Glavni američki general traži izlaz iz rata sa Iranom: Kako Trampu obezbediti pobedu koju toliko žarko želi?

Tokom proteklih nekoliko nedelja, predsedavajući Združenog komiteta načelnika štabova, general Den Kejn, privatno je jasno stavio do znanja drugim visokim savetnicima Donalda Trampa da SAD moraju da pronađu izlaz iz rata s Iranom, jer bi vojne opcije za eskalaciju sukoba koje su trenutno na stolu mogle da se obiju o glavu, dok samo korišćenje vazdušnih snaga verovatno nije dovoljno za ostvarivanje ciljeva koje je predsednik Donald Tramp postavio, tvrde tri izvora upoznata sa situacijom.

"Kejn traži izlaz", rekao je jedan od izvora direktno.

Preporučujemo

Kejn nije jedini koji smatra da je rat došao do prekretnice. On je sa drugim ključnim članovima Trampove administracije, među kojima su direktor CIA Džon Retklif, državni sekretar Marko Rubio i potpredsednik Džej Di Vens, razgovarao o zabrinutosti zbog vojnih opcija za eskalaciju sukoba i izneo mogućnost pronalaženja izlaza iz rata, navela su dva izvora.

Visoki američki general je nedavno nasamo razgovarao sa nekim od tih ključnih Trampovih savetnika koji dele njegovo mišljenje, nastojeći da olakša koordinaciju između različitih državnih institucija i osigura da svi imaju isti stav uoči sastanaka sa predsednikom. Cilj je bio da se ukaže na ograničenja i rizike dostupnih vojnih opcija, uključujući i one koje ne podrazumevaju slanje američkih vojnika na teren, naveli su izvori.

"Mislim da je to jednostavno njegov način da zaštiti vojsku", rekao je jedan izvor za CNN, govoreći o Kejnovim razgovorima sa drugim visokim zvaničnicima za nacionalnu bezbednost u Trampovoj administraciji o ratu sa Iranom.

Donald Tramp se dosledno protivio ideji slanja kopnenih trupa u Iran, umesto toga signalizirajući da veruje kako bombardovanje iz vazduha može da natera Iran da prihvati dogovor pod njegovim uslovima. Kejn i drugi članovi Trampove administracije privatno smatraju da je takav ishod malo verovatan i umesto toga nastoje da razviju druge opcije koje se uklapaju u okvire koje je postavio sam predsednik, navodi više izvora upoznatih sa nedavnim razgovorima.

Gotovo šest meseci nakon početka sukoba, koji je otvoren nedeljama tvrdnji da su vojne sposobnosti Irana desetkovane, i koji je i dalje određen predsednikovim obećanjem da će sprečiti Teheran da dođe do nuklearnog oružja, od velikog je značaja to što Trampov najviši general privatno tvrdi da ne postoji jednostavno vojno rešenje za okončanje rata u koji je predsednik odlučio da uđe.

Na zahtev CNN-a da komentariše ovu priču, Kejnov portparol Džozef Holstid rekao je: "Ne razgovaramo o poverljivim razgovorima predsedavajućeg sa predsednikom, sekretarom ili drugim visokim zvaničnicima, niti komentarišemo anonimne i agendom vođene karakterizacije tih razgovora od strane izvora koji im nisu prisustvovali."

Zvaničnik Bele kuće pohvalio je Kejnov doprinos Trampovom timu za nacionalnu bezbednost i rekao za CNN: "General Kejn je izuzetno važan deo tima za nacionalnu bezbednost predsednika Trampa, a ogroman uspeh operacija Epic Fury, Midnight Hammer i Absolute Resolve govori sam za sebe."

"General uvek vrhovnom komandantu pruža tačne, nepristrasne informacije i čitav niz opcija, a on na kraju donosi odluke na osnovu onoga što smatra najboljim za nacionalnu bezbednost SAD", dodao je zvaničnik.

Stejt department i CIA odbili su da komentarišu.

"Vazdušne snage imaju svoja ograničenja"

Rat je došao do tačke u kojoj mnogi od Trampovih najviših zvaničnika za nacionalnu bezbednost, uz oslanjanje na vojnu doktrinu, procene američke obaveštajne zajednice i zdrav razum, veruju u ono što je sam Kejn rekao zakonodavcima tokom javnog saslušanja krajem prošlog meseca: "Vazdušne snage imaju svoja ograničenja."

