Saudijska Arabija uvučena u rat koji je po svaku cenu želela da izbegne

Saudijska Arabija je pet meseci pokušavala da izbegne uvlačenje u regionalni sukob, održavajući otvorene kanale komunikacije sa Teheranom čak i dok su iranski dronovi gađali njenu naftnu industriju.

Sada se, međutim, čini da je opkoljena i suočena sa pretnjama iz tri pravca: iz Irana, kao i od njegovih saveznika u Iraku i Jemenu.

Preporučujemo

Tokom protekle nedelje kraljevstvo je bilo meta raketnih napada jemenskih Huta, koje podržava Iran, napada dronovima proiranskih milicija iz Iraka, kao i novih pretnji iz Teherana.

U ranim jutarnjim satima u utorak po lokalnom vremenu postalo je jasno da uzdržanost više nije opcija - saudijski borbeni avioni, zajedno sa američkim, izveli su vazdušne udare širom istočnog Iraka.

Međutim, ulozi su ogromni.

Uplitanje u širi regionalni sukob predstavljalo bi rizičan i potencijalno veoma skup potez za Rijad.

Poslednjih deset godina Saudijska Arabija je bila usmerena na privlačenje stranih investicija i izgradnju statusa vodeće ekonomske sile Bliskog istoka.

Upravo je zbog toga, mnogo pre izbijanja rata, pokrenula politiku približavanja Iranu, koja je 2023. godine rezultirala sporazumom uz posredovanje Kine.

Ta strategija danas je praktično na aparatima za održavanje u životu, dok se Saudijska Arabija nalazi u središtu oluje.

Suočavanje sa nepredvidivim protivnicima, veštim u asimetričnom ratovanju i raspoređenim u tri različita pravca, predstavlja noćnu moru za svakog vojnog planera.

Saudijska Arabija je uložila desetine milijardi dolara u modernizaciju vojske i nabavku najsavremenijih protivraketnih sistema, ali se suočava sa ogromnom teritorijom (oko petine površine SAD), dugom obalom koju treba štititi i naftnom infrastrukturom rasutom širom zemlje.

Pretnja Huta

Proteklog vikenda Huti su ispalili rakete na dva saudijska naftna postrojenja na obali Crvenog mora.

Satelitski snimci i geolocirani video-zapisi ukazuju na veliku štetu u jednom od tih objekata, u Džazanu, blizu granice sa Jemenom.

Raketi napadi usledili su nakon što su Huti napali dva saudijska tankera u Crvenom moru, pošto su proglasili blokadu saudijskog pomorskog saobraćaja kroz moreuz Bab el-Mandeb.

Grupa je u ponedeljak preuzela odgovornost i za novi napad na jedan saudijski brod.

Za Saudijsku Arabiju, koja je veliki deo izvoza nafte preusmerila ka lukama na Crvenom moru, poput Janbua, zbog blokade Ormuskog moreuza, ova blokada predstavlja ozbiljnu eskalaciju.

Rijad planira da u naredne tri godine poveća izvoz nafte preko Crvenog mora na oko devet miliona barela dnevno.

Međutim, tankeri koji iz Janbua plove ka azijskim tržištima moraju da prođu kroz Bab el-Mandeb, zbog čega je oko tri četvrtine izvoza izloženo mogućim napadima Huta, upozoravaju analitičari.

Saudijska Arabija je sedam godina bezuspešno pokušavala da potisne Hute iz severnog Jemena, nakon pokretanja velike vojne ofanzive 2015. godine.

Rat je izazvao jednu od najtežih humanitarnih kriza na svetu.

Primirje je dogovoreno 2022. godine, ali nikada nije preraslo u trajni mir. Saudijska Arabija je zadržala ekonomsku i vazdušnu blokadu područja pod kontrolom Huta.

Ranije ovog meseca Huti su optužili Saudijsku Arabiju da je bombardovala aerodrom u Sani kako bi sprečila sletanje direktnog leta iz Teherana, nakon što avion nije poslušao upozorenje da promeni rutu.

Tim letom vraćala se delegacija Huta sa sahrane bivšeg iranskog vrhovnog vođe Alija Hamneija.

Međutim, kako navodi Navaf Obeid sa Odeljenja za ratne studije Kraljevskog koledža u Londonu, pažnja je bila usmerena i na pitanje šta je još moglo biti dopremljeno tim avionom.

Taj događaj pokrenuo je novi talas nasilja koji je kulminirao raketnim napadima tokom vikenda.

"Pređene su sve crvene linije. Huti su pritisnuli svu saudijsku dugmad", ocenjuje analitičar Mohamed al Baša.

Regionalni izvor rekao je za CNN da se u pustinjama istočnog Jemena okupljaju velike snage jemenskih boraca neprijateljski raspoloženih prema Hutima.

Ukoliko krenu u ofanzivu, imaće podršku saudijskog ratnog vazduhoplovstva, uključujući i jurišne helikoptere "Apač".

Za sada se, ipak, očekuje da će odgovor Saudijske Arabije uglavnom biti ograničen na vazdušne udare.

Saudijsko vazduhoplovstvo je u petak gađalo luku Hodejda, najveću pod kontrolom Huta, kao odgovor na napade na tankere.

Prema Obeidu, saudijsko ratno vazduhoplovstvo danas je znatno sposobnije nego pre deset godina u otkrivanju, praćenju i uništavanju rasutih vojnih ciljeva.

Integracijom sistema značajno je skraćeno vreme između otkrivanja pretnje i njenog neutralisanja.

Ipak, postoji i mogućnost da Huti pristanu na dogovor u zamenu za novac, pošto su više puta tražili finansijska sredstva za isplatu velikog broja državnih službenika i pripadnika svojih snaga.

