Nova ruska taktika zakomplikovala je ukrajinsku odbranu: Evo kako se sada brane od vazdušnih napada

Ako je u prvim godinama pune invazije Ruska Federacija koristila više krilatih raketa za napade na Ukrajinu, u poslednje vreme stavlja veći akcenat na bespilotne letelice (BPL) i balistiku. O tome je u intervjuu za RBK-Ukrajina govorio načelnik uprave za komunikacije komande Vazduhoplovnih snaga VSU, pukovnik Jurij Ignat.

"Neprijatelj je znatno povećao broj udarnih BPL u napadima. Svake noći vidimo više od 100 'Šaheda', 'Italmasa', 'Gerbera' i dronova drugih tipova koji lete duboko u zemlju. Osim toga, koristi i 'Molnije' i 'Lancete' po pri­fron­tovskim oblastima. A kod masovnih udara taj broj dostiže 500 i više", rekao je Ignat.

Preporučujemo

On je pojasnio da sve to ozbiljno utiče na sposobnost Ukrajine da odbije takve napade, posebno kada je reč o preciznim udarima Ruske Federacije po jednoj regiji.

"Za odbranu od ovakvih napada moramo koristiti sve što imamo: protivvazdušne raketne sisteme, avijaciju, sredstva za ratno-elektronsko borbeno delovanje (REB), mobilne vatrene grupe (MVG), kao i dronove-presretače, o kojima se danas mnogo govori. To je inovativan i racionalan način obaranja neprijateljskih dronova", dodao je Ignat.

Od 2025. više balistike

Po njegovim rečima, dok je u prvim godinama pune invazije Rusija koristila više raketa tokom kombinovanih udara, u narednim godinama akcenat se pomerio ka dronovima. A od 2025. godine primetno je više balistike.

Na primer, ako govorimo o Kijevu, kaže Ignat, Rusi ga napadaju sa različitih pravaca: sa juga mogu leteti rakete "Kalibr" sa Crnog mora, sa istoka - H-101 sa strateške avijacije, takođe ga pogađaju balističkim raketama iz Brjanske, Kurske i Belgorodske oblasti. Plus - BPL.

"Recimo, na Kijev lete svi ti sistemi. I zamislite sistem Patriot kada radi protiv balistike. Njegov radar gleda u jednom pravcu i mora da presretne tu balističku raketu ili rakete, a može ih biti deset i više. A sa druge strane, istovremeno, prema njemu lete rakete i 'Šahedi'", pojasnio je on.

Ukrajinski PVO sistemi ne stižu da se ponovo naoružaju

Na pozadinu ovakvih napada, istakao je predstavnik Vazduhoplovnih snaga, ponekad ukrajinski protivvazdušni raketni sistemi, poput NASAMS ili IRIS-T, ne stižu da se ponovo naoružaju. Osim toga, na uspešnost odbrane utiče i nedostatak PVO sredstava.

"Bilo je trenutaka kada je bio ozbiljan deficit ovih raketa. Neću otkriti tajnu: na primer, stoji NASAMS, a u lanseru umesto šest - samo dve rakete. Jer rakete je moralo da se maksimalno rasporede po drugim sistemima (lanserima) kako bi se pokrila veća teritorija za zaštitu".

Komentarišući ciljeve ruskih udara, naveo je da oni ostaju nepromenjeni. Rusija i ovog puta u jesenje-zimskom periodu pokušava da Ukrajincima oduzme toplotu i struju.

"Agresor kaže da navodno na taj način stradaju neki vojni objekti, naša operativno-taktička grupa (OTK), ali mi vidimo da u stvarnosti stradaju obični građani, posebno sloj populacije koji ne može da priušti skupe agregate, akumulatore, kućne stanice i slično. Stradaju deca, penzioneri, ljudi sa niskim primanjima", objasnio je Ignat.

Danas su jedan od najracionalnijih načina obaranja neprijateljskih dronova protivvazdušna BPL, zbog čega je važno njima maksimalno zatvoriti nebo, rekao je Ignat.

Prema njegovim rečima, problemi sa obaranjem neprijateljskih dronova postoje zato što protivnik gradi rutu tako da što manji broj njegovih BPL bude oboren. On takođe analizira vremenske uslove tokom napada i druge faktore.

