Levan Beridze, Ambasador Gruzije: "Naša saradnja nije apstraktna. Ona je vidljiva, ljudska i inspirativna"

Gruzija, zemlja na granici Evrope i Azije, kolevka vina, prebogata istorijom, često je opisivana kao mesto gde se prošlost i sadašnjost susreću na svakom koraku. Srbija i Gruzija su tokom prošle godine obeležile 30 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, a našu zemlju prvi put je posetio Mikheil Kavelashvili (Mihail Kavelašvili), predsednik Gruzije.

To je više nego dovoljan povod za razgovor sa njegovom ekselencijom Levanom Beridzeom, nerezidencijalnom ambasadorom republike Gruzije u Srbiji:

Preporučujemo

• Nedavno je gruzijski predsednik Mihail Kavelašvili, koji je na tu funkciju izabran pre tačno godinu dana, bio u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji. Kakvi su odjeci ove posete u Tbilisiju i da li je misija uspela?

Verujem da je poseta doživljena kao veoma važna prekretnica, jer je to bila prva predsednička poseta Srbiji i naišla je na veoma dobar odjek u obe zemlje. Predsednik Srbije, kao i članovi Kabineta i predstavnici Vlade, bili su izuzetni u svojoj gostoljubivosti i otvorenosti, kao i u spremnosti da se saglase sa novim inicijativama radi daljeg proširenja saradnje i partnerstva između naših država.

Kako bi se dodatno ojačale već izuzetno dobre veze između Srbije i Gruzije, važno je redovno razmenjivati posete na visokom nivou između naših zemalja, koje doprinose učvršćivanju našeg odnosa i prijateljstva.

Verujem da je poseta dodatno ojačala politički dijalog na najvišem nivou, potvrdila međusobno poštovanje i podršku u međunarodnim poslovima i što je od ključnog značaja  pomogla u postavljanju konkretne agende za naredne korake u ekonomskoj saradnji, povezivanju i vezama među ljudima. Činjenica da je poseta obuhvatila sastanke sa predsednikom, premijerom i predsednikom Narodne skupštine pokazuje koliko je angažman bio sveobuhvatan.

• Kako komentarišete aktuelne političke odnose između Srbije i Gruzije. Ove godine se navršava 30 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između naše dve zemlje?

Gruzija i Srbija održavaju prijateljske i principijelne odnose, zasnovane na poštovanju, dijalogu i iskrenom uvažavanju između naših naroda. Tokom 2025. godine obeleženo je 30 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa i to predstavlja dobar trenutak da se usredsredimo ne samo na istoriju, već i na rezultate. Na veću razmenu, više trgovine i više neposredne saradnje između institucija.

Poslovne veze počinju da rastu i nove prilike se javljaju svakog dana. Iz perspektive vlada, moramo se usredsrediti na stvaranje pravih podsticaja koji će ohrabriti privatni sektor na veću saradnju, što će, nadamo se, dovesti do povećanja trgovine, poslovanja, investicija, kao i snažnije razmene znanja i stručnosti između nas.

Jačanje naše saradnje nesumnjivo će doprineti i daljem proširenju veza između naših regiona.

• Osnovana je i Mešovita komisija za trgovinsko-ekonomsku saradnju Srbije i Gruzije, koja je počela sa sastancima i očekuje se da će Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Gruzije biti zaključen do kraja 2026. U kojim oblastima očekujete najveći rast trgovine?

Poseta predsednika Mikheil Kavelashvili postavila je temelje za održavanje Drugog zasedanja Zajedničke komisije za trgovinsku i ekonomsku saradnju između naših zemalja, koje je održano dva dana kasnije, pod vođstvom ministra unutrašnje i spoljne trgovine Srbije i ministra ekonomije i održivog razvoja Gruzije, uz učešće svih relevantnih ministarstava i agencija iz više sektora.

Naravno, Komisija je razmatrala postojeće mehanizme i istakla nove mogućnosti i inicijative koje će doprineti rastu naše ekonomske saradnje. Kako bi se dodatno ojačale ekonomske veze između Srbije i Gruzije, u okviru Komisije strane su izrazile spremnost da blisko sarađuju na uspostavljanju slobodne trgovine između naših zemalja. Obe strane su jasno naglasile značaj pokretanja pregovora i, kroz zajedničko saopštenje, najavile planove da se prva runda pregovora pokrene u prvoj polovini 2026. godine.

