Četiri sekunde smo bliži apokalipsi: Pomereno vreme na Satu sudnjeg dana

Američki Bilten atomskih naučnika pomerio je vreme na Satu sudnjeg dana.

Vreme je pomereno četiri sekunde unapred i sada j ostalo još 85 sekundi do ponoći, odnosno apokalipse, preneo je CNN.

Preporučujemo

Na zoru nuklearnog doba, naučnici su stvorili Sat sudnjeg dana kao simboličan prikaz koliko je čovečanstvo blizu da uništi svet. Danas u utorak, gotovo osam decenija kasnije, sat je pomeren na 85 sekundi do ponoći, najbliže ponoći koliko je ikada bio, prema Biltenu atomskih naučnika, koji je sat uspostavio 1947. godine.

Ponoć predstavlja trenutak u kojem bi ljudi učinili Zemlju nenastanjivom.

Prošle godine, Bilten je postavio sat na 89 sekundi do ponoći, što je u tom trenutku bilo najbliže tom času u istoriji. Nakon što je sat bio podešen na 90 sekundi do ponoći 2023. i 2024. godine, naučnici su promenili vreme za 2025. zbog nedovoljnog napretka u suzbijanju ili regulisanju globalnih izazova, uključujući nuklearni rizik, klimatsku krizu, biološke pretnje i napredak u „disruptivnim tehnologijama“ kao što je veštačka inteligencija. Naučnici iz Biltena su takođe naveli širenje dezinformacija, pogrešnih informacija i teorija zavere kao dodatne egzistencijalne pretnje čovečanstvu.

"Čovečanstvo nije ostvarilo dovoljan napredak u vezi sa egzistencijalnim rizicima koji nas sve ugrožavaju", rekla je predsednica i izvršna direktorka Biltena Aleksandra Bel, objašnjavajući razloge za ovogodišnju promenu.

"Sat sudnjeg dana je alat za prenošenje poruke o tome koliko smo blizu da uništimo svet tehnologijama koje smo sami stvorili. Rizici sa kojima se suočavamo od nuklearnog oružja, klimatskih promena i disruptivnih tehnologija stalno rastu. Svaka sekunda je važna i vreme nam ističe".

Šta je Sat sudnjeg dana?

Grupa naučnika koji su radili na Menhetn projektu, kodnom nazivu za razvoj atomske bombe tokom Drugog svetskog rata, osnovala je Bilten atomskih naučnika kao neprofitnu organizaciju 1945.

Prvobitna svrha organizacije bila je da meri nuklearne pretnje, ali je 2007. godine Bilten odlučio da u svoje proračune uključi i klimatsku krizu.

Svake godine tokom proteklih 79 godina, naučnici Biltena pomerali su vreme na satu u skladu sa procenom koliko je ljudska rasa blizu potpunog uništenja. Nekih godina vreme se menja, a nekih ne. Vreme određuju stručnjaci iz naučnog i bezbednosnog odbora Biltena u konsultaciji sa odborom pokrovitelja, koji je u decembru 1948. formirao Albert Ajnštajn, a čiji je prvi predsedavajući bio Dž. Robert Openhajmer. U odboru se trenutno nalazi osam dobitnika Nobelove nagrade, od kojih su mnogi iz oblasti fizike ili hemije.

Da li je Sat Sudnjeg dana stvaran?

Sat nije dizajniran da definitivno meri egzistencijalne pretnje, već da pokrene razgovore o teškim naučnim temama i krizama sa kojima se planeta suočava, navodi se u Biltenu. Neki stručnjaci koji nisu bili uključeni u imenovanje sata doveli su u pitanje njegovu korisnost.

"To je nesavršena metafora", rekao je dr Majkl Man, istaknuti predsednički profesor na odeljenju za nauku o Zemlji i životnoj sredini na Univerzitetu u Pensilvaniji, za CNN 2022. godine, ističući da okvir sata kombinuje različite vrste rizika koji imaju različite karakteristike i javljaju se u različitim vremenskim skalama.

Ipak, dodao je da on "ostaje važan retorički uređaj koji nas, iz godine u godinu, podseća na krhkost našeg trenutnog postojanja na ovoj planeti".

Bilten je svake godine donosio promišljene odluke o tome kako da privuče pažnju ljudi na egzistencijalne pretnje i potrebne akcije, rekla je Erin Makdonald, viši analitičar Programa za globalnu bezbednost Unije zabrinutih naučnika.

"Iako bih volela da se vratimo na razgovor o minutima do ponoći umesto o sekundama, nažalost to više ne odražava stvarnost".

Na Konferenciji UN o klimatskim promenama u Glazgovu, u Škotskoj, 2021. godine, tadašnji premijer Velike Britanije Boris Džonson pomenuo je "Sat sudnjeg dana" kada je govorio o klimatskoj krizi sa kojom se svet suočava.

Šta se dešava kada sat otkuca u ponoć?

Sat Sudnjeg dana nikada nije stigao do ponoći, a bivša predsednica i izvršna direktorka Biltena, Rejčel Bronson, koja sada radi kao viši savetnik, rekla je da se nada da nikada neće.

"Kada je sat u ponoći, to znači da je došlo do neke vrste nuklearne razmene ili katastrofalnih klimatskih promena koje su zbrisale čovečanstvo", rekla je i dodala:

"Nikada zapravo ne želimo da stignemo tamo, i nećemo znati kada to budemo uradili".

Šta možemo da uradimo da vratimo vreme na satu?

Pomeranje Sata sudnjeg dana unazad smelim, značajnim akcijama je i dalje moguće. U stvari, kazaljka se najdalje pomerila od ponoći - 17 minuta do punog sata - 1991. godine, kada je administracija tadašnjeg predsednika Džordža H. V. Buša potpisala Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja sa Sovjetskim Savezom.

"Mi u Biltenu verujemo da, pošto su ljudi stvorili ove pretnje, možemo ih smanjiti“, rekla je Rejčel Bronson.

"Ali to nije lako, niti je ikada bilo. I zahteva ozbiljan rad i globalno angažovanje na svim nivoima društva".

Što se tiče onoga što pojedinci mogu da urade, ne potcenjujte moć razgovora o ovim važnim pitanjima sa svojim vršnjacima, dodala je Bronson, navodeći da javno angažovanje može podstaći lidere da deluju.

Druge lične akcije takođe mogu napraviti razliku. Da biste potencijalno pomogli u ublažavanju klimatske krize, na primer, razmislite o tome da li postoje male promene koje možete napraviti u svom svakodnevnom životu, kao što je koliko često hodate u odnosu na vožnju automobilom i kako grejete svoj dom.

Sezonska i lokalna ishrana, smanjenje bacanja hrane, ušteda vode, smanjenje upotrebe plastike i pravilno recikliranje su drugi načini da se pomogne u ublažavanju ili suočavanju sa posledicama klimatske krize.

(Telegraf.rs)