"Mobilne vatrene grupe, naravno, imaju ograničen radijus delovanja. Teškokalibarski mitraljez ima domet oko jednog kilometra po visini, ako govorimo o efikasnoj daljini. Kod PZRK to je dejstvo do četiri kilometra, ali efektivno 2+. Kada se dron podigne još više, presretanje postaje izuzetno teško", objasnio je on.

Primena dronova-presretača, tvrdi Ignat, zavisi od vremenskih uslova, kao i od obučenosti posade.

"To nije jedna osoba, već tim. Postoji operater ili navigator navođenja, postoji pirotehničar koji oprema taj dron, priprema ga za borbeni rad. Potrebno je imati i sredstva za otkrivanje i navođenje, odnosno odgovarajuće radare", rekao je načelnik uprave za komunikacije.

Koje dronove-presretače ima Ukrajina

On je objasnio da dronovi-presretači postoje u različitim varijantama: avionskog tipa, tipa krila, kopterskog tipa. Kod različitih proizvođača razlikuje se i efikasnost. Skuplji i noviji modeli su efikasniji.

"Postoje dronovi koji imaju sopstveno automatsko dovođenje na cilj, odnosno oni se lansiraju, dolaze do cilja i samostalno ga presreću. U tome je budućnost. Postoje i presretači kvadkopterskog tipa. Sa njima je sve počelo. To su klasični FPV dronovi kojima se sustiže neprijateljski dron, pre svega izviđački BPL", naveo je Ignat.

Tema broj jedan jeste maksimalno zatvaranje neba protivvazdušnim BPL

On je naglasio da se skaliranje ovog inovativnog načina obaranja sprovodi širom teritorije Ukrajine. Pri vazdušnim komandama formirane su jedinice u koje se regrutuju ljudi kako bi se u pozadini dronskom PVO štitili objekti kritične infrastrukture i gradovi.

"To je danas kod nas tema broj jedan, da se maksimalno zatvori nebo protivvazdušnim BPL, jer je to trenutno najracionalniji način obaranja neprijateljskih dronova posle mitraljeza i REB. Cena jednog "Šaheda" i cena jednog presretača se značajno razlikuju", tvrdi Ignat.

Drugo, prema njegovim rečima, to je mogućnost da domaći proizvođači ne samo da povećaju proizvodnju i broj PVO sredstava, već i da „razvijaju ovu tehnologiju, čineći je znatno boljom i tehnološki naprednijom“. Osim toga, dodao je, to mogu biti i investicije u budućnost.

Nisu samo protivvazdušni dronovi

Prema Ignatu, protivvazdušni dronovi zahtevaju relativno povoljne vremenske uslove za izvršenje zadatka, jer se njihovo navođenje vrši pomoću kamere, a ako ima magle ili potpune oblačnosti, efikasnost presretača je bliska nuli.

"Zato se ne oslanjamo samo na protivvazdušne dronove. Imamo protivvazdušne raketne sisteme. Ne mislim sada na sisteme poput Patriot, NASAMS, IRIS-T ili SAMP/T. Imamo i malo PVO, protivvazdušnu odbranu Kopnene vojske ili, na primer, projekat FrankenSAM, kada su na sovjetski BUK ugrađene američke rakete RIM-7. U ovaj projekat ulazi još nekoliko rešenja. To je zajednički ukrajinsko-američki projekat i on danas radi prilično efikasno i relativno jeftino", ispričao je on.

Osim toga, kaže, deluje i avijacija, avioni i helikopteri, iako i tu postoje vremenska ograničenja.

"F-16 su pokazali prilično visoku efikasnost protiv raketa i protiv 'Šaheda'. Mogu ih obarati i raketama i avionskim topovima. Neki naši piloti su u jednom letu obarali i po sedam ciljeva. To je izuzetno visok pokazatelj. Naše američke kolege se čude kako su za tako kratko vreme dostigli takav nivo profesionalizma."

Kako Rusi modernizuju dronove

Ignat je ispričao da većina ruskih BPL, poput "Šahed-131" i "Šahed-136", i dalje leti kao i ranije, sa klasičnim navođenjem po koordinatama. Međutim, postoje i značajno modernizovani dronovi koje neprijatelj ne koristi masovno.

