Izbori u Mađarskoj najvažniji su u EU u 2026: Ima li šanse da neko pobedi Orbana?

Mađari izlaze na birališta u aprilu i, neuobičajeno, neko osim premijera Viktora Orbana ima realnu šansu da pobedi. Pripremite se za najznačajnije izbore ove godine u Evropskoj uniji.

Izborna kampanja u Mađarskoj ove nedelje je ušla u višu brzinu, dok se populistički nacionalistički premijer Viktor Orban suočava sa do sada najtežim izazovom svom 15-godišnjem ostanku na vlasti, prenosi Politico.

Preporučujemo

Dugogodišnja opozicija, koja je dugo trpela poraze, nada se da bi Peter Mađar konzervativni lider opozicione stranke Tisa, koja prema anketama ima prednost od 12 procentnih poena, mogao da preokrene ono što sam Orban opisuje kao mađarsku "neliberalnu demokratiju".

Za mnoge Mađare, ovi izbori predstavljaju referendum o Orbanovom modelu vladavine. Pod njegovim vođstvom, vlada koju predvodi Orbanova stranka Fides pojačala je kontrolu nad medijima i državnim kompanijama što je izazvalo optužbe za klijentelizam dok je istovremeno oslabila nezavisnost sudstva i donela zakone koji su doveli do strmoglavog pada Mađarske na rang-listama transparentnosti.

Zemlja se sada nalazi na samom dnu indeksa vladavine prava Svetskog projekta pravde (World Justice Project) među državama članicama EU. Orban (62) lider u EU koji je najbliži ruskom diktatoru Vladimiru Putinu i predstavlja stalnu prepreku naporima Brisela da izgradi jedinstven front protiv Kremlja.

Više puta je ulazio u sukobe sa EU oko tema koje se kreću od prava LGBTQ+ osoba do migracija. Predviđajući kraj liberalnog multilateralnog poretka, Orban je početkom godine izjavio da će se EU "raspasti sama od sebe".

Ali može li Mađar zaista da zbaci svog bivšeg saveznika? I čak ako to uspe, koliko bi realno mogao da vrati Mađarsku ka liberalnoj demokratiji dok Orbanova državna arhitektura i dalje ostaje na snazi?

POLITICO razlaže pet ključnih pitanja dok se Mađarska približava seizmičnom glasanju zakazanom za 12. april.

1. Zašto bi me to trebalo da zanima?

Mađarska je možda relativno mala, sa populacijom od 9,6 miliona, ali pod Orbanovim vođstvom postala je jedna od najvećih glavobolja EU. On je dugo koristio veto Budimpešte u Briselu kao oružje kako bi blokirao sankcije vezane za Rusiju, vezao finansijsku pomoć Ukrajini i više puta odugovlačio hitne odluke EU.

On je takođe ključni, a ponekad i vodeći, član grupe desničarskih populista u prestonicama EU, koji se ujedinjuju oko tema kao što su protivljenje migraciji i skepticizam prema naoružavanju Ukrajine. Bez Orbana, češki Andrej Babiš i slovački Robert Fico bi bili daleko izolovanije figure na samitima Evropskog saveta.

Brisel je često pribegavao složenim zaobilaznim rešenjima kako bi zaobišao opstrukciju Mađarske, a Orbanovo uporno protivljenje dovelo je do poziva da se ukine pravilo jednoglasnosti koje je na snazi decenijama.

"Čuli ste me 20 puta kako žalim, ako ne i više, zbog stava Viktora Orbana, koji je svaki put kada smo morali da krenemo napred da pomognemo Ukrajini... koristio svoj veto da bi izvršio još više ucena", rekla je šefica liberalne stranke EU Valeri Hajer.

2. Koja su glavna bojna polja?

Mađar optužuje Orbana i Fides za nepotizam i korupciju, za slabljenje ekonomije zemlje favorizovanjem oligarha i za propuštanje sredstava EU antagonizacijom Brisela.

Orban želi da predstavi svog zakletog neprijatelja Mađara kao marionetu kojom upravlja Brisel.

U protekloj godini, Fides je pokrenuo javne debate sa ciljem da podeli bazu Mađara, koja se proteže od zelenih i levičarskih glasača do razočaranih bivših Orbanovih lojalista, oko tema kao što je zabrana LGBTK+ ponosa.

Tisina strategija je bila da izbegne pozicioniranje po kontroverznim pitanjima, u nastojanju da osvoji apsolutnu većinu koja će stranci dati moć da reformiše izborni zakon, za koji kažu da ga je Orban namestio u svoju korist, i omogući ustavne promene.

Tisin drugi čovek, Zoltan Tar, rekao je za POLITICO da očekuje da će Orbanova vlada upotrebiti "sve moguće prljave trikove".

"Kleve državne propagande, lažni podaci generisani veštačkom inteligencijom, falsifikovani video snimci, potencijalni inscenirani incidenti, ucene i iskorišćavanje nameštenog izbornog sistema. Mobilisaće sve jer imaju toliko toga da izgube", rekao je Tar.

Govoreći na kongresu Fidesa u subotu, Orban je osudio Tisu kao proevropskog poslušnika.

"Ako glasate za Tisu ili DK [socijaldemokratsku demokratsku koaliciju], glasate protiv sopstvene budućnosti. Tisa i DK će sprovoditi zahteve Brisela bez treptaja. Ne zaboravite da je Tisin šef gospodin Veber, najveći ratni huškač u Evropi", rekao je Orban, misleći na nemačkog šefa Evropske narodne partije, Manfreda Vebera.

