Zašto Donald Tramp tako jako želi Grenland i zašto je ovo ostrvo toliko važno?

Od početka januara, Grenland, ogromna, autonomna arktička teritorija pod upravom Danske, izbio je iz senke međunarodnih odnosa i dospeo u sam njihov centar.

Dok predsednik Donald Tramp ponavlja svoje pozive da Sjedinjene Američke Države preuzmu kontrolu nad ovim udaljenim ostrvom, mogućnost da najmoćnija članica NATO saveza pripoji teritoriju koja pripada drugoj članici dovela je odnose Vašingtona sa njegovim evropskim saveznicima u NATO u stanje krize.

Preporučujemo

Kada je Tramp prvi put izneo takve planove 2019. godine, tokom svog prvog mandata, kao i na početku drugog mandata 2025. godine, oni su uglavnom bili odbačeni kao neozbiljni, prenosi CNN.

To se promenilo poslednjih nedelja. Nakon što su američke snage 3. januara napale prestonicu Venecuele i zbacile predsednika te zemlje Nikolasa Madura, Trampove izjave dobile su novu težinu, potkrepljene drskim pokazivanjem američke moći.

Dok evropski lideri upozoravaju da bi kriza oko Grenlanda mogla dovesti do raspada NATO saveza, Tramp je pojačao svoje pretnje, izjavivši u subotu da će uvesti carinu od 10 odsto za nekoliko evropskih zemalja ukoliko se ne postigne dogovor o tome da SAD kupe ostrvo.

Za mnoge same Grenlanđane, rasprava o tome da Sjedinjene Države preuzmu njihovu teritoriju predstavlja "potpuni čin nepoštovanja", rekao je za CNN grenlandski filmski stvaralac Inuk Silis Hogh.

Hiljade Grenlanđana protestovalo je u subotu protiv Trampovih poziva da preuzme Grenland, dok su se hiljade drugih pridružile protestima u Danskoj. Pa zašto bi Tramp stalno usmeravao pažnju na ovo udaljeno, retko naseljeno ostrvo i zašto to izaziva tenzije sa Evropom? Evo šta treba da znate.

Kakav je i šte je Grenland?

Grenland, ostrvo bogato resursima površine 2,16 miliona kvadratnih kilometara, nekadašnja je danska kolonija, a danas autonomna teritorija Danske, smeštena na Arktiku.

Ovo je najređe naseljena zemlja na svetu i, zbog ograničene mreže puteva, njenih 56.000 stanovnika putuje brodom, helikopterom i avionom između gradova na ostrvu, koji su pretežno raštrkani duž zapadne obale. Glavni grad Nuk je simbol tih gradova, sa jarko obojenim kućama zbijenim između razuđene obale i planina u unutrašnjosti.

Van gradova, Grenland je uglavnom divljina, sa 81 odsto zemljišta je pod ledom. Skoro 90 odsto stanovništva je inuitskog porekla, a njegova ekonomija se dugo vrti oko ribolova.

"Nijedna osoba ne može da poseduje zemlju na Grenlandu, što čini pogled na našu zemlju kao nekretninu još provokativnijim za nas", rekao je Heg.

Zašto je Grenland toliko strateški važan?

Tri međusobno povezana faktora, naglašena klimatskom krizom, čine Grenland tako važnim strateškim regionom. To su njegov geopolitički položaj, njegovi prirodni resursi i potencijalne severne brodske rute oko njega.

Grenland se nalazi između SAD i Evrope i nalazi se na takozvanom jazu GIUK, pomorskom prolazu između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije koji povezuje Arktik sa Atlantskim okeanom. Ova lokacija ga čini neophodnim za kontrolu pristupa Severnom Atlantiku, kako za trgovinu, tako i za bezbednost.

Njegovi bogati prirodni resursi, uključujući naftu, gas i retke zemne minerale, doprinose njegovom strateškom značaju, jer Kina koristi svoju dominaciju u industriji retkih zemnih metala da bi izvršila pritisak na SAD. Ovi minerali su ključni za globalnu ekonomiju jer su potrebni za proizvodnju svega, od električnih automobila i vetroturbina do vojne opreme.

