Duboki razdor među članicama EU zbog događaja u Seuti: Umešalo se 6 država, ceo svet čeka novi potez

Španija i Italija godinama zastupaju potpuno različite pristupe migracionoj politici - od strogih mera koje sprovodi Rim do masovne legalizacije migranata koju je pokrenula vlada Pedra Sančeza. Sada je migrantska kriza u Seuti dovela do najdubljeg sukoba između dve zemlje, a u spor su se uključile i Francuska, Finska, Danska, Češka i Holandija.

Premijerka Italije Đorđa Meloni među prvima je reagovala na događaje u Seuti.

Preporučujemo

„Snimci koji stižu iz Seute su šokantni i još jednom pokazuju da nekontrolisana ilegalna migracija predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti evropskih granica“, napisala je Meloni na društvenim mrežama.

Ona je čak zapretila da bi Italija mogla da „suspenduje“ primenu Šengenskog sporazuma sa Španijom.

„Kada je reč o ilegalnim migracijama, nećemo odstupiti ni za milimetar. Zaštita granica, borba protiv krijumčara ljudi i efikasne deportacije ostaće prioritet ove vlade“, poručila je Meloni.

Španija pozvala italijanskog ambasadora

Napetosti su dodatno porasle nakon što je španska vlada pozvala italijanskog ambasadora na razgovor zbog izjava italijanskih zvaničnika.

Šef španske diplomatije Hoze Manuel Albares ocenio je da su optužbe iz Rima neprihvatljive.

„Ovakva poruka nije primerena ministru spoljnih poslova prijateljske i partnerske zemlje od koje očekujemo evropsku solidarnost, a ne političku demagogiju. Događaji u Seuti povezani su sa sudskom odlukom i nemaju veze sa tvrdnjama iznetim na društvenim mrežama“, rekao je Albares.

Njegova reakcija usledila je nakon što je italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani za nastalu situaciju okrivio masovnu legalizaciju migranata koju sprovodi španska vlada.

U međuvremenu, italijansko Ministarstvo unutrašnjih poslova naložilo je zatvaranje vazdušnih i pomorskih granica prema Španiji, uz privremenu suspenziju primene šengenskih pravila između dve zemlje.

Može li Italija zaista da suspenduje Šengen?

Pravno gledano, Italija ne može jednostrano da isključi Španiju iz Šengenskog prostora niti da suspenduje čitav sporazum.

Međutim, može da uvede privremene kontrole na unutrašnjim granicama, što znači da bi putnici morali ponovo da pokazuju lične karte ili pasoše pri ulasku u Italiju.

Francuska je već najavila pooštravanje graničnih kontrola, dok je Finska zatražila isključenje Španije iz Šengena – iako takva mogućnost u praksi ne postoji. Holandija je pozvala Madrid da učini sve kako bi zaštitio spoljne granice Evropske unije, a Danska i Češka takođe podržavaju stroži pristup.

Inače, više evropskih država, među kojima su Nemačka, Austrija, Danska, Slovenija, Francuska, Italija, Holandija, Švedska i Norveška, već mesecima sprovode pojačane kontrole na unutrašnjim granicama radi suzbijanja ilegalnih migracija.

Italijanski model postaje evropski standard

Sančez i Meloni imaju potpuno suprotne stavove o migracionoj politici, a u Evropskoj uniji trenutno sve veću podršku dobija italijanski model.

Novi evropski Pakt o migracijama i azilu omogućava državama članicama da otvaraju centre za zadržavanje migranata u trećim zemljama, poput italijanskih centara u Albaniji.

Istovremeno, biće proširen i sistem Eurodac, koji će prikupljati podatke o svim osobama koje ilegalno uđu u Evropsku uniju, a ne samo o tražiocima azila.

Španija se, međutim, protivi pojedinim delovima sporazuma. Vlada u Madridu planira da na granicama sprovodi posebnu proceduru za međunarodnu zaštitu, koja bi trajala najviše 12 nedelja. Tokom tog perioda migranti ne bi mogli da uđu na teritoriju Španije, već bi bili smešteni u posebne prihvatne centre.

Takav pristup važio bi za osobe koje u Španiju dolaze čamcima ili koje budu presretnute pri pokušaju ilegalnog ulaska.

Sporno pitanje masovne legalizacije

Posebne kritike među evropskim partnerima izazvala je odluka Španije da masovno legalizuje deo migranata.

Evropska komisija poručila je da takve mere ne smeju da utiču na druge države članice niti da ugroze funkcionisanje Šengenskog prostora.

Evropski komesar za migracije Magnus Bruner izjavio je da takva politika šalje lošu poruku.

„Razumem specifičnu situaciju Španije, jer oko 80 odsto tih ljudi dolazi iz Latinske Amerike, govori isti jezik i deli deo kulture sa Špancima. Ipak, opšti signal koji se šalje nije dobar“, rekao je Bruner.

Nije samo pitanje migracija

Prema oceni više stručnjaka koje citira španski portal 20 Minutos, kriza u Seuti i Melilji prevazilazi pitanje migracija.

Analitičari smatraju da se migracioni pritisak koristi kao instrument političkog i bezbednosnog pritiska na Španiju, odnosno kao oblik takozvanog hibridnog rata.

Zbog toga je još 2022. godine španska vlada insistirala da novi strateški koncept NATO-a posebno obrati pažnju na južni bok Alijanse, uključujući i bezbednoski značaj Seute i Melilje.

U dokumentu NATO-a navodi se da se Bliski istok, Severna Afrika i region Sahela suočavaju sa međusobno povezanim bezbednosnim, demografskim, ekonomskim i političkim izazovima, koje dodatno pogoršavaju klimatske promene, slabe institucije, zdravstvene krize i nestašica hrane, stvarajući prostor za delovanje terorističkih organizacija i drugih destabilizujućih aktera.

(Telegraf.rs / 20 minutos)