Oglasio se američki vojnik koji je 1999. zarobljen tokom NATO bombardovanja SRJ: "Da nije bilo Džeksona..."

U maju 1999. godine, američki vojnik Endru Ramirez bio je više od mesec dana u zatočeništvu jugoslovenskih snaga. Ramirez i dvojica drugih vojnika bili su na rutinskoj patroli blizu makedonsko-jugoslovenske granice tokom rata na Kosovu, kada su neočekivano naišli na jugoslovenske snage i predali se nakon kratke vatrene razmene.

Iz zatočeništva, Ramirez nije imao pojma da se iza scene dešavaju napori da se oslobode tri američka vojnika, rekao je u intervjuu za BBC.

Preporučujemo

Predvodnik te akcije - protiv želja Bele kuće - bio je prečasni Džesi Džekson, koji je u utorak preminuo u 84. godini.

U vreme Ramirezovog zarobljavanja, snage NATO, predvođene SAD-om, su vršile žestoke vazdušne napade pokušavajući da primoraju tadašnjeg srpskog lidera Slobodana Miloševića da se povuče iz Kosova.

Džekson, tada 57-godišnjak, već je imao istoriju takozvane "privatne diplomatije" s ciljem pomoći Amerikancima u inostranstvu.

To je uključivalo oslobađanje američkog mornaričkog pilota kod su sirijske snage zarobile 1984. godine nakon što je oboren u Libanu, oslobađanje 22 Amerikanca držana u kubanskom zatvoru i oslobađanje američkih državljana koje je zadržala iračka vlada pred Prvi zalivski rat.

Ali početkom 1999. administracija tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona bila je protiv Džeksonovog angažovanja, tiho ga upozoravajući da bombe neće prestati da padaju čak i ako on nastavi sa svojom akcijom.

U isto vreme, jugoslovenska vlada uspostavljala je kontakte s predstavnikom Ilinoisa - a kasnije guvernerom - Rodom Blagojevićem, tada jedinim srpsko-američkim kongresmenom.

"Državni sekretarijat mi nije dozvolio da idem. Bio sam samo mlađi kongresmen", prisetio se Rod Blagojević u razgovoru za BBC.

Ali po sugestiji političkog konsultanta Dejvida Akselroda, kasnijeg višeg savetnika bivšeg predsednika Baraka Obame, Blagojević se udružio sa Džeksonom, prvo stupivši u kontakt preko njegovog sina Džesija Mlađeg.

"Džekson je odbio da dođe ako ne dobije pristup da vidi naše vojnike. Ono što sam ja uspeo da postignem bila je garancija vlade tamo", rekao je Blagojević. "Upozoravani smo da ne idemo jer je opasno."

Krajem aprila, Džekson, zajedno s Blagojevićem i multikonfesionalnom delegacijom, otputovao je u Beograd, gde su se direktno sastali s Miloševićem u nadi da će posredovati u oslobađanju.

"Morao sam da ga ubedim u njegove opcije", kasnije je rekao Džekson za AP. "Jedan od neuspeha rata je neuspeh diplomatije, komunikacije i poverenja."

Ramirez i dvojica drugih vojnika, narednik Kristofer Stoun i specijalista Stiven Gonzales, nisu znali da se ovo događa.

"Bez ikakvog objašnjenja su došli po nas. Izašli smo, u lisicama i sve, u sobu. Video sam kamere CNN i drugih medija", rekao je Ramirez.

"I tu je bio prečasni Džesi Džekson", dodao je. "Nismo imali pojma šta se dešava. Kasnije sam se našalio s njim da sam mislio da je to mesto ludo - čak su zarobili i prečasnog Džeksona!"

Iza scene, pregovori su i dalje bili napeti.

"Bilo je frenetično tri do četiri dana", dodao je Blagojević. "Slobodan Milošević je prvobitno ponudio da pusti jednog ili dvojicu vojnika. Džekson je bio odlučan. Rekao je da nećemo uzeti samo jednog ili dvojicu. Ili ih uzimamo sve ili nijednog."

"Džesi Džekson je bio centralna figura", dodao je bivši predstavnik Ilinoisa. "Ja sam bio praktično samo momak koji nosi njegove torbe."

Jugosloveni su popustili. Vojnici su oslobođeni 1. maja i prešli u Hrvatsku sa Džeksonom i njegovom delegacijom 2. maja, pre nego što su prebačeni u američku bazu u Nemačkoj.

"Džekson je bio vrlo samouveren", priseća se Ramirez prvih susreta. "Rekao je da neće otići bez nas i da naše porodice u SAD navijaju za nas. Hteo je da se uveri da znamo da idemo kući s njim."

Ramirez je napustio vojsku oko godinu dana nakon oslobađanja, te se vratio u Kaliforniju. Održavao je kontakt s Džeksonom, putovao u Čikago da mu predstavi svog novorođenog sina i povremeno ga viđao na događajima širom zemlje.

Bio je slomljenog srca kada je čuo da je čovek koji je obezbedio njegovo oslobađanje preminuo.

"Učinio je nešto za nas. Nije morao to da radi", dodao je Ramirez. "Iskreno verujem da je to učinio jer je video nekoga u nevolji i mislio da može da posreduje. Učinio je to za nas i naše porodice. Večno smo mu zahvalni."

(Telegraf.rs)