"Iran pronašao jače oružje od nuklearne bombe!" Da li Amerika zbog ovoga može da izgubi rat?

Relativni uspeh Irana u suočavanju sa ratom koji su pre šest meseci pokrenule Sjedinjene Američke Države i Izrael pokazao je da nuklearno oružje možda ipak nije najefikasnije sredstvo u arsenalu Islamske Republike, piše Newsweek.

Dok je administracija predsednika SAD Donalda Trampa ušla u sukob fokusirana na iranski nuklearni program, za koji iranski zvaničnici oduvek tvrde da nije namenjen izradi atomske bombe, daleko značajniju ulogu tokom rata odigrala je sposobnost Teherana da iskoristi svoj uticaj nad Ormuskim moreuzom, izazivajući velike poremećaje u globalnoj trgovini energentima.

Preporučujemo

Razorne posledice osetile su se širom sveta, uključujući i Sjedinjene Američke Države, gde su potrošači sve nezadovoljniji već ionako nepopularnom vojnom intervencijom.

A pošto je Tramp otkazao još jedan talas najavljenih udara, koje je opisao kao "najveći napad još od Drugog svetskog rata", kontrola koju Teheran ima nad jednim od najvažnijih pomorskih prolaza na svetu mogla bi se na kraju pokazati kao moćnije oružje od atomske bombe.

"Sposobnost Irana da nanese ekonomsku štetu globalnoj privredi, u izvesnom smislu, predstavlja moćnije oružje od nuklearne bombe", rekao je za Newsweek Džošua Talis, bivši visoki zvaničnik američke mornarice, koji danas vodi program za bezbednost saveznika i partnera u Centru za pomorske analize.

Jeftino i efikasno

Iran je godinama upozoravao da će zatvoriti Ormuski moreuz u slučaju izbijanja velikog vojnog sukoba. Ta upozorenja datiraju još iz rata sa Irakom tokom osamdesetih godina prošlog veka, sukoba koji je snažno oblikovao vojnu doktrinu Islamske Republike, a ponovo su dobila na značaju nakon što su se tenzije sa SAD povećale posle Trampovog povlačenja iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine tokom njegovog prvog mandata, 2018. godine.

Sada je ta retorika postala stvarnost, a potencijalno trajne posledice tek počinju da se osećaju.

Iako iranska strategija možda ne pruža isti stepen otvorenog vojnog odvraćanja kakav imaju države koje poseduju nuklearno oružje, čak je i dugo prihvaćeno uverenje da nuklearni arsenal pruža potpunu zaštitu od napada počelo da slabi. Sjedinjene Američke Države to osećaju iz prve ruke, jer su njihove baze na Bliskom istoku izložene stalnim napadima u okviru iranskog asimetričnog ratovanja, slično kao što se Rusija svakodnevno suočava sa napadima Ukrajine tokom rata koji je Moskva započela pre četiri i po godine.

Gušenje svetske trgovine preko ključnog pomorskog prolaza uz sopstvenu obalu pokazalo se za Teheran kao izvodljivije, a možda i efikasnije sredstvo - što je najvažnije, može ga koristiti bez gotovo univerzalne osude koja prati upotrebu tradicionalnog oružja za masovno uništenje.

Rezultat je kampanja koja je relativno jeftina, ali razorna, i koja počinje da iscrpljuje američke zalihe skupog i sofisticiranog naoružanja, dok izveštaji ukazuju da Iran svoje znatno jeftinije vojne kapacitete obnavlja brže nego što se očekivalo.

"Sa relativno malim brojem jeftinog oružja, iranski napadi na trgovačke brodove izazivaju lančanu reakciju u globalnom trgovinskom sistemu, jer brodarske kompanije, osiguravajuća društva i pomorci ponovo procenjuju rizike prolaska kroz to područje. Pošto je neposredna kolateralna šteta ograničena i odvija se na moru, dok su posledice globalne i veoma ozbiljne, Iran ostvaruje značajne strateške koristi uz minimalne reputacione troškove", rekao je Talis, pa dodao:

"To čini iranski uticaj na plovidbu kroz Ormuski moreuz politički prihvatljivijim sredstvom od nuklearnog oružja i znatno težim za Sjedinjene Američke Države da mu se suprotstave vojnim ili proporcionalnim odgovorom."

Preuzimanje inicijative u pregovorima

Iransko uverenje da je uspešno primenilo svoju strategiju u Ormuskom moreuzu dodatno je zakomplikovalo američke napore za postizanje dogovora. Dok se Bela kuća ponovo okrenula diplomatiji, a Donald Tramp u ponedeljak još jednom nagovestio da je sporazum "na pomolu", portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagaei negirao je da postoje planovi za direktne razgovore sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Umesto toga, potvrdio je da iranski zvaničnici vode direktne razgovore sa predstavnicima Omana radi "postizanja razumevanja o načinu obezbeđivanja bezbednog prolaska brodova kroz Ormuski moreuz".