3. Kako i kada se održavaju izbori?

Nacionalni izbori će se održati u nedelju, 12. aprila. Birači će birati novu Narodnu skupštinu sa 199 mesta po mađarskom mešovitom izbornom sistemu, sa 106 poslanika izabranih u jednomandatnim izbornim jedinicama i 93 sa nacionalnih stranačkih lista.

Anketa javnog mnjenja časopisa POLITICO pokazuje da Tisa vodi sa 49 odsto podrške ispred Fidesa sa 37 odsto dok Orbanova stranka zaostaje već skoro godinu dana.

Iako zvanična kampanja počinje 21. februara, trka je efikasno u punom jeku već mesecima.

Druge značajne stranke u trci su Demokratska koalicija (DK), krajnje desničarski pokret Mi Hazank (Naša domovina) i satirična Mađarska stranka dvorepog psa (MKKP), uglavnom stvorena da ismeva Orbanovu politiku. Ali one se bore za opstanak jer možda neće ispuniti prag podrške za osvajanje mesta u parlamentu - što znači da bi mađarsko zakonodavno telo mogle isključivo kontrolisati dve desničarske stranke.

4. Mogu li izbori biti slobodni i pošteni?

Izazivači vladajuće stranke suočavaju se sa sistemom koji je osmišljen da favorizuje Fides. Orbanova vlada je 2011. godine preuredila izborne okruge i reformisala sistem glasanja kako bi maksimizirala svoje šanse za osvajanje mesta.

"Nema direktnog mešanja u sam čin glasanja, ali šire konkurentsko okruženje, kako u pogledu institucionalnih pravila, tako i pristupa resursima u velikoj meri ide u korist vladajućih stranaka", rekao je politički analitičar Marton Bene sa Instituta za političke nauke TK u Budimpešti.

Pored toga što kontroliše oko 80 procenata medijskog tržišta, vlada dozvoljava etničkim Mađarima u susednim zemljama (koji uglavnom favorizuju Fides) da glasaju putem pošte, dok oni koji žive u inostranstvu i koji su zadržali svoje mađarske adrese moraju da putuju u ambasade da bi glasali.

"Jedna strana uživa pristup svim resursima države, dok izazivač ne dobija nikakvo javno finansiranje kampanje i praktično nema prisustvo u medijima pod kontrolom države", rekao je politolog Rudolf Mec iz Instituta TK, dodajući da je ova neravnoteža delimično nadoknađena u digitalnoj sferi.

Ali čak ni nepravedni uslovi ne isključuju pobedu Mađara, kaže Bene, sve dok se očuva integritet procesa glasanja.

5. Koliko bi pobeda Mađara zaista promenila Mađarsku?

Briselski establišment se moli da Mađar pobedi, nadajući se da će Tisina vlada produbiti veze sa EU.

Šefica centrista Hajer rekla je da njena stranka podržava "svakog kandidata koji će nositi proevropske vrednosti, koji će biti u stanju da pobedi" aktuelnog mađarskog premijera.

Šef konzervativaca Veber brzo je pozdravio Tisu u porodici desnog centra kako bi obezbedio uticaj u Budimpešti i dao im resurse za razvoj njihove izborne platforme. On je više puta predstavio Mađara kao čoveka koji će spasiti Mađarsku od Orbana.

Iako se smatra potencijalnim graditeljem mostova za zategnute odnose Brisela i Budimpešte, Mađar nikako nije nepokolebljivi navijač EU. Bio je uzdržan po pitanju Brisela, smatrajući da bi Orban mogao da iskoristi svako približavanje protiv njega. U intervjuu za POLITICO u oktobru 2024. rekao je: "Mi svakako ne verujemo u evropsku superdržavu".

Na domaćem frontu, Tar, Tisin drugi čovek, rekao je da stranka želi da "zadrži graničnu ogradu, protivi se obaveznim migracionim kvotama i ubrzanom pristupanju Ukrajine, teži miru, bori se protiv ruske propagande, jača V4 [Mađarsku, Poljsku, Češku i Slovačku] i Centralnu Evropu, a da pritom ne bude evropski "loš momak".

To odražava prognozu politikologa Meca, koji je rekao da pobeda Mađara "ne bi značila radikalan zaokret ili povratak nekoj idealizovanoj prošlosti".

"Uloga Mađarske kao stalnog ometača EU verovatno bi izbledela, ne zato što nacionalni interesi nestaju, već zato što bi se oni ostvarivali kroz pregovore i institucionalno angažovanje, a ne stalnom politikom veta i simboličkim sukobima", dodao je Mec.

Analitičari su takođe upozorili da bi promene kod kuće mogle biti spore. Zoltan Vasali sa Univerziteta Milton Fridman rekao je da bi demontaža trenutnog sistema bila "pravno i institucionalno izazovna".

"Osnovna ustavna tela zadržaće svoje mandate i nakon predstojećih izbora, a ključne pozicije ostaju na raspolaganju pojedincima koji su povezani sa aktuelnom vladom, što ograničava promene u bliskoj budućnosti", rekao je Vasali.

Razmere mađarske pobede mogle bi biti odlučujuće. Dvotrećinska parlamentarna većina, koja bi omogućila novoj vladi da promeni ustav, rekao je Mec, bila bi "prekretnica".

"To bi mađarskoj vladi dalo pravni kapacitet da obnovi osnovne elemente vladavine prava, ponovo izgradi kontrole i ravnoteže i uvede zaštitne mere kao što su ograničenja mandata za ključne funkcije", rekao je on.

(Telegraf.rs)