandu."

Ali Tramp izgleda odlučan da krene drugačijim putem. On je rugao postojećim naporima da se brani Grenland i insistirao da SAD moraju posedovati ostrvo, koje uživa u domaćoj upravi unutar Kraljevine Danske od 1979. Sporazum iz Hladnog rata između Danske i SAD dao je Vašingtonu široka ovlašćenja za vojne operacije na toj teritoriji, a trenutno američke Svemirske snage imaju bazu na severozapadnoj obali. Danski poslanik Rasmus Jarlov rekao je da Trampova administracija još nije iznela jasan cilj za Grenland, osim njegovog sticanja. "To je naš izazov", rekao je Jarlov. "I, naravno, budući da oni već imaju potpuni pristup, malo je teško poboljšati nešto."

"Ali", dodao je poslanik smejući se, "spremni smo da pokušamo."

Tramp, s druge strane, ne deluje raspoložen za pregovore. Na društvenim mrežama je napisao da je sve manje od vlasništva "neprihvatljivo". Prošle godine interesovanje za kupovinu Grenlanda bilo je više način da provocira Evropljane nego jasna spoljna politika, ali je nedavno obnovio pokušaje da SAD dominiraju sopstvenom hemisferom. Nedavni vojni napad na Venecuelu - i kasnije obećanje da će "pokrenuti" tu zemlju - ponovo su probudili njegovu želju za širenjem, kažu njegovi saradnici. Tramp je izrazio preferenciju za kupovinu Grenlanda, ali nije isključio silu; jedan od njegovih savetnika rekao je da voli "da drži ljude u neizvesnosti" i da nijedna opcija nije isključena.

Juče, nakon što je premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen obećao lojalnost Danskoj, Tramp je rekao da "ne zna ništa" o Nilsenu, ali da bi takav izbor bio "veliki problem za njega".

Veliki problem za sve bio bi američki vojni upad na Grenland. Član 5 statuta NATO obavezuje članice da napad na jednu smatraju napadom na sve (ne predviđa šta se dešava ako članovi NATO napadnu jedni druge). Postoji i kraljevski dekret iz 1952, donet nakon ponižavajućeg poraza Danske od nacista u Drugom svetskom ratu, koji obavezuje danske vojnike da je brane ako im je teritorija napadnuta. Bojsen je jasno naglasio da je dekret deo vojne službe. "Morate", rekao je. "To je obaveza."

Kada je upitan da li bi danske snage zaista uzvratile Amerikancima, izbegao je direktan odgovor: "Ovo je veoma političko pitanje", rekao je. "Ja sam samo vojnik."

(Telegraf.rs)