U Americi se gradi armija robota vojnika za ratove budućnosti: Alarm je upaljen, zabrinutost raste

Mnoge tehnološke kompanije tvrde da razmišljaju drugačije od drugih, ali malo koja razvija tehnologiju koja je izazvala toliko snažan i rasprostranjen osećaj nelagode kao ona na kojoj radi kompanija Foundation Future Industries.

Ovaj startap, osnovan 2024. godine, ubrzano razvija humanoidne robote koji bi automatizovali rad u fabrikama, gradili futurističke megagradove i, što je najupadljivije, vodili ratove budućnosti.

Preporučujemo

Kompanija, čija se vrednost, prema navodima, procenjuje na više od milijardu dolara, ima ogromne ambicije. Istovremeno, suočava se i sa snažnim protivljenjem svojoj osnovnoj ideji, prenosi britanski The Indipendent.

Katolička crkva protivi se autonomnom naoružanju i naoružanim robotima, kao i Ujedinjene nacije. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je na donošenje međunarodnog zakona kojim bi se zabranili "roboti ubice".

Decenije popularne kulture, od "Ratova zvezda" do "Terminatora", upozoravale su na svet u kojem mašine imaju volju da ubijaju ljude.

Međutim, suosnivač kompanije Foundation, Sanket Patak, rekao je da su sva ta upozorenja i zabrinutost zbog vojnih robota pogrešno usmereni, te da veštačka inteligencija i robotika pokreću novu industrijsku revoluciju koja bi mogla doneti obilje za čitavo čovečanstvo.

Trka u razvoju autonomnog naoružanja između Zapada i njegovih protivnika već je u toku, ratišta na kojima se koriste dronovi u Ukrajini i Iranu predstavljaju svojevrsni uvid u ono što nas čeka.

Ali humanoidni roboti mogli bi da učine ratovanje preciznijim i da smanje broj civilnih žrtava, istovremeno spasavajući živote ljudskih vojnika, tvrdi Patak.

Američki rivali, poput Kine i Rusije, razvijaju vojne humanoidne robote i slične koncepte, kao što su četvoronožni robotski "psi" sa oružjem postavljenim na leđima, zbog čega Sjedinjene Države moraju imati sposobnost da im pariraju.

Po njegovom mišljenju, ništa se ne dobija pasivnim posmatranjem, dok se mnogo gubi ukoliko se odbrambeni roboti ne razvijaju u Sjedinjenim Državama.

"Zaista ne razumem kako to ljudima nema smisla", rekao je Patak.

Dodao je da rad na vojnim projektima predstavlja samo "mali deo" aktivnosti kompanije Foundation, ali da i dalje ne može da shvati zbog čega se toliko ljudi tome protivi.

"Potpuno je naopako to što ljudi u zapadnom svetu kao da pate od neke vrste opsesije i misle da je humanoidni robot koji drži pušku gotovo jednako opasan kao nuklearno oružje", rekao je on.

Veze sa Trampom i testiranja u svetu

Fondacija sa sedištem u San Francisku, veruje da je jedina kompanija u SAD i Evropi koja eksplicitno radi na izgradnji humanoidnih robota za odbranu.

Brojne vodeće kompanije za robotiku su krenule drugim putem, potpisavši otvoreno pismo 2022. godine u kojem se obavezuju da neće "naoružavati" svoje kreacije.

Gigant veštačke inteligencije, Anthropic, nedavno se našao na crnoj listi Pentagona jer je kompanija želela garancije da njeni sistemi neće biti deo autonomnog oružja koje koristi smrtonosnu silu bez ikakvog ljudskog učešća. (Pentagon je, zauzvrat, tvrdio da vojska želi veštačku inteligenciju samo u "zakonite svrhe" i da ne pokušava da razvije oružje koje bi moglo da ubija bez ljudskog odobrenja).

Ipak, vizija Fondacije, odbrambeni roboti, koji bi jednog dana mogli da upotrebe silu ako ih odobre njihovi ljudski komandanti, pronašla je prijemčivu, uticajnu publiku u Trampovoj eri.

Kompanija je odbila da potvrdi tačnu vrednost svojih vojnih ugovora sa SAD, ali navodno ima procenjenih 24 miliona dolara u ugovorima vezanim za odbranu za testiranje svojih modela u većini vojnih grana.

Takođe se može pohvaliti investicijom predsednikovog sina, Erika Trampa, koji služi kao savetnik kompanije. Fondacija je odbila da otkrije veličinu investicije Erika Trampa i rekla je da ga kompanija ne plaća.

"Erik održava strogu razdvojenost crkve i države sa vladom", rekao je portparol Erika Trampa.

