Ko je Aleksandar Čajko, Putinov general kojeg su umalo razneli u restoranu? Troje mrtvih u eksploziji

U eksploziji koja je u subotu odjeknula u moskovskom restoranu Balzi Rossi poginule su tri osobe, a više od 20 je povređeno. Prema podacima Nacionalnog antiterorističkog komiteta Rusije, eksplozivnu napravu donela je dostavljačica, koja je takođe poginula, kao i pripadnik obezbeđenja koji je pokušao da je zaustavi. U restoranu se u tom trenutku održavala proslava 55. rođendana general-pukovnika Aleksandra Čajka, komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije.

General nije povređen u napadu, a Telegram kanali bliski vlastima potvrdili su da je bio domaćin proslave, prenosi Meduza.

Preporučujemo

Ako je zaista bio meta atentata, Aleksandar Čajko je jedan od najviših ruskih generala na koje je pokušan atentat od početka invazije na Ukrajinu. Za komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga imenovan je u maju 2026. godine, a pre toga je obavljao niz ključnih vojnih funkcija. Komandovao je ruskim vojnim operacijama u Siriji i ofanzivom na Kijevsku oblast 2022. godine.

Optužen je za brojne ratne zločine i nalazi se pod sankcijama Velike Britanije i Evropske unije, dok istovremeno nosi zvanje Heroja Rusije, koje mu je dodeljeno 2020. godine.

Vojna karijera i operacije u Siriji

Aleksandar Jurjevič Čajko rođen je 27. jula 1971. godine u Moskovskoj oblasti. Njegova vojna karijera pratila je uobičajen put visokih oficira ruske vojske. Nakon završetka Suvorovske vojne škole služio je kao kadet, a 1992. godine bio je raspoređen u Zapadnu grupu snaga u Nemačkoj. Po povratku u Rusiju napredovao je u Moskovskom vojnom okrugu i postao komandant 2. Tamanske divizije.

Vojnu akademiju Frunze završio je 2001. godine, a Vojnu akademiju Generalštaba, koja predstavlja najvišu obrazovnu ustanovu za komandni kadar ruske vojske, završio je 2012.

Čin general-majora dobio je 2013. godine, a do 2017. komandovao je Prvom tenkovskom armijom, čija je dokumentacija kasnije dospela u ruke ukrajinske vojske tokom povlačenja ruskih snaga iz Kijevske oblasti.

Njegovo ime najčešće se povezuje sa dve velike vojne kampanje. Prva je služba u Siriji, gde je u dva navrata - od septembra 2019. do novembra 2020. i ponovo tokom 2021. godine - bio komandant kompletne ruske vojne grupacije.

Organizacija Human Rights Watch objavila je 2020. godine izveštaj u kojem analizira delovanje ruske vojske u Siriji, uključujući period kada je Čajko komandovao operacijama. Aktivisti navode da je tokom komandovanja Sergeja Surovikina, Andreja Serdjukova i Aleksandra Čajka poginulo najmanje 1.600 civila, uglavnom u oblasti Idliba. Među napadima su bili i udari na bolnice izvedeni u vreme kada je Čajko komandovao ruskim snagama.

Human Rights Watch dokumentovao je 46 napada na objekte u kojima nije bilo vojnog prisustva, ocenjujući da takav broj isključuje mogućnost slučajnosti. Ipak, nisu pronađeni direktni dokazi koji bi te napade povezali sa Čajkovim konkretnim naređenjima.

Optužbe za napade na škole i bolnice iznete su i pred Savetom bezbednosti UN. Rusija je raspolagala koordinatama bolnica koje je dobila kroz mehanizam UN za sprečavanje sukoba, ali su ti objekti uprkos tome gađani.

Čajko je u januaru 2020. lično izveštavao Vladimira Putina i tadašnjeg ministra odbrane Sergeja Šojgua o toku operacija, zbog čega se smatra da je bio upoznat sa delovanjem svojih jedinica. Posle službe u Siriji, Putin mu je dodelio titulu Heroja Rusije, dok ga je Velika Britanija u junu 2022. uvrstila na listu sankcionisanih zbog podrške režimu Bašara al-Asada.

Uloga u invaziji na Ukrajinu

Više podataka postoji o ulozi Ćajkova u invaziji na Ukrajinu, posebno tokom napada na Kijev u februaru i martu 2022. godine. Jedinice pod njegovom komandom povezivane su sa brojnim ratnim zločinima nad civilima u Buči i drugim mestima severozapadno od Kijeva, uključujući ubistva i mučenja.

Više nezavisnih istraga potvrdilo je da su se ti zločini dogodili tokom ruske okupacije. Ukrajinski tužioci navode da nemaju dokaze da je Čajko izdavao direktna naređenja za pojedinačne zločine, ali ističu da su oni počinjeni dok je bio na čelu operacije.

U martu 2022. godine, neposredno pre povlačenja ruskih snaga, Čajko je posetio selo Zdviživka, gde se nalazio komandni centar za napad na Kijev. Tamo je uručivao odlikovanja vojnicima.

"Sve jedinice i divizije rade onako kako su obučene. Sve rade ispravno. Ponosan sam na njih", rekao je u video-snimku od 24. marta 2022.

Prema navodima Associated Pressa, meštani Zdviživke prepoznali su Čajka na fotografijama koje su im novinari pokazali tokom istrage u leto iste godine.

Novinari AP utvrdili su da su najmanje tri osobe ubijene u dvorištu kuće koju su često koristili ruski vojnici. Londonski analitički centar RUSI, koji je proučavao planove ruske ofanzive, smatra da su naređenja za blokiranje područja i uništavanje otpora donošena na najvišem komandnom nivou.

Prema njihovim saznanjima, ruske jedinice koristile su spiskove obaveštajnih službi i sprovodile operacije "čišćenja" radi neutralisanja potencijalnih pretnji. Analitičar Džek Votling ocenio je da su takva naređenja morala da prođu i kroz Čajkov komandni nivo, piše Index.

"Treba ga sravniti sa zemljom"

Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) objavila je 2025. godine audio-snimak za koji tvrdi da prikazuje Aleksandra Čajka kako u martu 2022. naređuje napade na grad Malin i selo Teterevske, zapadno od Kijeva.

Na snimku se, prema tvrdnjama SBU, čuje naređenje jurišnoj avijaciji da "isplanira napad u 5.30 na naselje Teterevske, treba ga sravniti sa zemljom".

Planirana je i upotreba višecevnih raketnih sistema "Grad" i "Uragan", koji služe za neselektivne napade na velike površine.

Ukrajinske vlasti do objavljivanja ovih informacija nisu komentarisale eksploziju u Moskvi. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u svom redovnom obraćanju pomenuo je samo napade na rafineriju u Saratovskoj oblasti i skladišta u Samarskoj oblasti, bez osvrtanja na događaj u Ulici Barikadnaja.

Podsetimo, u Moskvi je ranije ubijen načelnik jedinica za radijacionu, hemijsku i biološku zaštitu Igor Kirilov, koji je stradao u eksploziji bombe postavljene na električni trotinet u blizini svoje kuće.

Takođe, u ulazu svoje zgrade u Moskvi napadnut je i zamenik načelnika ruske vojne obaveštajne službe GRU Vladimir Aleksejev. Na njega je pucano iz vatrenog oružja, a prema dostupnim informacijama, nalazi se u teškom stanju.

(Telegraf.rs)