STRAVIČNO Predsednik Irana izvinio se zbog krvavog gušenja protesta: "Ne tražimo sukob sa narodom"

Predsednik Irana izvinio se "svima koji su pogođeni" zbog protesta širom zemlje i krvavog gušenja koje je usledilo!

Predsednik Irana Masud Pezeškijan rekao je da razume "veliku tugu" koju su ljudi osetili tokom protesta i gušenja demonstracija, ali nije direktno priznao ulogu iranskih bezbednosnih snaga u krvoproliću, preneo je Daily Mail.

Preporučujemo

"Stidimo se pred narodom i obavezani smo da pomognemo svima koji su povređeni u ovim incidentima", rekao je Pezeškijan i dodao:

"Ne tražimo sukob sa narodom".

Pezeškijan je takođe istakao da njegova zemlja "ne teži nuklearnom oružju i spremni smo na bilo koju vrstu verifikacije", dok je osudio nespecifikovanu "zapadnu propagandu" u vezi sa protestima.

Ovo je saopšteno dok je Iran obeležavao 47. godišnjicu Islamske revolucije iz 1979. godine, a teokratija zemlje i dalje je pod pritiskom, kako od strane američkog predsednika Donalda Trampa, koji je sugerisao slanje još jedne grupe nosača aviona na Bliski istok, tako i od strane javnosti koja besno osuđuje krvavi obračun Teherana sa protestima širom zemlje.

Iran je u toku pregovora sa Sjedinjenim Državama o svom nuklearnom programu, ali još uvek nije jasno da li će biti postignut nuklearni sporazum.

U međuvremenu, nuklearni nadzornik Ujedinjenih nacija, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), već mesecima nije u mogućnosti da inspektuje i verifikuje iranske nuklearne zalihe.

Pritisku dodatno doprinosi Trampova sugestija o slanju drugog nosača aviona, objavljena u intervjuu u utorak uveče, dok je izraelski premijer Benjamin Netanijahu, dugo poznat po oštrom stavu prema Iranu, posetio Vašington kako bi podstakao SAD da insistiraju na najstrožim mogućim uslovima u bilo kom sporazumu koji se postigne sa Teheranom u ranim nuklearnim pregovorima.

Visoki iranski bezbednosni zvaničnik planirao je da poseti Katar, nakon što je ranije putovao u Oman, koji je posredovao u ovoj poslednjoj rundi pregovora.

Na iranskoj državnoj televiziji, vlasti su emitovale snimke desetina hiljada ljudi koji su izašli na ulice širom zemlje kako bi podržali teokratiju i njenog 86-godišnjeg vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneija.

Ali u utorak uveče, dok je vatromet koji je sponzorisala vlada obasjavao zamračeno nebo, svedoci su čuli uzvike iz domova ljudi u iranskoj prestonici Teheranu: "Smrt diktatoru!".

Na ulicama su ljudi mahali slikama Hamneija i ajatolaha Ruholaha Homeinija, osnivača Islamske Republike, pored iranskih i palestinskih zastava. Neki su skandirali "Smrt Americi!" i "Smrt Izraelu!".

Među 85 miliona stanovnika Irana, postoji tvrdolinijaški element podrške iranskoj teokratiji, uključujući pripadnike njene paravojne Revolucionarne garde, koja je ugušila proteste prošlog meseca u krvavom suzbijanju u kojem su ubijene hiljade ljudi, a desetine hiljada pritvorene.

Drugi često učestvuju u demonstracijama kao državni službenici ili da bi uživali u karnevalskoj atmosferi praznika koji sponzoriše vlada. Dok se održavala komemoracija, visoki iranski bezbednosni zvaničnik Ali Laridžani napustio je Oman i otišao u Katar.

Ta bliskoistočna država domaćin je velikoj američkoj vojnoj bazi koju je Iran napao u junu nakon što su SAD bombardovale iranske nuklearne lokacije tokom 12-dnevnog rata između Irana i Izraela.

Katar je takođe bio ključni pregovarač u prošlosti sa Iranom, sa kojim deli ogromno priobalno polje prirodnog gasa u Persijskom zalivu.

Govoreći za ruski državni kanal RT, iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je da Teheran još uvek "nema puno poverenje u Amerikance".

"Poslednji put kada smo pregovarali, prošlog juna bili smo usred pregovora, a onda su odlučili da nas napadnu i to je bilo veoma, veoma loše iskustvo za nas. Moramo da se pobrinemo da se taj scenario ne ponovi, a to uglavnom zavisi od Amerike", rekao je iranski visoki diplomata.

Uprkos toj zabrinutosti, Aragči je rekao da bi moglo biti moguće "postići bolji dogovor nego sa Obamom", misleći na nuklearni sporazum iz 2015. godine koji je Iran postigao sa svetskim silama kada je bivši predsednik SAD Barak Obama bio na vlasti.

Tramp je, tokom svog prvog mandata, jednostrano povukao Ameriku iz sporazuma. Sjedinjene Države su premestile nosač aviona USS Abraham Linkoln, brodove i ratne avione na Bliski istok kako bi izvršile pritisak na Iran da postigne sporazum i da imaju vatrenu moć potrebnu za napad na Islamsku Republiku ako Tramp odluči da to učini.

Američke snage su već oborile dron za koji su rekle da se previše približio nosaču aviona i pritekle u pomoć brodu pod američkom zastavom koji su iranske snage pokušale da zaustave u Ormuskom moreuzu, uskom ušću Persijskog zaliva.

Tramp je za Axios rekao da razmatra slanje drugog nosača aviona u region, napomenuvši:

"Imamo armadu koja se kreće tamo, a možda ide i još jedna".

Ostaje nejasno koji bi nosač aviona mogao da krene.

(Telegraf.rs)