Zašto Španija ima eksklave u Severnoj Africi?

Dve male španske eksklave na severnoj obali Afrike već dugo predstavljaju jednu od glavnih tačaka sukoba u odnosima između Španije i Maroka, sa kojim se te teritorije graniče.

To su jedine evropske teritorije koje se nalaze na afričkom tlu, a obuhvataju autonomne gradske enklave Seutu i Melilju, kao i Plazas de Soberania, grupu stenovitih ostrva uz obalu Maroka, među kojima su ostrva Čafarinas, ostrva Alhusemas i Penjon de Velez de la Gomera.

Preporučujemo

Dok Španija tvrdi da su ove enklave njen sastavni deo, Maroko ne priznaje španski suverenitet nad njima i od sticanja nezavisnosti od Francuske 1956. godine zahteva njihov povratak.

Ovaj teritorijalni spor doveo je do dugotrajnih političkih tenzija između Španije i Maroka, prenosi Al Džazira.

Prošle nedelje, nakon što je više od 50.000 migranata prešlo granicu i ušlo u špansku eksklavu Seutu, tenzije između Madrida i Rabata dodatno su se pojačale. Iako se većina migranata u međuvremenu vratila u Maroko, nekoliko hiljada njih i ove nedelje ostaje u Seuti.

Pa zašto Španija uopšte poseduje ove teritorije i kakva ih budućnost očekuje?

Eksklave Seuta i Melilja, zajedno sa nekoliko ostrvaca uz obalu Maroka, predstavljaju poslednje ostatke španskog kolonijalnog carstva.

Seuta je prvo dospela pod portugalsku vlast 1415. godine, pre nego što je 1580. postala deo Španije, dok je Melilju 1497. godine osvojio jedan španski plemić. Seuta je ostala pod španskom kontrolom i nakon što je Portugal 1640. godine, posle dugog rata, ponovo stekao nezavisnost.

"Španija je dostigla svoj najveći teritorijalni obim u Latinskoj Americi, a nakon gubitka Kube, Portorika i Filipina 1898. godine, usmerila je svoj uticaj ka Africi, iako su većina evropskih kolonijalnih sila već bile međusobno podelile taj kontinent", objasnila je Jolanda Aikselja Kabre, antropološkinja sa instituta IMF-CSIC u Barseloni.

Nakon dekolonizacije Afrike tokom prošlog veka, Seuta i Melilja ostale su jedine evropske teritorije na afričkom kopnu. Iako se geografski nalaze u Africi, ove enklave smatraju se španskom teritorijom i predstavljaju deo spoljne granice Evropske unije.

"Za Španiju je zadržavanje ovih enklava [na severnoj obali Afrike] od suštinskog značaja na simboličkom nivou, jer one učvršćuju predstavu o španskoj veličini i njenoj imperijalnoj prošlosti, koju država i dalje smatra nosiocem civilizacije nasuprot varvarstvu. Ta predstava savršeno je sadržana u često ponavljanoj tvrdnji da je Kristofor Kolumbo, predstavljajući Katoličke monarhe, ‘otkrio’ Ameriku", rekla je ona.

Zašto eksklave nisu prešle u ruke Maroka nakon sticanja nezavisnosti?

Selim Baluati Lahlufi je istoričar i istraživač specijalizovan za istoriju Severne Afrike i planinskog regiona Rif u severnom Maroku, koji se proteže duž mediteranske obale od Tangera do granice sa Alžirom. Rekao je da Seuta i Melilja nastavljaju da postoje kao odvojene teritorije jer njihovo poreklo "prethodi modernom Maroku".

"To su eksklave koje su bile okupirane vekovima", rekao je za Al Džaziru.

Ali od sticanja nezavisnosti od Francuske 1956. godine, koju je Španija priznala, a zadržala svoje eksklave, Maroko je dosledno tvrdio da su teritorije Seute i Melilje, koje naziva "Sebtah i ​​Melila", i Plazas de Soberanija, deo njegove teritorije i zahtevao je njihov povratak.

"Marokanska politička klasa je ovo uvek koristila kao kritiku protiv Španije", rekao je Lahlufi.

Samir Benis, viši politički savetnik sa sedištem u Vašingtonu, koji je takođe suosnivač Maroko Vorld njuza i stručnjak za spoljnu politiku Maroka, rekao je da su od sticanja nezavisnosti teritorijalne pretenzije Maroka prema Seuti i Melilji često bile u centru teških odnosa između Španije i Maroka.

"Možda ovo pitanje ne bi imalo isti štetan efekat na bilateralne odnose da su marokanski lideri pokazali veću odlučnost početkom 1960-ih, tokom vrhunca perioda dekolonizacije, da iznesu pitanje pred Ujedinjene nacije i traže priznanje ova dva grada kao kolonijalnih teritorija koje treba osloboditi od svakog stranog prisustva", rekao je on.

Objasnio je da, međutim, postoje dva važna faktora koja su navela marokanske vlasti da se uzdrže od ovog kursa u svojim naporima da obnove teritorijalni integritet zemlje.

"Prvi je bio sam obim teritorijalnih sporova između Španije i Maroka. S obzirom na teškoće sa kojima se Maroko suočavao u istovremenim osporavanju španske kontrole nad nekoliko teritorija, marokanska vlada je odlučila da postepeno nastavlja sa svojim naporima da povrati delove marokanske teritorije koji su ostali pod španskom vlašću".