Kada je reč o sektorima, verujem da postoje mogućnosti u svim oblastima. Ipak, na početku bih izdvojio poljoprivredno-prehrambeni sektor i pića (uključujući vino, mineralnu vodu, prerađenu hranu), farmaceutske proizvode i proizvode povezane sa zdravstvom, građevinske materijale i laku industriju, IKT i poslovne usluge (autsorsing, softver, kreativne industrije), inovacije i tehnologiju, lance vrednosti u turizmu (ugostiteljstvo, organizaciju putovanja, usluge organizacije događaja), kao i logističke i transportne usluge — posebno kako se povezanost bude unapređivala, kao glavne sektore fokusa u početnoj fazi.

Ključna poenta je da sporazum o slobodnoj trgovini nije samo pitanje carina, već predvidljivosti, standarda i olakšavanja kompanijama sa obe strane da dugoročno planiraju.

Gruzija se obavezala da učestvuje na EXPO 2027, koji će biti održan u Beogradu i okupiti predstavnike industrije iz regiona i celog sveta. Uveren sam da će ova izložba poslužiti kao efikasna platforma za B2B i B2C sastanke i interakcije.

Takođe planiramo da ove godine u Beogradu organizujemo poslovni okrugli sto (informativnu sesiju) sa relevantnim srpskim kompanijama kako bismo pružili informacije o poslovnom okruženju u Gruziji, trgovinskim i investicionim mogućnostima, kao i o ulozi Gruzije kao kapije ka drugim regionima.

• Gruzija ima vrlo važan strateški položaj koji poslednjih godina dobija sve više na značaju. Ona je most između Evrope i Centralne Azije, ali i ključna teritorija u energetskoj politici. Svi gasovodi i naftovodi koji idu ka Evropi, a zaobilaze Rusiju, moraju da prođu kroz Gruziju... Da li je to prilika za bolje odnose sa Briselom?

Gruzijska geografija nije samo „činjenica sa mape“ ona je strateška realnost. Kako se nalazimo na raskršću između Azije i Evrope, to našoj zemlji daje značajnu ulogu u jačanju tranzitnog potencijala regiona i u povećanju značaja Srednjeg koridora, vitalne rute koja povezuje Aziju sa Evropom preko Centralne Azije, Kaspijskog mora, Južnog Kavkaza i regiona Crnog mora.

Gruzija, kao pouzdan partner na Kavkazu i u širem regionu, predstavlja kapiju za zemlje Južnog Kavkaza i Centralne Azije koje nemaju izlaz na more i unapređuje alternativne tranzitne i energetske rute Evrope, doprinoseći povezanosti i bezbednosti Evropske unije.

Za Gruziju, Srednji koridor nije samo transportna ruta, on je strateška životna linija. On je stub naše nacionalne vizije da budemo most između kontinenata i čvorište trgovine, logistike i povezivanja u oblasti čiste energije.

Imajući to u vidu, želeo bih da naglasim da je stvaranje efikasnih lanaca snabdevanja i unapređenje transportne povezanosti širom evroazijskog kontinenta strateški prioritet Vlade Gruzije. Zbog toga unapređujemo transportnu infrastrukturu zemlje, stvaramo konkurentne tranzitne rute i jačamo ove lance snabdevanja. Vlada je pokrenula sveobuhvatan program vredan više milijardi za unapređenje i razvoj autoputeva, železnica, morskih luka i aerodroma. Među nedavnim uspesima ističe se železnička pruga Baku-Tbilisi-Kars, nezaobilazan deo šireg transportnog koridora Evropa-Azija.

Uporedo sa povećanjem isporuke gasa Evropi kroz unapređenje TAP i TANAP gasovoda, moramo razvijati i nove projekte koji doprinose razvoju obnovljivih i zelenih izvora energije.