"On veruje da je robotika budućnost i ponosan je što podržava sjajne američke tehnologije, uključujući Fondaciju, koja ima neverovatno obećavajuću budućnost. Erik nema nikakvu ulogu u upravljanju i apsolutno nema nikakvog donošenja odluka u vezi sa svakodnevnim operacijama".

Fondacija i Bela kuća su snažno negirali da je učešće Erika Trampa dalo kompaniji bilo kakvu nepravednu prednost.

Startap kompanija kaže da je u pregovorima sa Ministarstvom za nacionalnu bezbednost o raspoređivanju svojih robota za patroliranje granicom između SAD i Meksika.

Ranije ove godine pojavili su se izveštaji da Fondacija traži čak 500 miliona dolara novih sredstava od investitora, po proceni kompanije od oko 3 milijarde dolara.

Upoznajte Fantoma, vašeg novog kolegu robota i saborca

Osnovna ponuda kompanije je Fantom, elegantan, potpuno crn, humanoidni robot visok otprilike dva metra koji može da nosi skoro 40 kilograma. On opaža svet kroz veštačku inteligenciju i niz kamera postavljenih na njegovoj glavi, koje prikupljaju podatke iz punog vidnog polja od 360 stepeni.

Robot može da radi koristeći ugrađenu veštačku inteligenciju ili da njime daljinski upravlja čovek. Moćniji model Fantoma druge generacije je u razvoju i biće predstavljen kasnije ove godine.

Kompanija je odbila da otkrije imena svojih komercijalnih klijenata za The Independent, ali se navodno Fantomi testiraju u industrijskim i logističkim uslovima od Atlante, Džordžija, do Singapura. Fantomi su pomogli u proizvodnji više od 24.000 automobila prošle godine, prema Rojtersu.

Ove industrijske primene mogu biti perspektivna poslovna linija za Fondaciju, ali su vojni planovi kompanije privukli najviše pažnje.

Humanoidni roboti, po mišljenju Fondacije, bili bi precizniji od mnogih današnjih vojnih tehnologija. Mogli su postići iste ciljeve kao i napadi vođenim bombama ili ljudske misije za izviđanje zgrada, uz manji rizik za vojnike i civile.

"Danas nam niko nije tražio da ih naoružamo", rekao je Patak o vojnim vezama svoje kompanije.

Umesto toga, kompanija se fokusirala na testiranje za zadatke logističke odbrane kao što je premeštanje tereta. Fondacija takođe radi na aplikacijama koje bi omogućile njenim robotima da vrše izviđanje, kao što je istraživanje šta se nalazi unutar zgrade i mapiranje njenog rasporeda pre nego što se ljudski vojnici umeštaju.

To ne znači da je Patak protiv naoružavanja Fantoma. Daleko od toga.

"Ako nam američka vojska sutra u suštini kaže: 'Hej, potrebni su nam ovi humanoidi sa oružjem', to skoro 100 odsto ukazuje na činjenicu da pokušavaju da budu precizniji, i mi bismo to želeli da uradimo, a ne da to ne uradimo", dodao je.

Trka u naoružanju robota vojnika

Veriti Kojl, zamenica direktora Odeljenja za krize, konflikte i naoružanje organizacije Human Rights Watch, rekla je za The Independent da postoji pozitivan potencijal za humanoidnu robotiku u vojnim uslovima, kao što su humanitarne misije tokom oružanih sukoba.

Međutim, velike tehnološke kompanije i vladini partneri, poput SAD, do sada su sledili pristup "brzo se kreći i lomiti stvari" u stilu Silicijumske doline i to rizikuje "katastrofalne efekte" ukoliko se ne uspostave odgovarajuće zakonske zaštitne mere, prema Kojlu.

Rizici su brojni. Tehnologija ima tendenciju da se šire koristi, lakše se pravi i teže reguliše kako više sazreva. Samo pogledajte dronove, koji su od skupe, strogo poverljive vojne opreme prešli put do mašina koje se mogu 3D štampati kod kuće ili kupiti komercijalno za nekoliko stotina dolara.

Autonomno oružje, koje se oslanja na nesavršen softver veštačke inteligencije, takođe bi moglo da pravi greške i bira pogrešne mete, izbegavajući pritom vrstu odgovornosti kojoj su podložni ljudi u vojsci.

Dronovi se često elektronski ometaju i odsecaju od svojih rukovalaca na bojnom polju u Ukrajini. Robotski vojnici mogli bi dodatno ubrzati tempo i haos rata povećavajući potencijal za greške i dajući civilima manje vremena da se sklone od opasnosti.

"Ne mislim da je trka u naoružanju ikada posebno dobro služila civilima", rekao je Kojl.