"Drugi faktor koji je naveo marokansko rukovodstvo da odloži rešavanje pitanja Seute i Melilje bila je spremnost koju su pokazale španske vlasti da postepeno reše svoje teritorijalne sporove sa Marokom. Na kraju, ova strategija se pokazala veoma korisnom za zaštitu španskih interesa u ova dva grada", dodao je Benis.

Koliko je jaka pretenzija Maroka na ove enklave?

"Pretenzija Maroka na teritorije je relativno slaba", rekao je Benis. Ali "zemlja može da se pozove na niz istorijskih, geografskih i ljudskih argumenata koji dovode u sumnju stav Španije".

Džejmi Trinidad, saradnik i direktor studija prava na Volfson koledžu, Univerziteta u Kembridžu, takođe je rekao da je pretenzija Maroka na teritorije slaba prema međunarodnom pravu.

"To je politička, a ne pravna pretenzija, slična španskoj pretenziji na Gibraltar, koji se nalazi preko moreuza od Seute", rekao je on.

Gibraltar je britanska prekomorska teritorija.

"Sedamdesetih godina prošlog veka, Maroko je zatražio od UN da uvrsti teritorije na listu 'nesamoupravnih teritorija' koje nadgleda Specijalni komitet UN za dekolonizaciju, ali su UN ignorisale marokanski zahtev", dodao je.

Šta žele ljudi koji žive u ovim enklavama?

Oko 84.000 ljudi živi u Seuti i 86.000 u Melilji. U španskom posedu od 1580. godine, Seuta je dom mešovite populacije hrišćana i muslimana, španskih i marokanskih stanovnika i nadničara koji žive i rade u relativnoj harmoniji.

Ali nakon što je više od 50.000 migranata ilegalno ušlo u Seutu prošle nedelje, podele i tenzije u enklavi su porasle.

Stotine stanovnika okupilo se u nedelju, dva dana nakon talasa migranata u Seutu, kako bi se suprotstavili planiranom antimigrantskom skupu krajnje desnice, primoravajući organizatore da otkažu događaj.

"Ja sam pola hrišćanka, pola muslimanka, kao i mnogi u Seuti. Živimo mirno zajedno. Ali brojke ovog puta su bile zastrašujuće", rekla je stanovnica Seute Izabel za Al Džaziru tokom vikenda.

Melilja, koja je u španskom posedu od 1497. godine, takođe je dom španskih i marokanskih stanovnika, kao i malih jevrejskih i sindskih zajednica, pri čemu je ova druga dijaspora hinduističkih trgovaca koji su stigli nakon podele Indije 1947. godine.

Trg Soberanija uglavnom naseljava špansko vojno osoblje.

Lahlufi je napomenuo da ankete pokazuju da ogromna većina ljudi koji žive u Seuti i Melilji želi da ostane deo Španije.

"Ovo se dosledno odražava u javnom mnjenju i u odsustvu bilo kakvog značajnog političkog pokreta koji zagovara promenu suvereniteta", rekao je on.

"Čak i stanovništvo marokanskog porekla želi da ostane špansko i evropsko. To je zato što je razlika u socijalnoj zaštiti između Maroka i gradova zaista velika", rekao je on.

"Istovremeno, oba grada održavaju jake istorijske, kulturne i ekonomske veze sa Marokom, što saradnju preko granice čini važnim aspektom svakodnevnog života", dodao je.

Prema španskoj vladi, Seuta i Melilja su deo Šengenskog prostora, koji garantuje slobodu kretanja unutar EU, ali podležu posebnom šengenskom režimu. Ljudi koji putuju između enklava i kopnenog dela Španije prolaze kroz odvojene granične kontrole.

"Šengenske provere se sprovode pri izlasku morem ili vazduhom, jedine dve dostupne rute. Stoga, niko ne može putovati iz Seute ili Melilje do kontinentalne Španije, a da ga Nacionalna policija ne identifikuje u luci ili na aerodromu. Pored toga, operateri trajekata i avio-kompanije su dužni da provere putne dokumente", navodi se u dokumentu španske vlade.

Hoće li se Španija odreći ovih eksklava?

Analitičari su podeljeni.

U martu 2022. godine, španski premijer Pedro Sančez je pisao marokanskom kralju, potvrđujući špansku podršku marokanskom suverenitetu nad Zapadnom Saharom, nad kojom se Španija odrekla kontrole 1975. godine. Sančez je rekao da je ovo "najozbiljnija, najrealnija i najkredibilnija" inicijativa za rešavanje višedecenijskog spora oko ogromne afričke teritorije i proglasio "novu etapu" u zategnutim odnosima Španije sa Marokom.

Kabre je stoga rekao da bi, nakon ogromnog priliva migranata u Seutu prošle nedelje, Španija na kraju mogla da ustupi suverenitet Maroku.

"Njihovo samo prisustvo je neodrživa istorijska anomalija u vreme kada se dekolonizacija evropskih država promoviše na svim nivoima, poput vraćanja predmeta ukradenih tokom kolonijalizma od strane evropskih zemalja i priznavanja prava državljanstva svojih bivših kolonija", rekla je ona.

Ali Lahlufi ne očekuje fundamentalnu promenu u španskoj politici prema enklavama.

"Ono što bi se moglo promeniti jeste način na koji Španija upravlja svojim odnosima sa Marokom, posebno u pogledu upravljanja granicama, migracija i bezbednosne saradnje. Međutim, taktička prilagođavanja ne treba mešati sa promenom dugogodišnjeg stava Španije o suverenitetu. Obično je Maroko taj koji vrši pritisak na granice, a ne Španija", rekao je on.

(Telegraf.rs)