Iz tih razloga, Kejn i drugi Trampovi zvaničnici bili su zabrinuti zbog najnovijeg plana krajem jula da se izvedu novi, agresivniji napadi, zbog straha od mogućih posledica eskalacije sukoba, čak i dok je predsednik delovao spremno da u početku odobri ono što je opisao kao "masivnu" operaciju, rekao je jedan izvor, odbijajući da iznese detalje operativnog plana.

"Jedini koji su podržavali operaciju bili su delovi CENTCOM-a", dodao je izvor, napominjući da je i Izrael u načelu podržavao operaciju čiji je cilj bio eskalacija sukoba.

Tramp je na kraju odlučio da odustane nakon razgovora sa saveznicima na Bliskom istoku, koji su mu rekli da strahuju od iranske odmazde, konkretno napada na njihovu energetsku infrastrukturu, rekao je za CNN visoki zvaničnik administracije. On je dodao da predsednik nije uklonio planirane napade sa stola za neki budući datum.

Međutim, faktor su bile i sve manje američke zalihe ključne municije, objavio je CNN. Više izvora navelo je da je to zabrinutost koju su izrazili ne samo Kejn već i zvaničnici zemalja Persijskog zaliva, koji su nedavno američkim zvaničnicima ukazali na to kako bi nedostatak naprednih američkih sistema protivvazdušne odbrane mogao da utiče na njihovu sposobnost da se zaštite od moguće iranske odmazde ukoliko Tramp odluči da eskalira sukob.

Tramp je više puta pretio da će napasti iransku energetsku infrastrukturu, što, prema izvorima, verovatno ne bi nateralo Iran na kapitulaciju, na šta je javno ukazao i Kejn, ali bi gotovo sigurno izazvalo napade iz odmazde na energetsku infrastrukturu zemalja Persijskog zaliva. Takav potez bi takođe verovatno dodatno udaljio iransko stanovništvo od SAD, umesto da podstakne krivicu za stanje u zemlji pripisanu režimu, navelo je nekoliko izvora.

Tramp je razmatrao i bombardovanje mostova, ali ni to, prema drugom izvoru, verovatno ne bi donelo korisne rezultate.

"Zaista nema mnogo toga drugog što može da se gađa, pošto je situacija sa lokacijama dronova i raketa kao igra 'udari krticu'. Bombardovanje elektrana bi sa stanovišta javnosti bilo mnogo značajnije."

Pažljivo postupanje prema Trampu

Iako je Kejn izražavao zabrinutost, istovremeno je vodio računa da očuva odnos sa Trampom i pažljivo birao način na koji mu predstavlja moguće negativne posledice vojnih opcija, naveli su izvori.

Tokom svog mandata predsedavajućeg naporno je radio na tome da obezbedi Trampovu pažnju. U jednom trenutku čak je pokušao da obezbedi kancelariju u Beloj kući kako bi mogao češće da brifuje predsednika i imao visoko obezbeđen prostor za rad kada se tamo nalazi, prema ljudima upoznatim sa situacijom.

Kejn je "radio svoj posao" kada je nedavno na sastanku u Beloj kući sa Trampom i drugim visokim zvaničnicima ukazao na moguće negativne posledice vojnih opcija za eskalaciju sukoba, uključujući zabrinutost zbog već iscrpljenih američkih zaliha municije, navela su dva izvora upoznata sa razgovorom.

Ali tokom istog razgovora Kejn je predsedniku jasno stavio do znanja da, ukoliko želi da sprovede te operacije, "možemo ih apsolutno potpuno uništiti", rekao je CNN-u jedan izvor upoznat sa nedavnim sastankom u Beloj kući, opisujući poruku predsedavajućeg.

Privatno je, međutim, Kejn bio direktniji kada je reč o priznavanju ograničenja vazdušne sile i ponavljanju svog stava da samo bombardovanje u ovoj fazi rata verovatno neće ostvariti ciljeve koje je Tramp postavio, prema trećem izvoru upoznatom sa situacijom.

Neki smatraju da Kejn nije dovoljno odlučan prema Trampu.

"On definitivno ublažava svoje stavove", rekao je izvor upoznat sa Kejnovim odnosima sa Trampom za CNN ranije ove godine, upoređujući njegove razgovore u Beloj kući sa privatnim razgovorima sa vojnim liderima o mogućem pokretanju rata.

Kejn je poslednjih nedelja očigledno postao glasniji kada je reč o mogućim posledicama drugog i trećeg reda potencijalne američke eskalacije. CNN je ranije objavio da je on konkretno izrazio zabrinutost zbog iscrpljenih američkih zaliha municije tokom najmanje dva nedavna sastanka sa Trampom na kojima su razmatrane opcije za eskalaciju.