"Čini se da Huti primenjuju severnokorejski model- koriste ponavljajuće cikluse provokacija kako bi iznudili političke i ekonomske ustupke, pretvarajući teritorije južno od Saudijske Arabije i Crveno more u svoju pozornicu", smatra Mohamed al Baša.

Da li bi zbog saudijskog novca bili spremni da okrenu leđa svojim iranskim pokroviteljima, za sada ostaje neizvesno.

Pretnja iz Iraka

Među palmama na jugu Iraka, proiranske milicije su u ponedeljak i utorak lansirale dve serije napada dronovima na ključnu saudijsku infrastrukturu i glavni grad Rijad, saopštilo je Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije.

Prema ocenama analitičara, Huti su tim milicijama možda pružili tehničku pomoć.

Strpljenje Rijada je iscrpljeno. U ranim jutarnjim satima u utorak Saudijska Arabija je izvela "precizne i ciljane udare“ na položaje milicija u istočnom Iraku koje su, prema navodima Ministarstva odbrane, "povezane sa napadima na naftna postrojenja u Kraljevini".

Time je povučena nova crvena linija.

"Kraljevina naglašava da ne traži eskalaciju, ali će odgovoriti na svaku agresiju kojoj bude izložena", poručilo je Ministarstvo.

Prema navodima Snaga narodne mobilizacije, krovne organizacije šiitskih milicija u Iraku, u napadima je poginulo i ranjeno više osoba.

Centralna komanda američke vojske (CENTCOM) saopštila je da je zajednička operacija predstavljala "snažan odgovor" na više od 30 napada dronovima za koje tvrdi da ih je organizovao Korpus čuvara islamske revolucije Irana.

Tokom prvih nedelja rata iz Iraka je lansirano na stotine dronova prema američkim objektima u Saudijskoj Arabiji, navodi CENTCOM.

I nakon prekida vatre u sukobu usledilo je još nekoliko napada tokom maja.

Saudijski zvaničnici sigurno nisu zaboravili precizan i razoran napad na rafineriju Abkaik 2019. godine, kada je privremeno bilo obustavljeno gotovo pola saudijske proizvodnje nafte.

Za taj napad odgovornost su preuzeli Huti, ali su obaveštajni izvori tada rekli za CNN da je najverovatnije izveden iz Iraka.

Saudijska Arabija tada nije uzvratila, ali je za napad optužila Iran.

Iranska pretnja

Tokom marta i aprila saudijske vlasti ubrzano su ulagale u tehnologiju za odbranu od dronova, pošto su iranski dronovi "Šahed" gađali naftna postrojenja na istočnoj obali zemlje.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetio je Rijad kako bi ponudio integrisani sistem odbrane protiv talasa iranskih bespilotnih letelica.

Međutim, takav sistem ne može biti uspostavljen preko noći.

Saudijska Arabija se i dalje suočava sa dvostrukom pretnjom - iranskim dronovima i balističkim raketama kratkog dometa koje mogu biti lansirane preko Persijskog zaliva.

Iako Iran od aprila nije direktno napao Saudijsku Arabiju, iransko Ministarstvo spoljnih poslova ove sedmice ponovo je saopštilo da su "neke zemlje Persijskog zaliva samostalno učestvovale u vojnim napadima na Iran".

Sjedinjene Američke Države snose odgovornost za napade, ali se ne može zanemariti ni uloga pojedinih regionalnih država.“

Saudijska Arabija jeste izvela određene vazdušne udare na Iran u ranoj fazi sukoba, ali su oni, prema rečima diplomate upoznatog sa događajima, bili pažljivo odmereni.

Kako je taj diplomata rekao za CNN još u maju, cilj je bio da se pokaže da kraljevstvo može da se brani "čak i ako SAD nisu prisutne".

Ukoliko Saudijska Arabija ponovo bude izložena iranskim raketnim i napadima dronovima, mogla bi da se nađe pred teškim izborom - da direktno uzvrati i time se još dublje uvuče u rat ili da ostane uzdržana, što bi moglo dodatno ohrabriti vlast u Teheranu, koju mnogi smatraju još tvrđom nego pre početka rata.

Sve opasnije okruženje

Saudijska Arabija već trpi značajne ekonomske posledice sukoba.

U prva tri meseca ove godine zabeležila je najveći kvartalni budžetski deficit od 2018. godine, jer je povećala državnu potrošnju kako bi ublažila posledice rata i usporavanja privrede.

Taj deficit delimično je ublažen većim prihodima zahvaljujući rastu cena nafte, ali bi svaki novi poremećaj u proizvodnji i izvozu nafte mogao da ugrozi i taj izvor prihoda. Mnogi ambiciozni razvojni megaprojekti u međuvremenu su već smanjeni ili odloženi.

Na kraju, Saudijska Arabija se nalazi u regionu koji danas deluje mnogo opasnije i nestabilnije nego 28. februara, kada je rat počeo.

Saudijske zvaničnike dodatno zabrinjava nepredvidiv pristup američkog predsednika Donalda Trampaprema Iranu i Gazi.

Iako vojna saradnja Saudijske Arabije i SAD ostaje bliska, u Rijadu raste bojazan da bi kraljevstvo moglo ostati samo pred sve agresivnijim Iranom ukoliko američko interesovanje za region oslabi.

Kraljevstvo i njegovi saveznici nalaze se na prekretnici.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati tek počinju da obnavljaju odnose narušene iznenadnim izlaskom UAE iz naftnog kartela OPEK, neslaganjima oko sukoba sa Iranom i sporovima o tome koga podržati u borbi protiv Huta u Jemenu.

Saudijska Arabija je sada, očigledno, zaključila da postoji granica koliko napada i pritisaka može da istrpi pre nego što odluči da uzvrati.

(Telegraf.rs)