Pojavio se novi plan za krizu na Grenlandu: "To bi moglo da bude privremeno rešenje, ali i trajna zamka"

Za nekoliko nedelja Grenland je od periferne vesti prerastao u jednu od najvažnijih tema u svetskim medijima. "Najzaslužniji" za to je američki predsednik Donald Tramp.

Klimatske promene, nove pomorske rute, pristup kritičnim sirovinama i bezbednosna arhitektura NATO-a učinili su najveće ostrvo na svetu prostorom na kome se prepliću interesi velikih sila, regionalnih aktera i lokalnog stanovništva.

Preporučujemo

Međutim, Trampova želja da ga prisvoji pretvorila je Grenland u kriznu tačku koja može dovesti do raspada transatlantskog saveza, a juče je Tramp otvoreno zapretio svim zemljama koje se protive otimanju Grenlanda.

Trampu pritom nije jasno zašto Danska uopšte polaže bilo kakva prava na Grenland.

"Činjenica da su tamo pristali brodom pre 500 godina ne znači da poseduju tu zemlju. Pravni legitimitet Danske danas je izuzetno čvrst, što je retkost u arktičkom prostoru", rekao je.

Danski suverenitet nad Grenlandom nije rezultat klasične kolonijalne dominacije, već dugog kontinuiteta diplomatskih i pravnih odluka.

Grenland je kroz istoriju bio deo dansko-norveške krune, a nakon 1814. godine Danska je zadržala kontrolu nad ostrvom, uprkos gubitku Norveške. Suverenitet Danske dodatno je potvrđen 1933. godine, kada je Stalni sud u Hagu odbio norveške zahteve za istočnim Grenlandom.

Danas je Grenland sastavni deo Kraljevine Danske, ali uživa široku autonomiju, uključujući sopstveni parlament, službeni jezik i kontrolu nad prirodnim resursima.

Stanovnici ostrva su na referendumima odlučili da zadrže vezu sa Danskom, uz jaču autonomiju, umesto potpune nezavisnosti. Ovaj odnos predstavlja geopolitički kompromis: Danska obezbeđuje sigurnost i međunarodni status, dok Grenland Danskoj daje arktički uticaj i pristup globalnim forumima.

Ukratko, Danska upravlja Grenlandom jer je to pravno, politički i istorijski utemeljeno, dok stanovnici ostrva zadržavaju značajnu autonomiju i pravo na buduću samostalnost.

"Pravni legitimitet Danske danas je izuzetno čvrst, što je retkost u arktičkom prostoru. Upravo zato Grenland već vekovima nije bio zona spora", naglašava Pal Sigurd Hilde sa Norveškog instituta za odbranu.

Paralelno sa jačanjem američke ideje o preuzimanju Grenlanda, sve snažniji su i otpori Grenlanđana i Danaca protiv takvog scenarija. Danas se u više danskih gradova, kao i u grenlandskoj prestonici Nuuku, očekuju veliki protesti protiv ambicija američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme Grenland. Organizatori poručuju da žele da pošalju jasnu poruku o poštovanju demokratije i osnovnih ljudskih prava, koristeći i dolazak delegacije američkog Kongresa u Kopenhagen kako bi se njihov glas snažnije čuo.

"Grenland Danskoj daje ono što male države retko imaju stratešku dubinu“

Grenland za Dansku predstavlja ključnu geostratešku polugu. Bez njega, Kopenhagen bi imao ograničen uticaj van evropskog kontinenta. Sa Grenlandom, Danska učestvuje u Arktičkom savetu, NATO bezbednosnim planovima i globalnim raspravama o klimatskim promenama.

„Grenland Danskoj daje ono što male države retko imaju stratešku dubinu. Zbog njega Danska nije samo korisnik bezbednosti, već i njen proizvođač, kaže Majkl O’Konor, bivši savetnik NATO-a za Arktik.

Analitičari ističu da se godišnja subvencija Grenlandu, u iznosu od oko 500 miliona evra, u Kopenhagenu sve više posmatra kao cena geopolitičke relevantnosti, a ne kao socijalni teret.