Patak je rekao da je prioritet kompanije "autonomna navigacija i rukovanje materijalima", obuka robota da "tretiraju ljude kao elemente u svom okruženju, krećući se oko njih umesto da ih identifikuju kao mete".

"Kakva god da je obuka, autonomni sistemi ne slušaju uvek svoje gospodare", kako je istakao Kojl.

OpenAI je nedavno uplašio tehnološke posmatrače kada je otkrio da je grupa njegovih AI modela pobegla iz njihovih granica tokom testa i odlučila da hakuje drugu kompaniju.

Postojeći zakon o ljudskim pravima se i dalje primenjuje na nove tehnologije, ali regulacija autonomnog oružja je u povoju u poređenju sa nuklearnim i biološkim oružjem, čak i dok se tehnologija za izgradnju robota ubica brzo poboljšava.

"Postoji stvarna korist u tome što države ne rade izolovano jer bi efekti toga mogli biti dalekosežni za sve nas", dodao je Kojl.

Postoji i dublji sloj etičke nelagodnosti oko mehanizovanog ubijanja.

Džo Kosta, bivši visoki zvaničnik Pentagona i direktor prakse prednje odbrane u Centru za strategiju i bezbednost Skoukroft Atlantskog saveta, upozorio je na budućnost u kojoj robotski vojnici umanjuju moralnu i političku težinu samog rata.

Rat u Ukrajini već karakterišu ogromne zone uglavnom sukoba dronova, a sukobi humanoidnih robota bi na kraju mogli da uslede.

"U svetu u kome imate humanoidne robote, ne morate zapravo da šaljete čoveka u bitku", rekao je on i dodao:

"To je sasvim zamislivo da znači da bi gomila robota mogla da napadne zemlju ili grad, a to bi imalo manje političke troškove za naciju".

Budućnost bitaka droida i megagradova - i ofanziva populista?

Ovo je vrsta sukoba za koju se Fondacija sprema. Njeni rukovodioci su govorili o budućnosti "bitaka droida", gde se rat apstrahuje u industrijsko takmičenje umesto ljudskog.

U skladu sa ovom dalekosežnom, naučnofantastičnom vizijom, kompanija je dobila ime po klasičnim romanima o Fondaciji pisca Isaka Asimova.

Serija, izuzetno popularna među osnivačima tehnoloških kompanija, uključujući Ilona Maska, govori priču o genijalnom matematičaru koji tačno predviđa civilizacijski kolaps i pokreće plan za unapređenje naučnog znanja tokom vekova na dalekim rubovima univerzuma.

Patak želi da usmeri profit kompanije u sličnu "generacijsku" perspektivu, osnivajući robotski izgrađene, zelene mega-gradove koji izgledaju "kao Alderan", slikovita, visokotehnološka planeta iz Ratova zvezda. Ekonomska efikasnost veštačke inteligencije i robotike mogla bi da ponudi stanovnicima "zaista dobar smeštaj, praktično besplatno", rekao je on.

On se nada da bi ova naselja bila deo kretanja ka civilizaciji nejasno libertarijanskih, post-radnih, visokotehnoloških gradova-država, gde "imate manje velikih vlada". Ljudi bi bili slobodni da se bave istraživanjem ili umetnošću dok mašine obavljaju opasne i dosadne poslove.

Ova vizija, koja kombinuje visokotehnološku vojnu dominaciju, vizije grčko-rimskih dostignuća i malo desničarske politike, sve je popularnija među elitom velikih tehnoloških kompanija i Belom kućom.

Trampova administracija je potpisala ugovore sa kompanijama za odbranu iz Silicijumske doline dok teži novom "ratničkom etosu" za Pentagon i povratku stubovima, klasičnim spomenicima u Vašingtonu.

Desničarski investitori ulažu milione u Praksis, samozvanu „digitalnu naciju“ koja želi da izgradi grad odbrambene tehnologije unutar svemirske baze Vandenberg u Kaliforniji kako bi "obnovila Zapad".

Još jedan veliki finansijski poduhvat ima za cilj izgradnju novog grada pod nazivom Kalifornija zauvek, van San Franciska, sa sidrom u vojnom brodogradilištu.

Fondacija se savršeno uklapa. Jedan od njenih osnivača je bivši marinac koji je napisao knjigu "Šta ako je bes odgovor?", o tome kako je moderna kultura "previše sumnjičava prema snazi".

Patak je zabrinut zbog drugačije vrste kulturnog rata. On se plaši da bi zahuktavajuća antitehnološka reakcija, sa predloženim porezima za milijardere i strahom da će radnici postati "trajna niža klasa" zbog veštačke inteligencije, mogla da izazove "pobunu populista".

(Telegraf.rs)