"Moguće je da upravo oni dospevaju duboko u unutrašnjost naše zemlje, u prestonicu i zapadne oblasti. Na njih je teško delovati sredstvima za ratno-elektronsko borbeno delovanje (REB), jer imaju dodatnu zaštitu. Mogu imati kanale upravljanja, uključujući SIM kartice, modeme, kao i Starlink", kaže predstavnik Vazduhoplovnih snaga.

Prema njegovom mišljenju, Ukrajina bi trebalo da proučava neprijateljske tehnologije, usvaja ih i pravi bolje, baš kao što to pokušava protivnik.

O "Geranu-5"

Odgovarajući na pitanje da li su Vazduhoplovne snage registrovale dron "Geran-5" tokom udara po Ukrajini, Ignat je naveo da oni ciljeve uglavnom vide na monitorima.

"Oboreni ili prizemljeni dronovi koji su bolje očuvani dospevaju u institute koji se bave njihovim proučavanjem. Takvi instituti postoje pri Generalštabu, postoji i Kijevski institut za sudska veštačenja. Mi možemo da govorimo samo o karakteru cilja u vazduhu, kako dobija brzinu ili je gubi, kako manevriše, koliko je opasan i koliki mu je verovatni radijus dejstva."

Da li je moguće okrenuti dron ka Rusiji?

Prema Ignatu, "to se već dešavalo i to ne jednom tokom masovnih udara".

"Naravno, koristi se ometanje raketa i dronova. Postoji i takozvani 'spufing'. To je promena koordinata, usled koje dronovi mogu da završe na teritoriji odakle su i poleteli, odnosno na teritoriji Rusije. Mi smo čak ponekad u našim saopštenjima, kada su se takvi slučajevi događali, na kraju navodili da su se četiri drona vratila", rekao je on.

Načelnik uprave za komunikacije dodao je da su tu temu koristili i Rusi kada su njihovi dronovi uleteli u Poljsku.

"Oni su odmah optužili Ukrajinu da smo mi 'skrenuli' te dronove i da su naša sredstva REB uticala na njihov let, jer su oni navodno hteli da napadnu Galičinu ili Volinj, ali su umesto toga BPL odleteli u Poljsku."

U stvarnosti, kaže on, većina tih dronova uletala je u Poljsku preko teritorije Belorusije, gde Ukrajina nikako nije mogla da utiče na karakter njihovog leta.

Reaktivni dronovi

Obaranje reaktivnih dronova je teško za posade mobilnih vatrenih grupa naoružanih mitraljezima, kaže Ignat.

"Verovatno neće biti dostupni ni za obaranje dronovima-presretačima, osim eventualno na kursu presretanja, ako se nekako pokuša presretanje, jer sustići reaktivni dron više nije moguće. Protiv njih se trenutno koriste različita kopnena sredstva, F-16 ili Mirage 2000 takođe mogu da ih presreću", naveo je on.

"Šahedi" u ratu Rusije protiv Ukrajine

Kako je ranije izvestio UNIAN, avio-ekspert Konstantin Krivolap naveo je koje je najefikasnije sredstvo za obaranje "Šaheda".

Prema njegovom mišljenju, to je laka avijacija, a mogu pomoći i aerostati (letelice koje se drže u vazduhu pomoću uzgona, odnosno gasa lakšeg od vazduha gasa poput helijuma ili toplog vazduha; baloni ili baloni sa opremom koji lebde u atmosferi, op.aut.).

On navodi da je Ukrajina od partnera dobila oko 200 radara i da bi, ako bi se koristili aerostati sa tim radarima, mogla u potpunosti da se pokrije cela granica. Krivolap objašnjava da se na taj način ne bi propustilo nijedno sredstvo koje ulazi u vazdušni prostor.

Nedavno je savetnik ministra odbrane, ekspert za sisteme REB i veze Sergej "Fleš" Beskrestnov upozorio na novu taktiku "Šaheda".

Reč je o letu na izuzetno maloj visini u režimu ručnog upravljanja. Dodao je da Ukrajina ima tehnološka rešenja za ovaj problem i da je spremna da deluje.

(Telegraf.rs)