Za Evropsku uniju Grenland je postao strateški oslonac energetske i industrijske bezbednosti.

Posebno se ističe potencijal retkih metala neophodnih za zelenu tranziciju. Godine 2021. Evropski savet potvrdio je da Grenland nije deo teritorije EU i ne pripada jedinstvenom tržištu, te da ga, za razliku od nekih najudaljenijih regiona Unije, ne obavezuje pravna tekovina EU, ali da ima pravo na finansijski okvir kojim se jača strateško partnerstvo.

"Bez pristupa arktičkim resursima, evropska industrijska politika ostaje ranjiva. Grenland je jedna od retkih realnih alternativa kineskoj dominaciji u sektoru kritičnih sirovina", upozorava Izabel Furnije, profesorka sa Univerziteta u Lilu.

"Led koji se topi na Grenlandu diktira tempo klimatskih promena u Evropi"

Pored resursa, Grenland ima ključnu ulogu i u klimatskom nadzoru. „Led koji se topi na Grenlandu diktira tempo klimatskih promena u Evropi“, dodaje Furnije. „U tom smislu, Grenland je evropska klimatska predstraža.“

Za stanovnike Grenlanda geostrateški značaj ostrva istovremeno je prilika i izazov. Danska obezbeđuje socijalnu sigurnost, ali rastuća međunarodna pažnja otvara pitanje dugoročne političke samostalnosti.

"Grenlanđani sve više shvataju da nisu samo mala zajednica na ivici sveta, već akteri u globalnoj igri. Pitanje nije da li će Grenland biti važan, već ko će imati najveći uticaj na njegove odluke", smatra Ane Bak, danska analitičarka za arktičku politiku.

Dok se u manjim zajednicama i dalje živi u skladu sa tradicionalnim obrascima, glavni grad Nuuk se ubrzano pretvara u moderan arktički grad. Digitalna infrastruktura, nova luka i međunarodni projekti simbol su promena.

"Grenland je danas laboratorija buduće geopolitike. Ovde se istovremeno testiraju klimatske, bezbednosne i resursne politike velikih sila", rekla je Bak.

"Ko kontroliše Grenland, kontroliše severni prilaz Atlantiku"

"Ko kontroliše Grenland, kontroliše severni prilaz Atlantiku i vazdušni koridor između Severne Amerike i Evrope. U vojno-strateškom smislu, to je prirodni nosač radara i protivraketne odbrane“, kaže Erik Lund, analitičar bezbednosne politike sa Univerziteta u Oslu.

Iz američke perspektive, Grenland je nezamenljiva strateška tačka u odbrani severnog Atlantika i kontinentalnih Sjedinjenih Država. Njegov položaj između Severne Amerike i Evrope čini ga prirodnim mostom, ali i tampon-zonom u slučaju sukoba sa Rusijom.

"Grenland je centralna tačka GIUK-praznine, prostora između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva, koji je presudan za kontrolu pomorskog i vazdušnog saobraćaja. Bez Grenlanda, američka protivraketna i radarska odbrana na severu bila bi ozbiljno oslabljena", objašnjava Džejms Holovej, bivši analitičar američkog Ministarstva odbrane.

Američki protektorat

Za grenlandsko društvo, eventualno američko preuzimanje nosi i prilike i rizike. Sa jedne strane, donelo bi ogromna ulaganja u infrastrukturu, radna mesta i bezbednost, potencijalno ubrzavajući put ka ekonomskoj samoodrživosti. Sa druge strane, postavlja se pitanje ko bi dugoročno donosio ključne odluke.

"Grenlanđani žele nezavisnost, a ne da zamene jednu metropolu drugom. Američki protektorat mogao bi biti privremeno rešenje, ali i trajna zamka", kaže Bak.

U kontekstu rastućih globalnih tenzija, američki protektorat nad Grenlandom više nije teorijska konstrukcija, već jedna od realnih opcija budućeg razvoja Arktika.

Veliko je pitanje, međutim, šta bi takav ishod značio za savezništvo Evrope i Amerike.

(Telegraf.rs)