Novi virus preti Evropi: Prenosi ga komarac, a evo kakve posledice ostavlja na ljude

Tropska bolest čikungunja groznica, koja izaziva teške i dugotrajne bolove u zglobovima, može da se prenosi komarcima i to u većem delu Evrope, navodi se u najnovijoj studiji, a naučnici upozoravaju da je širenje bolesti ka severu kontinenta samo pitanje vremena.

Zbog globalnog zagrevanja, do infekcije može da dođe tokom više od šest meseci u godini u Španiji, Portugalu, Italiji i Grčkoj, dok u jugoistočnoj Engleskoj mogućnost zaražavanja traje i do dva meseca godišnje, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu "Journal of Royal Society Interface".

Preporučujemo

Studija je, kako piše Gardijan, prvi put detaljno proučila kako temperatura utiče na inkubaciju virusa u azijskom tigrastom komarcu, invazivnoj vrsti koja se u poslednjim decenijama proširila Evropom.

Naučnici su utvrdili da je minimalna temperatura za prenos virusa 2,5 stepeni niža nego što su ranija istraživanja pokazivala, što predstavlja "šokantnu" razliku.

Dr Stiven Vajt iz Britanskog centra za ekologiju i hidrologiju (UKCEH) dodao je da su pre 20 godina tvrdnje da će čikungunja i denge virus stići u Evropu delovale neverovatno, ali da su invazivni komarci i klimatske promene dramatično promenili situaciju.

Dijana Rojas Alvarez iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) istakla je da studija pokazuje da bi prenos u Evropi mogao da postane izraženiji i dodala da do 40 odsto obolelih pet godina nakon infekcije i dalje pati od artritisa ili jakih bolova.

Virus čikungunja groznice prvi put je otkriven 1952. godine u Tanzaniji i bio je ograničen na tropske krajeve, gde se godišnje beleži milionima slučajeva, a bolest može biti fatalna kod male dece i starijih osoba.

Do sada su prijavljeni izolovani slučajevi u više od 10 evropskih zemalja, dok su 2025. godine Francuska i Italija zabeležile stotine slučajeva velikih epidemija, preneli su istraživači.

Virus se prenosi kada komarac ujede zaraženu osobu i inkubacija u njegovom telu traje dovoljno da virus bude prisutan u pljuvački, što omogućava infekciju sledeće osobe.

Do sada, hladne zime u Evropi sprečavale su stalnu aktivnost komaraca, ali južnoevropski regioni sada beleže celogodišnje aktivnosti, što povećava rizik od epidemija.

Doktorka Dijana Rohas Alvarez, koja vodi tim za viruse koje prenose insekti i krpelji u SZO, rekla je: "Ova studija je važna jer ukazuje na to da bi prenos [u Evropi] mogao vremenom postati još izraženiji." Dodala je da čikungunja može biti razorna, pri čemu do 40% obolelih i posle pet godina i dalje pati od artritisa ili veoma jakih bolova.

"Klima ima ogroman uticaj na ovo, ali Evropa i dalje ima priliku da spreči dalje širenje ovih komaraca", rekla je. Edukacija zajednice o uklanjanju stajaće vode u kojoj se komarci razmnožavaju predstavlja jedno važno sredstvo, dok nošenje duge, svetle odeće i upotreba repelenata sprečavaju ujede. Zdravstvene vlasti takođe treba da uspostave sisteme nadzora, dodala je.

Kada komarac ujede zaraženu osobu, virus čikungunje ulazi u njegova creva. Zatim, nakon perioda inkubacije, virus se nalazi u pljuvački komarca, što znači da može zaraziti sledeću osobu koju ujede. Međutim, ako je period inkubacije duži od životnog veka komarca, virus se ne može širiti.

Studija, objavljena u časopisu Journal of the Royal Society Interface, koristila je podatke iz 49 prethodnih istraživanja o virusu čikungunje kod tigrastih komaraca kako bi po prvi put utvrdilo vreme inkubacije u čitavom rasponu temperatura.

Studija je pokazala da je granična temperatura za prenos 13–14°C, što znači da se infekcije mogu javljati više od šest meseci godišnje u Španiji, Portugalu, Italiji i Grčkoj, a tri do pet meseci godišnje u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj i još desetak drugih evropskih zemalja. Minimalna temperatura je ranije procenjivana na 16–18°C, što znači da postoji rizik od izbijanja epidemija čikungunje u većem broju područja i tokom dužih perioda nego što se ranije mislilo.

Novo istraživanje pruža mnogo detaljnije informacije o rizičnim područjima. "Identifikovanje konkretnih lokacija i meseci mogućeg prenosa omogućiće lokalnim vlastima da odluče kada i gde treba preduzeti mere", rekao je Tegar.

Epidemije u Evropi pokreću zaraženi putnici koji se vraćaju iz tropskih regiona i koje potom ujedu lokalni tigrasti komarci, koji dalje šire bolest. Do sada su hladne evropske zime zaustavljale aktivnost tigrastih komaraca i predstavljale prirodnu barijeru za bolest iz jedne godine u drugu.

Međutim, naučnici počinju da beleže celogodišnju aktivnost tigrastih komaraca u južnoj Evropi, što znači da će se epidemije čikungunje verovatno pojačavati kako se kontinent zagreva. Tim UKCEH-a istražuje ovaj problem. "Naša intuicija je da ćemo imati mnogo veće epidemije jer više nemate tu prirodnu barijeru", rekao je Vajt.

Između januara i juna 2025. registrovano je rekordnih 73 slučaja kod osoba koje su se zarazile u inostranstvu, što je gotovo tri puta više nego u istom periodu 2024. godine.

Vajt je rekao: "Važno je da se nastave aktivnosti kako bi se sprečilo nastanjivanje tigrastog komarca, jer je ova visoko invazivna vrsta sposobna da prenosi više infekcija koje mogu izazvati ozbiljna zdravstvena stanja, uključujući čikungunju, dengu i Zika virus."

(Telegraf.rs/Tanjug)