S tim u vezi, Gruzija, zajedno sa Rumunijom, Azerbejdžanom i Mađarskom, radi na zajedničkom projektu razvoja i prenosa zelene energije. U toku su rane pripreme za projekat podmorskog kabla u Crnom moru. On će direktno povezati region Južnog Kavkaza sa jugoistočnom Evropom putem podmorskog kabla koji prelazi Crno more u dužini od približno 1.200 kilometara. Kabl će takođe biti opremljen optičkim vlaknom, obezbeđujući visokokvalitetnu internet vezu između Rumunije i Gruzije bez dodatnih troškova. Ovaj projekat unapređuje diverzifikaciju energetskih izvora u Evropi, smanjuje zavisnost od fosilnih goriva i daje Gruziji i regionu direktan udeo u budućnosti čiste energije Evrope.

Što se tiče saradnje sa EU, Gruzija je pridružena članica Evropske unije i dobila je status kandidata za članstvo u EU 2023. godine. Gruzija nastavlja svoj put evropskih integracija i ostaje posvećena tome da bude pouzdan partner EU u regionu, posebno u pogledu prioriteta energetske bezbednosti, kao i transporta i tranzita. Dugoročni ciljevi EU u oblasti energetske bezbednosti i diverzifikacije imaju koristi od stabilnog i pouzdanog tranzita i povezanosti, u čemu Gruzija ima značajnu ulogu. Istovremeno, ovaj odnos posmatramo šire ne samo kroz energiju, već i kroz trgovinu, infrastrukturu, digitalnu povezanost i veze među ljudima. Gruzija teži da bude predvidiv, pouzdan i transparentan partner.

• Saradnja između Beograda i Tbilisija u drugim oblastima poput kulture i sporta takođe ide uzlaznim putem. Na proleće u Beograd ponovo dolazi Gruzijski nacionalni balet Sukhišvili, a u Crvenoj Zvezdi je pre par godina igrao Irakli Azarov... Na drugoj strani Aleksandar Džikić je selektor košarkaške reprezentacije Gruzije. Da li su ovo pravi primeri i pravi put kako da se poboljšaju saradnja i odnosi između Srbije i Gruzije?

Apsolutno, ovo su upravo pravi primeri, jer kultura i sport stvaraju poverenje brže nego bilo koji dokument, a sportisti i umetnici povezuju narode i ljude brže nego bilo šta drugo.

Povratak Gruzijskog nacionalnog baleta "Sukhishvili" u Beograd nije samo izvođenje, to je kulturna razmena, ili, kako mi kažemo, kulturna diplomatija u najboljem obliku. Ona jača emotivnu povezanost, interes javnosti i međusobno upoznavanje.

U sportu, priče poput Iraklija Azarova koji je igrao za Crvenu zvezdu i Aleksandra Džikića koji vodi gruzijsku nacionalnu košarkašku reprezentaciju pokazuju nešto važno: naša saradnja nije apstraktna. Ona je vidljiva, ljudska i inspirativna, posebno za mlade. To je pravi put za dugoročne odnose: stvarni kontakt, pravi timski rad i zajednička ponos.

Kao što znate, Gruzija je takođe učestvovala na Evropskom prvenstvu u vaterpolu 2026. koje je održano u Srbiji, što je još jedan događaj koji povezuje sportiste i zemlje. Takođe želim da čestitam srpskoj reprezentaciji na osvojenoj tituli evropskog šampiona.

• Nedavno su uspostavljeni i direktni letovi između Beograda i Tbilisija. Koliko turista iz Srbije posećuje Gruziju, a koliko iz Gruzije dolazi u Srbiju?

Direktni letovi menjaju pravila igre jer smanjuju "psihološku udaljenost" između zemalja. Air Serbia je sredinom juna 2025. pokrenula direktnu liniju Beograd-Tbilisi, koja saobraća tri puta nedeljno tokom cele godine.

Ovi letovi će sigurno dodatno povećati broj putnika. Primećujemo jasan rast interesovanja i turističkih tokova otkako se povezanost poboljšala, a očekujemo još jače brojke kako linija bude sazrevala tokom cele sezone. Sa gruzijske strane, fokusirani smo na promociju turizma tokom cele godine, kratka putovanja u Tbilisi, vinske rute u Kakhetiju, planinski i ski turizam, kao i destinacije na Crnom moru, dok takođe podstičemo Gruzijce da otkrivaju Beograd, ali i druge gradove i ponudu spa i kulturnog turizma Srbije.