Istovremeno, Kejn je tokom tih sastanaka ponavljao da američka vojska može da nanese ogromnu štetu Iranu ako Tramp na kraju odluči da sprovede operaciju kojom bi se rat eskalirao, prema izvoru upoznatom sa jednim od tih razgovora.

To je deo Kejnove delikatne ravnoteže: privatno govori ljudima da želi da povrati poverenje u svoju poziciju glavnog generala zemlje i u vojsku u širem smislu, čak i dok je Tramp politizovao i jedno i drugo.

Upozorenja o zalihama oružja pre rata

Pre početka rata, Kejn i drugi vojni lideri takođe su upozoravali Trampa da bi dugotrajna vojna kampanja mogla da utiče na američke zalihe oružja, naročito na ono koje podržava Izrael i Ukrajinu. Međutim, sada visoki američki vojni komandanti smatraju da su zalihe municije "opasno niske", rekao je ranije jedan izvor za CNN, dok je Tramp sve frustriraniji zbog toga što problem, kako se čini, potkopava njegovu sposobnost da u pregovorima sa Iranom uverljivo pokaže snagu.

Kejn je izrazio zabrinutost zbog sve manjih američkih zaliha municije tokom najmanje dva nedavna sastanka sa Trampom na kojima su razmatrane moguće opcije za eskalaciju sukoba, objavio je CNN. Trampa, međutim, sve više frustrira činjenica da je uticaj rata na američke zalihe municije dospeo u javnost. Svoje nezadovoljstvo zbog toga izrazio je tokom sastanka sa članovima svog kabineta u Kemp Dejvidu prošle nedelje.

Nedostatak municije jedan je od razloga zbog kojih su Pentagon i američka Centralna komanda nedavno počeli da preispituju američku vojnu strategiju, objavio je CNN. Tako je, na primer, visoki vojni zvaničnik u CENTCOM-u nedavno poslao imejl kojim je zatražio nove, kreativne i nekonvencionalne načine za vršenje pritiska na Iran i njegovo kažnjavanje, rekli su ranije izvori za CNN.

Iako traženje novih ideja samo po sebi nije nužno loša stvar, naročito imajući u vidu trenutno stanje rata, izvori su istakli da to, šest meseci nakon početka rata, predstavlja prećutno priznanje da stvari ne idu dobro.

"Teško je kada takve opcije razmatrate usred rata, umesto pre nego što rat počne", rekao je jedan od izvora upoznat sa razgovorima o planiranju.

Kao predsedavajući Združenog komiteta načelnika štabova, Kejn je odgovoran za izradu vojnih opcija za napad na Iran. Međutim, čak i tokom predratnih sastanaka u Pentagonu sa drugim visokim zvaničnicima, Trampov glavni general otvoreno je govorio o mogućim negativnim stranama pokretanja velike operacije. I tada je izrazio zabrinutost zbog obima, složenosti i mogućnosti američkih žrtava u takvoj misiji, prema izvorima upoznatim sa njegovim savetima.

Istovremeno, Tramp je u jednoj objavi pre rata konkretno pomenuo Kejna po imenu, tvrdeći da njegov glavni vojni savetnik smatra da će višemesečni sukob sa Iranom "biti nešto što se lako dobija".

Kako se rat približava šestomesečnici, ponovo se javljaju ranije ublažene kritike Kejnovog pristupa poslu, kao i pitanja o njegovom relativnom nedostatku iskustva u upravljanju dugotrajnim sukobom.

"On je ovde izvan svoje zone iskustva", rekao je izvor upoznat sa načinom na koji Kejn upravlja trenutnom krizom, kako strateški tako i u pogledu odnosa sa Trampom.

Ali Kejn nije izuzetak. Mnogi u administraciji, kao i analitičari izvan nje, slažu se da bi jedini način da se Iran odlučujuće porazi bio velika operacija koja bi uključivala kopnene trupe, što bi potencijalno moglo da košta života hiljade Amerikanaca. Pentagon razmatra sve scenarije, pa takvi planovi postoje, ali za sada niko u administraciji ne zagovara tako drastičnu akciju.

Zbog toga, dok Kejn i drugi nastavljaju da se staraju da Tramp bude svestan da bi manje drastične vojne akcije eskalacije mogle dovesti do negativnih rezultata, fokus je na pronalaženju izlaza koji bi predsedniku omogućio makar "simboličnu" pobedu koju može da predstavi američkoj javnosti, a da pritom ne spreči mogući diplomatski proboj, počevši od dogovora o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

(Telegraf.rs)