Grenlandske mineralne riznice mogu postati pristupačnije kako klimatska kriza topi arktički led, ali njihovo rudarenje će verovatno biti teško, s obzirom na planinski teren, nedostatak infrastrukture i propise o zaštiti životne sredine.

Topljenje leda takođe čini severne brodske rute plovidnim tokom većeg dela godine, što ima implikacije i za trgovinu i za bezbednost.

Tramp je umanjio značaj prirodnih resursa Grenlanda, rekavši novinarima prošlog meseca: "Grenland nam je potreban zbog nacionalne bezbednosti, a ne zbog minerala".

Ali njegov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc je u januaru 2024. sugerisao da je Trampov fokus bio na prirodnim resursima, rekavši za Foks njuz da je fokus administracije na Grenlandu bio "na kritičnim mineralima i prirodnim resursima".

Sve to znači da se SAD, Kina i Rusija sada bore oko arktičkog regiona dok klimatska kriza menja njegovu geografiju.

Više od četvrtine ruske teritorije nalazi se na Arktiku, tako da je Moskva uvek smatrala taj region vitalnim za svoju odbranu. Poslednjih godina Kina se uključila u borbu, proglasivši se "blizuarktičkom državom" 2018. godine i težeći ka cilju "polarnog puta svile" za arktičku plovidbu.

Kada je Grenland ponovo ušao u Trampov fokus?

Dan nakon što su američke snage otele Madura iz njegovog doma 3. januara, Tramp je ponovio da je SAD potreban Grenland "sa stanovišta nacionalne bezbednosti".

"Grenland je svuda prekriven ruskim i kineskim brodovima", rekao je Tramp novinarima u avionu Air Force One, iako je u početku rekao da ne želi da govori o tome.

"Potreban nam je Grenland sa stanovišta nacionalne bezbednosti, a Danska to neće moći da uradi".

Nekoliko zvaničnika Trampove administracije, i sam Tramp, udvostručili su napore od tada. U subotu, dve nedelje nakon što je prvi put ponovo usmerio pažnju na Grenland, Tramp je signalizirao još jednu eskalaciju, rekavši da će uvesti tarife nekoliko evropskih zemalja ukoliko ne postignu dogovor.

"Subvencionisali smo Dansku, i sve zemlje Evropske unije, i druge, dugi niz godina tako što im nismo naplaćivali carine ili bilo kakve druge oblike nadoknade", napisao je Tramp u objavi na Truth Social. "Sada, posle vekova, vreme je da Danska uzvrati, svetski mir je u pitanju!".

Šta je Tramp ranije rekao?

Tramp se raspitivao o mogućnosti kupovine Grenlanda tokom svog prvog mandata i, uprkos tome što mu je ostrvo reklo da "Grenland nije na prodaju", ponovio je te pozive u decembru 2024. godine, rekavši u objavi na društvenim mrežama:

"U svrhu nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta, Sjedinjene Američke Države smatraju da je vlasništvo i kontrola nad Grenlandom apsolutna neophodnost".

Potpredsednik Džej Di Vens otputovao je na ostrvo u martu 2025. godine, kada je rekao da je "politika Sjedinjenih Država" da se vide promene u danskom rukovodstvu ostrva, ali je priznao da Grenlanđani treba da odlučuju o svojoj budućnosti.

Ankete na Grenlandu ukazuju na jasno protivljenje tome da on postane deo SAD. I tri četvrtine Amerikanaca kaže da se protivi pokušaju SAD da preuzmu kontrolu nad Grenlandom, prema anketi CNN, koju je sproveo SSRS, a koja je objavljena u četvrtak.

Kakvo je bilo američko prisustvo tamo istorijski gledano?

SAD već imaju bezbednosno uporište na Grenlandu, nasleđe Hladnog rata kada je blizina teritorije Rusiji učinila bitnim posmatračkim mestom u slučaju raketnog napada.

Potpisala je sporazum o odbrani sa Danskom 1951. godine, koji joj je omogućio da stacionira trupe u vojnoj bazi koja se i dalje koristi, mada u mnogo manjem obimu. Pre toga, SAD su nekoliko puta pokušale da kupe Grenland, poslednji put 1946.

