Ratovi u Iranu i Ukrajini sudaraju se na najvećem jezeru na svetu: Kako je došlo do toga?

Kaspijsko more postalo je najnovija tačka sukoba između Irana i njegovih protivnika, pre svega zbog toga što predstavlja ključnu trgovinsku i logističku rutu u sve bližem partnerstvu Teherana i Moskve.

Ukrajina je tokom vikenda saopštila da su njenim dronovima pogođena dva ruska broda koja su, kako tvrdi Kijev, prevozila vojni teret na Kaspijskom moru, najvećem jezeru na svetu. Ukrajinske vlasti navode da su oba plovila isplovila iz Irana ka ruskoj luci.

Preporučujemo

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski objavio je na društvenoj mreži X da su mete bili "brodovi koji su učestvovali u transportu vojnog tereta iz Irana, kao i jedan ratni brod", za koji je ukrajinska Služba bezbednosti kasnije saopštila da je reč o ruskom raketnom čamcu.

Iran je, međutim, saopštio da je pogođen jedan njegov trgovački brod koji je prevozio gvožđe, pri čemu je jedan član posade poginuo, a troje je povređeno.

Prema navodima Teherana, brod je plovio iz ruske luke Astrahan ka iranskoj luci Anzali, koju je regionalni guverner Hadi Hag-Šenas opisao kao "bezbedan i pouzdan koridor za trgovinsku razmenu između dve luke".

Napetosti su dodatno porasle u ponedeljak kada je portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai poručio da "opasni avanturizam Ukrajine sigurno neće ostati bez odgovora". Istovremeno, otpravnik poslova Ukrajine u Teheranu pozvan je u Ministarstvo spoljnih poslova Irana.

Zašto je Kaspijsko more toliko važno?

Kaspijsko more okružuje pet država, među kojima su Rusija i Iran. Nakon blokade iranskih luka u Persijskom zalivu i Omanskom zalivu, ovaj plovni put dobio je još veći značaj za iransku trgovinu.

Prema oceni Bijana Hadžepura, direktora konsultantske kompanije Eurasian Nexus Partners iz Beča, Kaspijsko more omogućava Iranu da razvije raznovrsniju trgovinsku strategiju, posebno u saradnji sa Rusijom, zemljama Kavkaza, Centralnom Azijom i Kinom, piše CNN.

Osim toga, ruta preko Kaspijskog mora manje je izložena međunarodnim sankcijama, jer je reč o zatvorenom vodenom prostoru koji kontrolišu uglavnom Rusija, Iran i susedne države, van domašaja zapadnih mornarica.

Preko ovog koridora transportuju se rusko žito i čelik, dok se nafta i gas iz Kazahstana dopremaju do čvorišta na Crnom moru. Za Rusiju, Kaspijsko more predstavlja važnu vezu sa Iranom i Centralnom Azijom, ali i ključni pravac u strateškom partnerstvu sa Teheranom, koje obuhvata vojnu saradnju, iranski nuklearni program i energetske projekte.

Ključna ruta za isporuku oružja

Kaspijsko more postalo je i važan kanal za vojnu saradnju Moskve i Teherana. Rusija je još u prvim fazama rata u Ukrajini preko ove rute dobila prve iranske bespilotne letelice tipa Šahed, a kasnije je njihovu proizvodnju pokrenula i na sopstvenoj teritoriji.

Ovo nije prvi put da Ukrajina gađa brodove na toj ruti. Prošlog avgusta uništen je teretni brod Port Olya 4, za koji se tvrdilo da je prevozio delove za dronove Šahed-136 i drugu iransku municiju.

Još 2024. godine pojavile su se informacije da je ruski teretni brod Port Olya-3 preko Kaspijskog mora prevozio iranske balističke rakete namenjene ruskim snagama u ratu protiv Ukrajine. Američko Ministarstvo finansija tada je saopštilo da je rusko Ministarstvo odbrane koristilo taj brod za transport balističkih raketa kratkog dometa iz Irana.

Tadašnji američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da Vašington veruje kako je Rusija dobila isporuke iranskih balističkih raketa Fatah-360 i da će ih uskoro upotrebiti u Ukrajini. Iran je te optužbe negirao.

Šta Ukrajina želi da postigne?

Napadi ukrajinskih dronova na brodove i energetsku infrastrukturu na Kaspijskom moru predstavljaju demonstraciju sve većih mogućnosti Kijeva za izvođenje udara na velikim udaljenostima, ali i pokušaj da se oslabe logistički i industrijski kapaciteti koji podržavaju ruske ratne operacije.

Istovremeno, Ukrajina ovim napadima želi da pokaže da Iran, poput Severne Koreje, ima važnu ulogu u snabdevanju Rusije naoružanjem.

Vreme napada nije slučajno. Oni su izvedeni uoči posete predsednika Volodimira Zelenskog Vašingtonu, gde se ove sedmice sastao sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Zelenski je uoči puta izjavio i da ukrajinske obaveštajne službe raspolažu informacijama prema kojima je Rusija Iranu dostavila satelitske podatke koji su korišćeni za napade na američke objekte na Bliskom istoku.

(Telegraf.rs)