Oman, čija se eksklava na poluostrvu Musandam nalazi neposredno preko puta južne obale Irana, nametnuo se kao ključni posrednik u nastojanjima da se pronađe rešenje. Ovaj tradicionalno neutralni sultanat predložio je sistem "dobrovoljnih" naknada, sličan modelima koji postoje u Malajskom i Singapurskom moreuzu, prema kojem bi države finansijski doprinosile bezbednosti i održivosti plovidbe kroz Ormuski moreuz.

Bez obzira na to da li će takav sporazum biti postignut, Talis smatra da "sposobnost Irana da prirodu rata preusmeri na pitanje budućnosti Ormuskog moreuza predstavlja ozbiljan izazov za ugled Sjedinjenih Američkih Država".

Taj izazov dodatno pojačavaju aktivnosti jednog od najvažnijih iranskih saveznika u okviru takozvane Osovine otpora - jemenskog pokreta Ansar Alah, poznatijeg kao Huti.

Još pre početka američko-izraelskog rata protiv Irana u februaru, Ansar Alah je pokazao kakve posledice može imati ugrožavanje pomorske trgovine kroz kampanju usmerenu prvenstveno na brodove u Crvenom moru, kao odgovor na rat između Izraela i Hamasa koji je u oktobru 2023. pokrenuo aktuelnu bliskoistočnu krizu. Ti napadi smanjili su pomorski saobraćaj kroz Suecki kanal za dve trećine, primoravajući brodove da koriste znatno duži i skuplji put oko Rta dobre nade u Južnoj Africi.

Ansar Alah je izdržao pojačanu kampanju američkih vazdušnih udara i u maju prošle godine postigao primirje sa Trampovom administracijom, ali je napade na brodove obustavio tek nakon što je Bela kuća posredovala u postizanju primirja između Izraela i Hamasa prošlog oktobra. Međutim, prošlog meseca pokret je ponovo započeo napade u Crvenom moru, gađajući saudijske brodove kao odgovor na, kako tvrde pobunjenici, saudijsku blokadu Jemena i vazdušne udare na Međunarodni aerodrom u Sani.

S obzirom na to da Saudijska Arabija i drugi američki partneri u regionu već dovode u pitanje bezbednosne garancije Vašingtona, dodatni haos i eskalacija u slučaju izostanka sporazuma mogli bi još više da oslabe njihovo poverenje.

"Donedavno je sama pretnja upotrebom američke vojne sile predstavljala snažno sredstvo odvraćanja. Međutim, nedavni događaji oslabili su takvu percepciju", rekao je za Newsweek bezbednosni analitičar iz Teherana Mostafa Nadžafi, pa u istom dahu nastavio:

"Danas ne samo Iran, već i mnogi regionalni akteri, pa čak i neke velike svetske sile, drugačije gledaju na efikasnost američke vojne prinude. Zbog toga vojne pretnje više nemaju istu snagu odvraćanja kakvu su imale ranije."

Teški pregovori

Postizanje novog sporazuma neće biti lako. Propast američko-iranskog memoranduma o razumevanju, postignutog u junu, dodatno je produbila nepoverenje između dve strane.

Sporazum je propao prošlog meseca kada je Iran otvorio vatru na tankere koji su prolazili kroz Ormuski moreuz rutom za koju je Teheran tvrdio da nije bila odobrena u skladu sa dogovorenim uslovima, što je izazvalo novu rundu sukoba koja je trajala gotovo dve nedelje. Obe strane međusobno se optužuju da nisu ispunile preuzete obaveze.

Ukoliko bi sukob ponovo prerastao u rat velikih razmera, Iran i dalje smatra da je u povoljnijem položaju.

"Ako bi se sadašnja kriza pretvorila u dugotrajan rat iscrpljivanja, ne verujem da bi vreme nužno radilo u korist Sjedinjenih Američkih Država. Iskustvo američkih vojnih angažmana tokom poslednje dve decenije pokazalo je da najveća slabost Vašingtona nije u započinjanju ratova, već u njihovom dugoročnom vođenju. Rastući ekonomski troškovi, unutrašnji političko pritisak, logistički problemi, zamor vojnih snaga i sve veća zabrinutost regionalnih partnera značajno bi ograničili sposobnost SAD da vode dugotrajnu vojnu kampanju. Nasuprot tome, iranska strateška doktrina dosledno je usmerena na postepeno povećavanje troškova američkog vojnog prisustva u regionu", rekao je Nadžafi.

Kako je objasnio, koristeći "asimetrične i nekonvencionalne metode", Iran bi nastojao da preokrene odnos snaga u svoju korist na način koji možda ne bi mogao da postigne čak ni posedovanjem nuklearnog oružja.

"Pošto je godinama proučavao slabosti konvencionalnog vojnog rasporeda Sjedinjenih Američkih Država u regionu, Teheran će verovatno nastojati da te slabosti iskoristi kroz asimetrične strategije čiji je cilj povećanje troškova američkog prisustva, ograničavanje njegove operativne slobode i, na kraju, postepeno - a zatim i potpuno - povlačenje američkih snaga iz regiona", zaključio je Nadžafi.

(Telegraf.rs)