Dve zemlje dugo održavaju bliske odnose i "dobru osnovu za poslovanje", prema rečima Kristijana Keldsena, izvršnog direktora Grenlandskog poslovnog udruženja.

"Ne postoje prepreke za američka ulaganja u energetiku, rudarstvo, turizam i druge stvari na Grenlandu", rekao je on.

Šta to znači za NATO?

Iznošenjem svojih planova na teritoriji druge članice NATO i preteći tarifama kako bi primorala evropske zemlje na pokornost, Trampova administracija je zadala udarac pravo u srce vojnog saveza koji je osnovan pre 77 godina.

Evropski lideri, koji su "dugo bili na prstima" oko Trampa, reagovali su neobično čvrsto tokom vikenda, osuđujući pretnju tarifama i potvrđujući svoju podršku Danskoj.

"Tarinske pretnje potkopavaju transatlantske odnose i rizikuju opasnu spiralu pada", saopštile su Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Holandija, Norveška, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo u nedelju.

Ranije ove nedelje, evropske zemlje su rasporedile mali broj vojnog osoblja na Grenland radi učešća u zajedničkim vežbama sa Danskom.

Iako nije nužno neuobičajeno da zemlje NATO šalju vojna sredstva za vežbe na Grenlandu, tajming predstavlja značajan znak podrške Danskoj i naglašava tenzije između SAD i Evrope.

Tramp je, u međuvremenu, upozorio u objavi na Truth Social da je raspoređivanje "veoma opasna situacija za bezbednost, sigurnost i opstanak naše planete".

Šta misle žitelji Grenlanda?

Trampovi planovi su izuzetno nepopularni na Grenlandu. Oko 5.000 demonstranata značajan deo stanovništva teritorije, okupilo se u subotu u Nuku, mašući transparentima poput "Jenkiji, idite kući" i "Grenland je već sjajan".

Muškarac demonstrant, koji nije predstavio svoje ime, rekao je: "Ne prihvatamo ovu vrstu agresije", misleći na Trampove pretnje da će aneksirati Grenland.

Trampovo često pozicioniranje o Grenlandu pogađa pravo u srž politike te teritorije, koju je dugo oblikovalo kolonijalno nasleđe Danske.

Pripojena je Danskoj 1953. godine kada je talas dekolonizacije zahvatio svet nakon Drugog svetskog rata, a zatim joj je dodeljena samouprava 1979. godine. Godine 2009. postigla je samoupravu, ali njenu spoljnu, bezbednosnu, odbrambenu i monetarnu politiku i dalje kontroliše Danska.

Grenlandski političari su obećali da će preduzeti korake ka nezavisnosti, ali nisu ponudili konkretan vremenski okvir. Iako ne žele svi Grenlanđani nezavisnost od Danske, malo ko želi da zameni Dansku za vođstvo SAD.

Grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen nazvao je retoriku SAD "potpuno neprihvatljivom".

"Kada predsednik Sjedinjenih Država govori o 'potrebi za Grenlandom' i povezuje nas sa Venecuelom i vojnom intervencijom, to nije samo pogrešno. To je nepoštovanje", rekao je on u saopštenju.

Ljudi na Grenlandu su uglavnom reagovali ponovnim potvrđivanjem svog nacionalnog identiteta kroz akcije poput objavljivanja grenlandske zastave na društvenim mrežama, rekao je Heg.

"To uznemirava mnoge ljude, i mislim da je to u velikoj meri zbog ovog nedostatka poštovanja koji osećamo kada američka administracija jednostavno ide iznad naših glava i pokušava da nas kupi".

Ipak, za manjinu Grenlanđana poput Kuna Fenkera, poslanika parlamenta iz proameričke opozicione stranke Nalerak, neki od Trampovih komentara su "primljeni prilično dobro".

"Ako kaže da Grenland ima pravo na samoopredeljenje ili da bi se mogli pridružiti Sjedinjenim Državama, to je velika ponuda od predsednika Sjedinjenih Država", rekao je Fenk.

(Telegraf.rs)