Kao što možda znate, Gruzija je mesto rođenja vina, gde tradicija dugog 8.000 godina i dalje oblikuje kulturu, gostoprimstvo i identitet. Arheološka otkrića potvrđuju da najraniji poznati dokazi vinogradarstva i proizvodnje vina potiču iz Gruzije. Ovo drevno nasleđe i danas je živo kroz jedinstvenu "qvevri" metodu, koja je upisana na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESCO. Ovi i mnogi drugi fascinantni podaci postali su snažne atrakcije za turiste.

• Naše vlasti su najavile da se planira uskoro otvaranje ambasade Republike Srbije u Tbilisiju. Da li i Gruzija takođe planira otvaranje ambasade u Beogradu?

Sa zadovoljstvom mogu reći da Srbija i Gruzija rade na daljem jačanju naših diplomatskih odnosa i radujemo se otvaranju punopravnih ambasada u Tbilisiju i Beogradu u bliskoj budućnosti.

To će olakšati saradnju u svakom smislu: više direktnog institucionalnog kontakta, bolja podrška poslovanju i snažniji konzularni i kulturni angažman. Pre nego što ambasade budu otvorene, imamo sreću da naš izaslanik u Beogradu vodi našu kancelariju tamo, koja je produžetak Gruzijske ambasade u Grčkoj, kao i da održavamo blizak odnos sa srpskim ambasadorom u Gruziji, koji pokriva Gruziju kao ne-rezidentni ambasador iz Jermenije.

Čast mi je što služim kao ne-rezidentni ambasador Gruzije u Srbiji (pokrivajući ovaj region iz Grčke).

Naša jasna namera je da nastavimo unapređivanje naše diplomatske prisutnosti i kapacitete u Srbiji u skladu sa rastućom agendom između naših zemalja.

• Koliko često posećujete Beograd i šta vam se najviše dopada u Srbiji?

Imao sam čast da predsedniku Vučiću uručim svoje akreditivno pismo prošlog juna, i od tada sam imao privilegiju da posetim Beograd dva puta. Naravno, rado bih dolazio češće, jer, kao što sam već pomenuo, odnosi i partnerstvo između naših zemalja su snažni i siguran sam da će samo jačati.

Svaki put kada dođem u Srbiju, otkrivam nešto novo, još jedno mesto vezano za kulturu, još jedno naselje sa sopstvenim karakterom, odličnu kuhinju, još jedan razgovor koji prerasta u pravo prijateljstvo. To je kombinacija topline i energije: ljudi su direktni na dobar način, gostoljubivi i ponosni na svoju kulturu. Beograd, posebno, ima izuzetan duh dinamičan, kreativan i veoma otvoren prema posetiocima.

Po mom mišljenju, biti diplomata ima jednu posebnu prednost koju najviše cenim: tokom našeg mandata u svakoj zemlji upoznajemo mnogo ljudi i gradimo divne odnose, koji prerastaju u značajna prijateljstva koja nadilaze granice i ostaju sa vama bez obzira na to gde vas karijera dalje odvede.

• Gruzija je kolevka vinske civilizacije. Možete li napraviti poređenje sa srpskim vinima koja ste probali?

Kada govorimo o gruzijskom vinu, govorimo o 8.000 godina žive istorije, kao što sam već spomenuo. Vino u Gruziji nije samo proizvod, već simbol kulture, porodice i proslave, očuvan kroz generacije. Ovo nasleđe, prepoznato od strane UNESCO kroz metodu pravljenja vina u "qvevri" sudovima, kombinuje drevno znanje sa savremenom izvrsnošću.

Često kažemo da vino povezuje ljude, i ono je svakako doprinelo toploj gostoljubivosti koju smo doživeli u Beogradu. Naravno, još uvek nisam ekspert za srpska vina, ali tokom ovih nekoliko poseta imao sam zadovoljstvo da probam neke odlične primere. Posebno pamtim vina od sorti grožđa Prokupac i Tamjanika, i veoma se radujem otkrivanju još više srpskih vina na svojim narednim posetama.

(Telegraf.rs)