Zašto pregovori o miru između Ukrajine i Rusije stalno propadaju: Šarada za publiku od jednog čoveka

Pregovori o okončanju ruske agresije na Ukrajinu završeni su prošle nedelje u Abu Dabiju. I ponovo su sve strane hvalile razgovore kao konstruktivne, ali osim ograničene razmene zarobljenika, prve u poslednjih pet meseci, malo toga je postignuto.

Iako je ovaj događaj nesumnjivo najvažniji trenutak rata za porodice tih ljudi, to nije tačno onakav diplomatski proboj kakav je Donald Tramp, predsednik SAD tražio, prenosi portal Puck.

Preporučujemo

Zapravo, Rusija je, kao i obično, tokom ove runde tražila još više nego ranije. Sada, umesto da traži faktičko priznanje kontrole nad regionom Donbasa, želi međunarodno de jure priznanje, uključujući i od strane Sjedinjenih Država.

Pred pregovore prošle nedelje, Tramp je lično molio Vladimira Putina da prekine kaznenu kampanju bombardovanja ukrajinske civilne energetske mreže. Granatiranje je ostavilo milione Ukrajinaca zarobljene u visokim stambenim zgradama bez struje za liftove i što je još važnije, bez vode i grejanja tokom najhladnije zime od početka rata u februaru 2022.u ratu.

Društvene mreže bile su preplavljene slikama beba i starijih osoba koji se bore da se ugreju na temperaturama i do minus 25 stepeni Celzijusa, mališana koji se penju sedam spratova stepenicama u skafanderima do ledenih stanova, ljudi koji pokušavaju da spavaju u automobilima ili u šatorima u metro stanici.

Kao odgovor na Trampov zahtev, Dmitrij Peskov, Putinov portparol, rekao je da se ruski lider složio da obustavi napade i omogući prostor za nastavak pregovora.

Izgledalo je kao obećavajući početak razgovora. Osim što je vrlo brzo postalo još jedan primer kako ovi pregovori uvek funkcionišu. Obe strane čine minimum kako bi Tramp pomislio da im pomažu da postigne svoj cilj, istovremeno se namerno ili zbog hroničnog nepoverenja pogrešno razumeju međusobno.

Volodimir Zelenski je pozdravio delimični prekid vatre, koji je, kako je rekao, trebalo da traje nedelju dana, počevši od 30. januara. Kremlj je uzvratio da će trajati do 1. februara, datuma kada su pregovori prvobitno trebalo da počnu, dakle dva dana. (Pregovori su na kraju odloženi zbog napetosti u regionu izazvanih Iranom).

U svakom slučaju, tokom ta dva dana kada Rusija nije bombardovala ukrajinsku energetsku mrežu, bila je zauzeta napadima na druge civilne ciljeve, poput autobusa koji je prevozio rudare uglja kući nakon smene, napad u kojem je poginulo najmanje 12 ljudi.

Do 1. februara ruski dronovi i rakete ponovo su padali na ukrajinske elektrane koje su već bile ozbiljno oštećene. Napadi su se poklopili sa najhladnijim danima sezone, bacajući hiljade stambenih zgrada u Ukrajini, u dva najveća grada, ponovo u ledenu tamu.

Delegacije koje su obe strane poslale u Abu Dabi, kada su pregovori konačno počeli, odražavale su njihovo zasluženo nepoverenje. U Vašingtonu su bili puni nade jer je Rusija poslala više zvaničnike za ovu i prethodnu rundu razgovora, koja je održana pre dve nedelje.

Ukrajinsku delegaciju predvodio je Rustem Umerov, bivši ministar odbrane i šef ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost, ali je u njoj bio i Kirilo Budanov, novi šef kabineta Zelenskog, koji je slučajno bivši šef ukrajinske vojne obaveštajne službe. Kao odgovor na to, rusku delegaciju predvodio je Igor Kostjukov, šef GRU, ruske vojne obaveštajne službe, i jedina visoka vojna ličnost u delegaciji čije je ime Kremlj otkrio. Rusi su uvek bili strogi po pitanju protokola i reciprociteta i veruju da ne postoji tako nešto kao bivši špijun.

Mir koji uvek izostane

Amerikance su, u međuvremenu, kao i obično predstavljali Džared Kušner, Stiv Vitkof i ministar vojske Den Driskol. Evropljani, koji su pokušavali da pronađu način da se uključe u pregovore, bili su odsutni. Ali uoči razgovora, Fajnenšel tajms je objavio da su se Ukrajinci i Evropljani složili oko bezbednosne garancije u slučaju da Rusija prekrši budući prekid vatre (što, s obzirom na istoriju, deluje neizbežno).

Otprilike ovako ide: Ako Rusija prekrši primirje, u prvih 24 sata, Evropljani im daju diplomatsko upozorenje, a ukrajinska vojska čini šta je potrebno da odbije napad. Ako se borbe nastave i nakon toga, intervenisala bi "koalicija voljnih", uključujući neke članice EU, zajedno sa Turskom, Norveškom, Velikom Britanijom i Islandom.

Ukoliko se neprijateljstva nastave 72 sata nakon početnog kršenja, "stupio bi na snagu koordinisan vojni odgovor snaga koje podržava Zapad, a u kojem učestvuje i američka vojska", prema FT.

Ovo deluje kao veliki napredak, ali kao i uvek, "čini se" je ključna reč. Kao i pregovori u celini, bezbednosni sporazum je složena predstava svih strana, simulakrum pregovora o miru tamo gde se zapravo ništa ne nudi. Sa jedne strane su navodni saveznici Ukrajine, koji daju obećanja za koja znaju da ih neće ispuniti, ne samo zato što bi svaka garancija dovoljno jaka da zadovolji Ukrajinu bila neprihvatljiva za Rusiju. Kremlj je već jasno stavio do znanja da strane čizme na ukrajinskom tlu (osim ruskih, naravno) nisu moguće.

U međuvremenu, Rusi izgledaju najbistriji u pogledu situacije. Nakon prvog dana pregovora, Peskov se zakleo da će nastaviti da se bore kako bi ostvarili svoje maksimalističke zahteve: Zašto rešavati diplomatskim putem kada se pobeđuje vojno? Doduše, nisu uspeli da ostvare većinu svojih vojnih ciljeva, a njihova ekonomija polako tone u blato ovog besmislenog rata.

Ruske društvene mreže su preplavljene ljudima koji emituju šokantne nalepnice u prodavnicama, gde su cene naglo porasle prošlog meseca, dok je Putin ove nedelje objavio da je ruska ekonomija porasla za 1 odsto prošle godine što znači da je stvarni broj mnogo, mnogo manji. Ipak, sasvim je jasno da će Putin nastaviti da guši ekonomiju kako bi pokušao da dobije ono što misli da mu duguje u Ukrajini.

Pa ipak, na kraju svakog samita, sastanka ili telefonskog poziva, učesnici izjavljuju da su se složili oko svega osim oko nekoliko malih tačaka, poput garancija za zemlju i bezbednost, kao da to nije suština cele proklete stvari. Zatim organizuju sledeću rundu razgovora, nastavljajući šaradu, sve za publiku od jednog čoveka.

(Telegraf.rs)